Naučnici razvijaju univerzalnu vakcinu koja štiti od više sojeva koronavirusa

Izvor: Shutterstock

Naučnici rade na razvoju „pan-koronavirusne“ vakcine – one koja nudi zaštitu od više sojeva koronavirusa SARS-CoV-2 koji izaziva bolest kovid-19.

Oni se nadaju da bi takva vakcina mogla utrti put razvoju univerzalne vakcine protiv koronavirusa, koja bi mogla da spreči bilo koji koronavirus, ne samo nove sojeve koje prouzrokuju kovid-19, već i neke uobičajene prehlade, pa čak i nove koronaviruse koji još nismu identifikovani, piše CNN.

„Za razvoj takave vakcine biće potrebne godine“, rekao je dr Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti, tokom brifinga u Beloj kući ove nedelje.

Koronavirusi koji inficiraju ljude prvi put su identifikovani sredinom 1960-ih, a poznato je sedam ljudskih koronavirusa: četiri koja izazivaju obične prehlade, Bliskoistočni respiratorni sindrom, ili MERS, teški akutni respiratorni sindrom ili SARS i SARS-CoV-2, koronavirus koji izaziva kovid-19.

„Međutim, od septembra 2020. postojalo je pet zabrinjavajućih sojeva SARS-CoV-2: alfa, beta, gama, delta i sada aktuelni omikron“, rekao je Fauči.

On je dodao da je očigledno da su potrebni inovativni pristupi da bi se došlo do široko rasprostanjene i trajne zaštita od sojeva koronavirusa koji su poznati, ali i onih koji u ovom trenutku nisu poznati i da odatle potiče termin „pankoronavirusna vakcina“.

Univerzalna vakcina bi mogla da pomogne u borbi protiv sojeva virusa

Tokom pandemije kovid-19, svedoci smo pojave nekoliko sojeva koronavirusa, a sa nekima, efikasnost trenutnih vakcina protiv koronavirusa u zaštiti od infekcije i bolesti je blago smanjena.

Međutim, službenici javnog zdravlja naglašavaju da je i dalje važno vakcinisati se sada.

Trenutne vakcine protiv koronavirusa odobrene za hitnu upotrebu ili odobrene u SAD, Fajzer/Bajontek, Moderna i Džonson i Džonson, razvijene su za ciljanje originalnog tipa SARS-CoV-2 virusa identifikovanog na početku pandemije.

Iako su te vakcine pokazale efikasnost protiv infekcija i bolesti od oko više od 90 odsto ta efikasnost protiv nekih sojeva SARS-CoV-2 je malo opala, pala je na 66 odsto protiv delta soja, na primer, i još niže orotiv soja omikron. Ali treća doza vakcine ili buster može da poboljša zaštitu od sojeva.

„Naši trenutni režimi vakcinacije pružaju snažnu zaštitu, posebno kada se koriste sa pojačivačem, od teškog oblika koronavirusa i smrtog ishoda“, rekao je Fauči i dodaje da zbog toga ne bi trebalo da se čeka kada je u pitanju vakcina, ali i buster doza.

Univerzalna vakcina protiv koronavirusa, ili čak samo pan-koronavirusna vakcina, mogla bi u potpunosti da promeni strategiju.

NIAID, deo Nacionalnog instituta za zdravlje, uložio je najmanje 1,2 milijarde dolara u istraživanje vakcine protiv koronavirusa, uključujući više projekata za razvoj pan-koronavirusne vakcine.

U septembru je NIAID objavio nagrade od oko 36,3 miliona dolara za tri akademske institucije – „University of Wisconsin“, „Brigham and Women’s Hospital“ u Bostonu i „Duke University“ – za proučavanje i razvoj vakcina za zaštitu od više vrsta koronavirusa i sojeva.

„Ne želim da iko pomisli da je pan-koronavirusna vakcina bukvalno iza ugla za mesec ili dva. Biće potrebne godine da se postepeno razvije“, rekao je Fauči tokom brifinga  i dodao da je sada u fazi 1 kliničkih ispitivanja.

Kako napraviti vakcinu koja se bori protiv više koronavirusa?

U Severnoj Karolini, u kampusu „Duke University“, nalazi se Institut za vakcine za ljude. Tamošnji naučnici čine samo jedan od mnogih istraživačkih timova širom sveta koji pokušavaju da stvore pan-koronavirusnu vakcinu.

„Ono što pokušavamo da uradimo je da zaista ciljamo na određeni deo virusa, na primer, za koji znamo da je njegova Ahilova peta“, rekao je Kevin Saunders, direktor istraživanja na Institutu za ljudske vakcine, glavnom medicinskom dopisniku CNN-a dr Sandžaju Gupti ove nedelje.

Da bi vakcina delovala na različite tipove koronavirusa, ta „Ahilova peta“ bi trebalo da bude deo virusa koji je prisutan u svim sojevima koronavirusa, tako da kako virusi mutiraju, deo koji vakcina cilja verovatno se neće mnogo promeniti.

Ova „Ahilova peta“ takođe bi trebalo da bude nešto što virusu treba. U slučaju koronavirusa, to bi mogao da bude deo virusa koji on koristi da se veže za naše ćelije kada nas zarazi.

„Uobičajeno, to je mesto gde se virus vezuje za određeni protein na ćeliji domaćina na koju cilja, a ako promeni tu lokaciju, onda više nije u stanju da dovede do zaraze“, rekao je Saunders.

Jednom kada se identifikuje taj deo virusa, „Ahilova peta“ ili „konzervirano mesto“, vakcina može da deluje izazivanjem odgovora antitela na njega. Postoji nada da će to mesto, ili Ahilova peta, biti prisutno kod više virusa.

„Pokušavamo da pronađemo antitela koja se vezuju za očuvana mesta, a to znači da ulazimo u pojedince koji su zaraženi određenim virusom, i počinjemo da istražujemo njihov imuni odgovor da bismo razumeli šta je efikasno, a šta ne“, rekao je Saunders.

„Jedna od stvari koje smo otkrili, posebno kod SARS-CoV-2, jeste da postoje antitela koja mogu posebno da ciljaju lokacije koje su sačuvane ili prisutne kod više različitih koronavirusa, pa kada saznamo za ta mesta, moćićemo da razmišljamo o tome kako da dizajniramo vakcinu koja će se na to fokusirati“, rekao je Saunders i dodao da je to ono na čemu sade rade.

 

 

 

IZVOR:N1

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*