Nedimović otvorio četvrti Pčelarski sajam i drugi Sajam lekovitog i začinskog bilja u Vranju

(Pixabay)

Potpredsednik vlade Srbije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović otvorio je danas u Vranju četvrti Pčelarski sajam jugoistočnog Balkana i drugi Sajam lekovitog i začinskog bilja.

„Danas su u Vranju svi koji su pčelari. Sećam se pre četri godine kada smo priv put ovde bili, to su bili stidljivi koraci – da li će to uspeti, da li neće. Hvala bogu, tad je uspeo u Vranju ovaj pčelarski sajam i evo već ovaj četvrti put mogu da kažem da vas u ovome niko ne može da zaustavi”, rekao je Nedimović.

On je naveo da su se pčelarima priključili i ljudi koji se bave lekovitim biljem i da je ta sinergija neophodna ne samo za pojedinačne poslove, nego uopšte za Srbiju.

„Potpuno neosnovano pčelarstvo je bilo dugo godina u zapećku, smatrali su ga kao neku aktivnost uz put, kao neki hobi. Realno, radi se o jednom ozbiljnom poslu, o ozbiljnom biznisu, sa ozbiljnim ljudima. Mogu sad slobodno da kažem, posle svih ovih godina koliko vodim Ministarstvo poljoprivrede, ovo je jedna od najozbiljnijih organizacija koja egzistira na prostoru Srbije”, istakao je Nedimović.

Govoreći o tome kolika je njihova ozbiljnost, on je kazao da sada „neki novi igrači” u Srbiji u različitim proižvodnjama žele da urade isto što su uradili pčelari.

„A to su proizvođači paradajza u Leskovcu, oni sad hoće da imaju svoj pogon, da pakuju svoju robu, prodaju je, kako ne bi zavisili od nekih drugih faktora. Isto to sad hoće i proizvođači mleka”, dodao je Nedimović.

On je zamolio ljude iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) da budu dobri učitelji, kao što su i ovo dobro odradili sa Gradom Vranje i naglasio da će imati uvek podršku od države.

„Ovo sad što će se dešavati narednih šest meseci u Dubajiu, mi nismo ni svesni koliko je to veliko. Naš med za ceo svet!”, poručio je ministar poljoprivrede i dodao da će se u Srbiji potruditi da „iseku” sve falsifikatore kako bi sprečili egzistenciju falš meda na našim policama i samim tim povehati cenu našeg domaćeg meda.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković rekao je da je ovogodišnji sajam definitivno najbolje organizovan i sa najvećim brojem izlagača i najvećim brojem posetilaca koji su došli iz čitavog regiona, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore, Grčke, Turske, Bugarske, Republike Srpske, Hrvatske.

Za prethodne četiri godine ovaj sajam je postao tradicionalan i prepoznatljiv na mapi ne samo poljoprivrednih sajmova već i turističkoj mapi Grada Vranja, naveo je on.

Zahvalio je ministru Nedimoviću i Vladi Srbije na celokupnoj pomoći od 2017. godine za unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Grada Vranja i svima koji danas učestvuju na ovom sajmu.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović rekao je da su pčelari 2012. godine od države dobijali nula evra, a da danas dobijaju između sedam i osam miliona evra.

ada se ovih dana objavi još jedan pravilnik, koji treba zajedno sa Svetskom bankom da podrži i pčelarstvo sa 50 posto podrške države, svega 10 posto učesća pčelara i 40 posto kroz kredit, tek će onda ta suma značajno narasti i to najbolje govori koliko nam je država pomogla u prethodnom periodu, ali, naravno i mi smo se potrudili da svojski radimo. Klimatske prilike nam ne idu uvek na ruku, šta da radimo, ali borimo se svim silama da dođemo do meda”, istakao je on.

„Posrebno mi je drago što konačno imamo pravu podršku države, počev od ministra Nedimovića, tu je naravno i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja je sve ovo prepoznala i evo uz njenu podršku i podršku ministra imamo nastup na čuvenoj svetskoj izložbi u Dubajiu koji nam je država subvencionisala, koja kreće ovih dana i trajaće šest meseci”, dodao je Živadinović.

Predsednik udruženja za lekovito bilje „Dr Jovan Tucakov” Sokobanja Nebojša Stanojević rekao je da mu je veoma drago što je Živadinović video smisao u povezivanju onih koji rade lekovito bilje i pčelara i da se zajednički udruže i rade na tome da se i pored pčelinjaka zasadi što više tog medonosnog bilja, koje mogu da upotrebe i pčele i da kasnije oni upotrebe za svoje čajeve.

 

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*