Krijumčari migrante sada ukrcavaju i na luksuzne jahte

Krijumčari izbeglica se ne predaju, iako su u poslednje vreme pretrpeli više teških udaraca snaga bezbednosti na prostorima Mediterana, od Turske, preko Grčke i Italije, do Španije. Kako bi zameli tragove, sada sve češće za ilegalni prevoz migranata koriste luksuzne jahte i manje brodove.

U operacijama koje su u Egejskom i Mramornom moru izvele turske snage bezbednosti – obalska straža, policija i žandarmerija – otkriveno je da krijumčari sve češće koriste „normalne” brodove i ribarske čamce, koje kradu u Turskoj, Grčkoj ili u zemljama Zapadne Evrope. To je odmah dovelo do povećanja cena koje plaćaju beskućnici pokušavajući da se ilegalnim putevima domognu „boljeg života” negde u Italiji, Nemačkoj, Austriji, Švedskoj…

Krijumčari izbeglica očigledno menjaju taktiku: na taj način pokušavaju da zbune obalsku stražu pošto su ranije po pravilu koristili stare, rashodovane brodove, koji su upravo zbog toga privlačili pažnju i vrlo često su završavali na dnu Mediterana odnoseći mnoge živote.

„U poslednje vreme smo pojačali kontrolu: u Bodrumu i Mugli otkriveno je više luksuznih jahti prepunih ilegalnih migranata. Trebalo je da se domognu obala Italije”, ističu u Ministarstvu unutrašnjih poslova Turske. Kriminalci sada očigledno na taj način pokušavaju da prikriju tragove. Kako je otkriveno, i jahte su prenatrpane: u njima se prevozi od osamdeset do sto migranata, otkrivaju istanbulski mediji.

Krijumčari od izbeglica sada uzimaju najmanje po petsto evra za prevoz od turske obale do grčkih ostrva u Egejskom moru, a dve hiljade evra za prebacivanje do Italije. Cena je četvorostruko veća za krijumčarenje izbeglica od Avganistana, Iraka ili Sirije preko Balkana ili Sredozemlja, do Francuske, Nemačke ili Švedske. U razgovoru s beskućnicima utvrđeno je da im kriminalci posebno naplaćuju i pojaseve za spasavanje kada ih ima na brodovima.

„Krijumčarenje izbeglica postalo je poslednjih godina veoma unosan posao kojim se bave hiljade kriminalca iz više od sto zemalja, uključujući i one iz Evropske unije. Oni su povezani i klijente po pravilu traže i lako pronalaze preko društvenih mreža, obrćući milione dolara i evra”, tvrde u Komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice.

Prošle godine Turska je deportovala više od sto hiljada ilegalnih migranata. Oni u poslednje vreme stižu pretežno iz Avganistana i Pakistana.

Novi turski ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja formirao je poseban deportacioni centar u Istanbulu, koji će preduzimati mere protiv migranata koji nemaju pravo na azil. Turska više ne zna šta da radi s četiri miliona beskućnika koji su još pre desetak godina uglavnom stigli iz Sirije. Posle „arapskog proleća” Turci su pokazali veliku solidarnost s izbeglima pristiglim iz Sirije s kojom imaju 900 kilometara dugu zajedničku granicu, ali više nisu spremni da trajno dele svoju sudbinu s izbeglicama.

U pograničnom području na severozapadu Sirije Turska je uz pomoć nevladinih organizacija već izgradila niz naselja u koja se vratilo oko 600.000 od 3,5 miliona izbeglica, tvrde u vladi. U kampanji za majske izbore predsednik Redžep Tajip Erdogan je obećao da će rešiti taj problem i nagovestio da bi posle više od deset godina mogao da se sretne s predsednikom Bašarom el Asadom kako bi konačno skinuo sa dnevnog reda sudbinu izbeglica koje su privremeno utočište našle u Anadoliji.