Mineralna đubriva trostruko skuplja nego lane

Samo za prihranu zemljišta pred jesenju i prolećnu setvu ratarima će trebati bar 40 hiljada dinara po hektaru, ili dva puta više nego prošle godine, navodi Politika.

Subotica – Cena veštačkog đubriva urea skače na dnevnom nivou, što nikada do sada nije zabeleženo, kaže za „Politiku” Damir Varga, direktor Poljoprivedne stručne službe u Subotici.

U trenutku razgovora cena kilograma uree iznosila je 105,5 dinara po kilogramu, u odnosu na prethodni dan kada je bila 94 dinara, a pre jedne sedmice kilogram uree koštao je 73 dinara. Poređenja radi, prošle godine u ovo vreme cena uree kretala se između 34 i 35 dinara po kilogramu, iznosi Varga podatke.

Nagli rast cene veštačkog đubriva izazvan je rastom cene gasa, jedan broj fabrika zbog toga je zatvoren, te i na domaćem terenu počinje da se primećuje nestašica veštačkog đubriva. Dok još en-pe-ka mešavina može da se nađe, dobavljači se teško odlučuju za nabavku uree s obzirom na njenu visoku cenu. Do sada su i prethodnih godina povremeno beležene oscilacije u ceni veštačkog đubriva ali nikada to sada nije bio slučaj da cena đubriva koje je ratarima neophodno upravo u ovom periodu pred jesenju setvu, skače ovako vrtoglavo.

Za optimalan prinos, preporučuje se 200 do 240 kilograma azota datog kroz ureu po hektaru. Trenutno trostruko viša cene đubriva urea u odnosu na lanjsku, praktično znači da ratari kada na njivu isteraju rasipač mineralnog đubriva, po njivi će rasuti i 28.000 dinara po hektaru, a ukoliko se tome dodaju i troškovi prolećne prihrane, samo po tom osnovu po hektaru njive potrebno je 40.000 dinara, ili dva puta više nego prošle godine, izračunao je Varga.

„Fosfor i kalijum imaju manji uticaj na prinose nego azot, jer je azot, koji se daje i kroz ureu, nosilac prinosa. Kvalitet roda i prinosa uvek zavise od više faktora, ali primenom agrotehničkih mera mi stvaramo najbolje uslove za biljke da klimatske uslove prebrode sa najmanje stresa, zbog toga je ova prihrana važna”, objašnjava Damir Varga.

U subotičkom ataru u velikoj meri prisutne su ozime kulture, strna žita i uljana repica, a zbog razvijenog stočarstva i gajenje kukuruza, te suncokreta. Sve su to kulture koje ne mogu ostvariti visoke prinose bez dodatne prihrane tla. Ukoliko ove jeseni izostane ili se u manjoj meri na zemlju baci urea, to će možda uticati na rod dogodine, ali ono što je izvesno jeste da uskraćivanje agrotehničkih mera postepeno dovodi do većeg ispošćavanja tla.

Poljoprivredna stručna služba već godinama radi analize oranica koje su besplatne za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Prošle godine za veoma kratko vreme popunili su kvotu od 1.150 analiza, ove godine urađeno je preko 750 analiza na osnovu kojih se ratarima preporučuje način i dinamika prihranjivanja tla. Jedna od stavki u analizi je i procentualno prisustvo humusa koji utiče na povoljnu strukturu zemljišta. Varga objašnjava da su u poslednjih 20 godina prinosi u poljoprivredi porasli za 40 odsto. Subvencije koje se daju za poljoprivredu doprinele su većem ulaganju u zemlju, u mehanizaciju, u poboljšanje uslova proizvodnje. Kako iznosi direktor Poljoprivredne stručne službe u vojvođanskom tlu nekada je bilo oko šest odsto humusa, danas je to ispod dva odsto na nivou čitave pokrajine. U severnoj Bačkoj, zahvaljujući i činjenici da u proseku pada oko 100 litara kiše manje nego u južnim delovima Vojvodine, a vlaga uz ostale uslove doprinosi bržoj razgradnji humusa, prisustvo humusa u tlu se kreće u proseku oko 3,5 odsto.

„Novi sistem obrade zemljišta bez njegovog prevrtanja, te zaoravanje žetvenih ostataka, neke su od mera kojima može da se doprinese većem kvaltetu tla”, kaže Varga.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*