Na Božić pre 79 godina umro je Nikola Tesla

BEOGRAD –

Na Božić pre 79 godina umro je srpski fizičar i pronalazač Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac „novog tehničkog poretka“ čijim je izumima postavljen temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehničkog razvoja ljudskog roda u 20. veku.

Pronalazač je jačine magnetnog polja, trofaznog sistema prenosa električne energije, indukcionog motora, generatora i transformatora, fenomena elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, a bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije.

Tesla je pionir radio-tehnike, bežične telegrafije i radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na Nijagarinim vodopadima.

avion, nikola, tesla

Izvor: er srbija

Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmenične struje, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu.

Nakon što je završio studije elektrotehnike u Gracu i kratko stažirao u Budimpešti i Parizu, Tesla se odselio u SAD, čiji je državljanin postao 1884. godine, ali je sve do smrti u Njujorku, na pravoslavni Božić 1943, održavao bliske kontakte sa otadžbinom.

Proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, Tesla je u SAD ostvario najveće naučne poduhvate.

Povodom veka od njegovog rođenja, 1956. godine jedinica za merenje visokog napona nazvana je njegovim imenom, kao i jedinica jačine magnetnog polja.

Nikola Tesla rođen je kao četvrto dete Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici, u srpskom selu Smiljan u Lici, Hrvatska.

Bio je veliki pronalazač i naučnik koji je isticao svoje srpsko poreklo.

Kada je u junu 1892. godine doputovao u Beograd, odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.

Tesla je tada posetio Narodni muzej i Veliku školu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarom Đorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.

„Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu“, poruči je tada Tesla studentima.

Nakon Tesline smrti, njegova zaostavština stigla je u Beograd na osnovu odluke američkih sudskih vlasti pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović.

Prema želji Nikole Tesle, Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1951.

Muzej Nikole Tesle u Beogradu ima više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2. 000 knjiga i časopisa, preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata.

Arhivska građa iz Tesline zaostavštine upisana je 2003. godine u registar Uneska „Pamćenje sveta“.

Po Nikoli Tesli nazvan je međunarodni aerodrom u Beogradu, a njegovo ime nose Elektrotehnički institut u Beogradu, koji je osnovan 1936. godine, Elektrotehnička škola, biblioteka Univerziteta u Nišu, kao i dve termoelektrane u Srbiji“

Spomenici Tesli su postavljeni ispred zgrade tehničkih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.

Tesla je rođen 10. jula i u Srbiji se obeležava kao Dan nauke.

 

 

IZVOR:RTV

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*