Očekuje se da će antikvarna dijamantska ogrlica koja je viđena na krunisanju kraljice Elizabete Druge i koja je, kako se pretpostavlja, povezana sa čuvenim skandalom iz vremena francuske carice Marije Antoanete, na najavljenoj aukciji dostići cenu od dva i po miliona evra.
Pouzdani istorijski podaci o poreklu ove tehnički zadivljujuće ogrlice su nepoznati, najverovatnije je nastala neposredno pre Francuske revolucije. Godine 1937. Mardžori Pedžet, markiza od Anglsija, nosila je taj komad na krunisanju kralja Džordža VI, koga je u krunidbenoj odeždi ovekovečio fotograf Sesil Biton.
Godine 1953. njena snaja je prisustvovala krunisanju kraljice Elizabete II, noseći isti komplet dragulja iz porodične kolekcije, prenosi rts.rs.
Ogrlica od 300 karata, koja nije viđena u javnosti pola veka, kako se procenjuje, na ukciji bi mogla da dostigne cenu između 1,6 i 2,5 miliona evra kada bude ponuđena na prodaju u novembru u ženevskoj ekspozituri Aukcijske kuće „Sotbi“.
Čuvena ogrlica sastavljena od tri niske sa 500 dijamanata, kreće na svetsku turneju aukcijske kuće počev od Londona, pre nego što odleti u Hong Kong, Njujork, Singapur, Tajpej i Dubai.
Pojedini stručnjaci koji se bave istorijom nakita veruju da ova ogrlica sadrži dijamante iz poznate „Afere ogrlica“ kada je carica Marija Antoaneta lažno optužena da nije platila nakit juveliru. Novac je u stvari preuzeo prevarant koji se lažno predstavio kao kurir.
Andres Vajt Korial, predsednik i šef prodaje kraljevskih i plemićkih komada u „Sotbiju“ za Evropu i Bliski istok, rekao je novinskoj agenciji PA:
„Mislim da je najvažniji deo, osim vrednosti dijamanata, činjenica da je ogrlica opstala do danas. Ovakve stvari mogu da se vide još samo u muzejima ili u kolekcijama kraljevskih porodica koje još uvek vladaju, ili kada posetite bivše carske klekcije u Sankt Peterburgu ili Moskvi.“
Korial se nada da će ogrlicu otkupiti ili neka institucija ili pojedinac za privatnu kolekciju koji će umeti da ceni istorijsku vrednost ogrlice i koji će omogućiti javnosti da sazna o njenoj prošlosti.
„A ako to ne bude slučaj, voleo bih da ogrlica ode u pouzdanu i bogatu privatnu kolekciju osobe koja će da ceni ovu vrstu dragulja i sačuva je za sledeću generaciju.“
Napominje i da se ovakvi komadi nakita u stvari ne nose, već da vlasnik samo postaje čuvar jednog neverovatnog predmeta kako bi ga preneo bilo narednoj generaciji ili instituciji da bi i drugi ljudi mogli da uživaju u njegovoj lepoti.
IZVOR:N1
Be the first to comment