Lukašenko traži pomoć Putina

epa08611341 Belarusian President-elect Alexander Lukashenko attends the Security Council meeting in Minsk, Belarus, 18 August 2020. The Belarus opposition has called for a general strike from 17 August, a day after tens of thousands of demonstrators gathered in the capital Minsk in peaceful protest. Long-time president Lukashenko, in a defiant speech on 16 August, rejected calls to step down amid mounting pressure after unrest erupted in the country over alleged poll-rigging and police violence at protests following election results claiming that he had won a landslide victory in the 09 August elections. EPA-EFE/ANDREI STASEVICH / POOL

MOSKVA –

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko doputovao je danas u Rusiju na sastanak sa Vladimirom Putinom, tražeći podršku Moskve nakon petih uzastopmih velikih protesta kojima građani zahtevaju njegovu ostavku.

Lukašenkov avion je sleteo na aerodrom u crnomorskom odmaralištu Soči, gde je Putin često domaćin uglednim zvanicama.

aleksandar, lukasenko, predsednik, belorusije

EPA-EFE (Andrei Stasevich/POOL)

Beloruska opozicija optužuje Lukašenka za nameštanje prošlomesečnih predsedničkih izbora, za koje tvrdi da je pošteno pobedio sa 80 odsto glasova. Od tada je hiljade ljudi uhapšeno, a skoro svi ključni lideri opozicije su uhapšeni, deportovani ili prisiljeni da pobegnu iz zemlje.
Najmanje 100.000 demonstranata izašlo je u nedelju na ulice glavnog grada Minska, rugajući se Lukašenku i uzvikujući pogrdne poruke „Ti si pacov“. Policija je saopštila da je privela 774 osobe na protestima širom zemlje.

Putin je prošlog meseca rekao da je na Lukašenkov zahtev pripremio „rezervne policijske snage“, mada će one biti raspoređene samo ako bude potrebno.

U ponedeljak će Rusija poslati padobrance u Belorusiju na zajedničke vojne vežbe „Slovensko bratstvo“ koje traju do 25. septembra, citirala je ministarstvo odbrane novinska agencija RIA.

Rusija je takođe ponudila restrukturiranje beloruskog duga i podršku bankarskom sistemu.

Belorusija je bivša sovjetska republika sa najbližim političkim, socijalnim, ekonomskim i odbrambenim odnosima sa Rusijom. Dve zemlje su čak devedesetih proglasile „saveznu državu“, sa zajedničkom crvenom zastavom u sovjetskom stilu.

Kremlj je, prema pisanju Rojtersa, dugo insistirao na bližoj integraciji, uključujući zajedničku valutu. Cena dalje podrške iz Moskve mogla bi biti Lukašenkovo prihvatanje još veće ruske dominacije.

 

IZVOR:RTV

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*