Korona ugrožava Atinu i Solun

Zbog znatnog porasta broja obolelih, u Grčkoj se uvode još strože epidemiološke mere i lokalni karantini

Atina – Grčka, suočena sa ozbiljnim porastom broja obolelih – dnevno više od 200 novoobolelih, čak i do 262, samo u Atini u kratkom periodu 336, a u Solunu 299 – uvodi nove mere zabrane.

Kao u slučaju ostrva Poros, prvog koje se suočilo s lokalnim karantinom, iste mere proširiće se i na ostrva Speces, Hidra i Antiparos. Tamo, kao i u Atini, rad prodavnica biće skraćen, a ugostiteljski objekti će morati da budu zatvoreni od ponoći do ujutru. Broj gostiju za stolovima je ograničen na četvoro, zabranjena su okupljanja više od devet ljudi, uvedena je obaveza nošenja maski u zatvorenom, kao i na otvorenom prostoru tamo gde je nemoguće poštovati distancu. Zabranjuje se i okupljanje više od 50 ljudi na jednom mestu, na koncertima, žurkama, veseljima…

U Grčkoj broj obolelih od korone u proteklih nedelju dana dobija zabrinjavajuće razmere, a stroge mere koje se vraćaju u grčku svakodnevicu za sada ne daju rezultate. To se pre svega odnosi na mlađu populaciju, koja je trenutno najugroženija, ali očigledno nije spremna da poštuje zabrane okupljanja u klubovima i na zabavama. Kada je pre nekoliko dana doneta odluka da se posle ponoći zabrani rad noćnih klubova, barova i kafića na više od 15 najposećenijih letnjih destinacija, pre svega na ostrvima, provod se iz ugostiteljskih objekata preselio na gradske trgove i u parkove. Trenutno, 50 odsto obolelih u Grčkoj ima između 20 i 40 godina, dok je ukupni starosni prosek obolelih 36 godina.

Premijer Kirijakos Micotakis poručio je mladim Grcima da poštuju mere koje se uvode kako bi se zaustavilo dalje širenje kovida 19, da štite zdravlje sebe i svojih najbližih.

„Svaki dan je presudan, naročito sada kada se obeležava verski praznik i Grci hrle na ostrva. Ako dozvolimo da u narednim danima broj pozitivnih na kovid 19 poraste na 300 do 400 slučajeva, to će značiti da smo izgubili kontrolu, da se ponovo uvodi lokalni karantin, da se škole neće otvoriti ili da će đaci nositi maske”, kaže profesor Ženevskog univerziteta Manilos Dermitazakis i upozorava da će to za Grčku predstavljati ogroman finansijski i socijalni problem.

Epidemiolozi su zabrinuti jer se povećava broj pacijenata na respiratorima, za tri puta u odnosu na prethodni period. Povećava se i broj umrlih, do sada 221 od početka pandemije, s tim što smrtnih slučajeva dugo nije ni bilo.

Većina epidemiologa smatra da je reč o drugom talasu epidemije i da treba očekivati da će broj obolelih rasti. Više se ne strahuje toliko od „uvezenih slučajeva” već od nekontrolisanog širenja bolesti među lokalnim stanovništvom. Od ukupnog broja obolelih u jednom danu, sada se među turistima otkrije dvadesetak slučajeva, dok svi ostali spadaju u lagano širenje epidemije po svim regionima Grčke. Ipak, najugroženiji su Atina i Solun, pa su zbog toga tamo obavezne maske u gradskom i taksi prevozu, u svim zatvorenim objektima, za osoblje u restoranima. Kad je reč o plažama, distanca od dva metra se sve manje poštuje jer je broj kupača porastao. Većina Grka koji nisu napustili Atinu ovo leto provodi na gradskim plažama.

Nažalost, korona je ponovo uspela da uđe u bolnice i prihvatilišta za stare u Solunu, gde se lekari bore za živote više od 30 zaraženih štićenika. Kad je reč o turistima, njih je u glavnom gradu Grčke malo u poređenju sa ranijim godinama. Akropolj je gotovo prazan, kao i muzeji, Plaka, Manastiraki…

Grčka je uvela stroge mere kontrole ulaska u zemlju i do 31. avgusta produžila zabranu za 11 zemalja van EU koje su se i prethodnom periodu smatrale rizičnim. To se odnosi i na Srbiju i zato su samo nagađanja i lepe želje sve informacije koju pokušavaju da uliju nadu da bi naši državljani u skorije vreme mogli da stignu na grčko more.

IZVOR:POLITIKA

IZVOR:EPA-EFE/Alexandros Vlachos

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*