Međunarodni dan fizičke aktivnosti pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“

Izvor: Shutterstock

Međunarodni dan fizičke aktivnosti 10. maj, koji je ustanovila Svetska zdravstvena organizacija 2002, ove godine biće obeležen pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, saopštio je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Redovna umerena fizička aktivnost, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples, smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, a doprinosi i dobrom mentalnom stanju, podseća se u saopštenju.

Prema preporukama SZO, odrasli bi trebalo da imaju najmanje 150 minuta umerene ili bar 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, dok je deci potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno.

Od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti (kondicije), zavisi i izbor vrste aktivnosti, njena učestalost i trajanje, navodi Institut Batut.

Kako je na sajtu, ovogodišnja kampanja treba da utiče na podizanje svesti o koristima fizičke aktivnosti u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti, da istakne prednosti bavljenja sportom i ukaže na pozitivne efekte redovnog vežbanja.

Kampanja je usmerena i na podsticanje stanovništva širom sveta na bavljenje fizičkom aktivnošću u svim domenima i promovisanju zdravog načina života i ponašanja kroz sport i fizičku aktivnost.

Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta, upozorio je Batut.

Procenjuje se da se milion smrtnih slučajeva godišnje u Evropskom regionu SZO desi zbog fizičke neaktivnosti, približno trećina starijih od 15 godina nedovoljno je fizički aktivna, a više od polovine stanovnika Evrope nije dovoljno fizički aktivno da bi zadovoljilo zdravstvene preporuke.

Cilj SZO je da se do 2025. godine smanji broj fizički neaktivnih osoba za 10 odsto. U svetu se 60 do 80 odsto ljudi ne kreće dovoljno, a posledica toga je porast broja kardiovaskularnih oboljenja (srčani i moždani udar i povišeni krvni pritisak), osteoporoze, depresije i malignih bolesti, dodaje se u saopštenju.

 

 

 

IZVOR:N1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*