Kraj rasprave o izmenama zakona o sprečavanju korupcije

BEOGRAD –

Danas se završava javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, koja je počela 5. avgusta.

U proteklom periodu stručna javnost je imala priliku da svoje primedbe, predlozi i sugestije dostavi Ministarstvu pravde, koje je formiralo radnu grupu za izradu nacrta zakonskih izmena važećeg Zakona, koji je donet je u maju 2019. godine.

kriminal, korupcija,

Izvor: Pixabay

Razlozi za izmene i dopune koje se predlažu, sadržani su u Preporuci država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) iz oktobra 2020. godine.

U navedenoj preporuci izrečene su konkretne primedbe na Zakon, koje bi trebalo uvažiti, a u cilju da bi se navedena preporuka smatrala ispunjenom u celini, navodi se u obrazloženju Nacrta zakonskih izmena..

Pored toga, kako se dodaje, i Agencija za sprečavanje korupcije je ukazala na određene odredbe Zakona koje bi trebalo precizirati u cilju njegove bolje i pravilnije primene, pa su i iz toga razloga izvršene određene intervencije u tekstu Zakona.

Predložene izmene dopunjuju najpre odredbe koje definišu pojam „korupcije“, tako što se taj pojam određuje kao odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga, navodi se u Nacrtu u koji je Tanjug imao uvid.

Dopunjuju se i odredbe koje propisuju uslovi za izbor direktora Agencije, na taj način što se pored već predviđenih uslova, propisuje i dodatni uslov – a to je posedovanje posebnih znanja i iskustva u oblasti sprečavanja korupcije.

Takođe, u cilju kontinuiranog obavljanja poslova u Agenciji i iz razloga celishodnosti, predloženim dopunama predviđa se da se mandat zamenika direktora Agencije traje do izbora novog direktora, umesto, kako je sad predviđeno, do prestanka mandata direktora.

Zameniku direktora Agencije nacrtom je predviđeno da obavlja funkciju od dana prestanka mandata direktora, pa do stupanja na dužnost novog direktora Agencije.

Na predlog Agencije izvršena je izmena i u članu koji uređuje obavljanje drugog posla i delatnosti od strane javnog funkcionera za vreme vršenja javne funkcije, tako što su precizirane nadležnosti Agencije za davanje saglasnosti javnom funkcioneru za obavljanje drugog posla ili delatnosti, a dato je i ovlašćenje Agenciji da odredi rok javnom funkcioneru da prestane da obavlja određeni posao ili delatnost, ako se time ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno ako predstavlja sukob interesa.

Krug pravnih lica, koja imaju obavezu da Agenciji prijavljuju određene podatke, Nacrtom se proširuje na sva pravna lica u kojima javni funkcioner ili član njegove porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije, a koje učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti.

Takođe se u cilju veće transparentnosti propisuje vođenje posebne evidencije od strane Agencije o ovim pravnim licima, a predviđa i da podaci iz evidencije budu javno dostupni.

Nacrt uvodi i definiciju nedozvoljenog uticaja na javnog funkcionera u Agenciji, tako da se pod nedozvoljenim uticajem podrazumeva „svaki uticaj koji nije zasnovan na zakonu ili drugom propisu, kojim se utiče na zakonito i pravilno postupanje javnog funkcionera agencije u vršenju javne funkcije“.

Preciziraju se pravila za ograničenje u zasnivanju radnog odnosa i poslovne saradnje za javnog funkcionera po prestanku javne funkcije, tako da Agencija u postupku davanja saglasnosti za to naročito ceni koja ovlašćenja je imao taj javni funkcioner u vršenju javne funkcije.

Dopunjuje se sadržina izveštaja o imovini koji podnosi javni funkcioner, tako što se propisuje obavezna prijava gotovog novca, digitalne imovine i dragocenosti, kao i druga pokretna imovina čija vrednost prelazi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Nacrt je, pored ostalog, precizirao deo Zakona koji propisuje krivično delo neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini, tako što radnju tog krivičnog dela proširuje i na neprijavljivanje prihoda ili davanje lažnih podataka o prihodima.

Za ovo krivično delo zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Povećane su i novčane kazne za prekršaje iz Zakona sa 50.000 na 100.000 dinara.

 

 

 

IZVOR:RTV

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*