Nova.rs: Poreska traži od turističkih agencija podatke platežnih klijenata

Izvor: Pixabay

Poreska uprava Srbije tražila je od turističkih agencija da dostave lične podatke klijenata koji su u toku jedne godine na aranžmane potrošili više od 5.000 evra. Kako tvrde u Udruženju turističkih agencija i turističkih radnika Srbije (TAS), ovaj zahtev je direktno u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Sagovornici portala Nova.rs dodaju da Poreska uprava mora da pruži odgovore na nekoliko pitanja. Pre svega zašto prikuplja ove podatke, ko ih je na to ovlastio i na koji način će informacije biti upotrebljene.

Naime, turističke agencije su dobile dopis od Poreske uprave u kome se d njih traži da im dostave podatke o svim klijentima koji su u toku jedne godine uplatili aranžmane skuplje od 5.000 evra.

Precizirali su da su im potrebni podaci za period od 1. januara 2018. do 31. decembra 2020. godine i to JMBG uplatioca, ime i prezime, ukupna uplata aranžmana izražena u evrima, dinarska protivvrednost, datum uplate i broj korisnika aranžmana, piše „Nova.rs“.

Poreska se u dopisu pozvala na Zakon o utvrđivanju porekla imovine i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Poreska uprava
Izvor : Nova.rs

U dopisu Udruženja turističkih agencija i turističkih radnika Srbije koji je dostavljen Novoj, navodi se da Poreska uprava traži podatke koje turističke agencije nisu u obavezi da dostave.

Prvi put da se tako nešto traži

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (Juta) Aleksandar Seničić kaže da bi Poreska uprava morala da objasni zašto traži ove informacije.

“Nas niko do sada nije zvanično obavestio o tome, mada jesam čuo priču od jednog kolege koji je vlasnik velike agencije. Koliko znam po Zakonu o zaštiti poverljivosti podataka mislim da ne mogu da traže ove podatke, osim ukoliko su Vlada Srbije ili resorno ministarstvo dali ovlašćenja Poreskoj upravi. U svakom slučaju, mislim da je ovo prvi put da se ovako nešto traži i mislim da bi svakako Poresku upravu trebalo pitati za pojašnjenje. Prosto da kažu koji je motiv za ovako nešto, iz kojeg razloga, gde će se i za šta upotrebiti te informacije. Koliko znam čak i Uprava za sprečavanje pranje novca kontroliše uplate iznad 10.000 evra”, navodi Seničić.

Nejasno i apsurdno

Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Nova.rs kaže da Poreska uprava na ovaj način krši pravo na zaštitu privatnosti odnosno podataka o ličnosti.

“Za početak, iz dopisa Poreske uprave je nedopustivo nejasno o kom postupku se zapravo radi. Odredbe dva zakona na koji se Poreska uprava poziva predviđaju obavezu niza subjekata da upravi dostavljaju određene podatke, ali se to odnosi na zakonom utvrđene situacije u kojima uprava postupa. Iz dopisa se ne vidi o čemu se radi. Samo indirektno, pozivanje na član 7. navedenog zakona upućuje na zaključak da se radi o primeni Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Međutim, taj zakon ne daje opravdanje za ovakav postupak. Naime, taj zakon se shodno članu 13. odnosi na fizička lica kod kojih između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine odnosno rashoda postoji razlika od bar 150 hiljada evra”, kaže Šabić i dodaje:

“Pretpostavka da je to slučaj sa svakim ko je u toku jedne godine uplatio za turističke aranžmane 5.000 evra, i to još bez obzira na broj korisnika aranžmana, je zaista apsurdna. Deluje posebno tragikomično u situaciji kad svakodnevno slušamo vesti o plaćanju bukvalno basnoslovnih iznosa za stanove u Beogradu na vodi, i drugim ekskluzivnim lokacijama i to uglavnom u gotovini ili u transakcijama sa of šor računa ili prikrivenih of šor firmi”.

Kako dalje navodi Šabić, reakcija turističkih agencija je potpuno razumljiva.

“Reakciju agencija potpuno razumem i ne vidim osnova i opravdanja za ovakav zahtev Poreske uprave. Ne znam šta je povod za ovu akciju, mogao bi to biti pokušaj stvaranja privida da se po ovom inače pompezno najavljenom zakonu nešto radi, budući da se do sad po svemu sudeći nije radilo praktično ništa. Kako god bilo čak i nezavisno od problema pravnog osnova za postupanje zahtev PU je dvostruko loš. Prvo jer nameće veliki i besmislen posao agencijama koje inače jedva preživljavaju u teškim uslovima poslovanja izazvanih koronom i još ih dovodi u situaciju da budu nekorektni prema klijentima od kojih žive. I drugo jer podrazumeva robustnu obradu velikog broja ličnih podataka građana bez valjanog osnova, što znači da krši njihovo pravo na zaštitu privatnosti odnosno podataka o ličnosti”, zaključuje Šabić.

Odgovori na pitanja o ovom slučaju, koja su novinari Nova.rs uputili Poreskoj upravi i Ministarstvu finansija, do objavljivanja ovog teksta nisu stigli.

A ko su ti platežni klijenti…

U Udruženju turističkih agencija i turističkih radnika Srbije navode da su zahtevi Poreske uprave u međuvremenu obustavljeni kada su stigle prve informacije o “platežnim” klijentima.

“Budući da su pojedine turističke agencije, svakako one „veće“ / „podobne“, već počele sa dostavljanjem ovih izveštaja, imamo informaciju da se najčešće navode u tim izveštajima imena aktuelnih i bivših ministara, direktora i članova UO javnih preduzeća, kao i brojne estradne ličnosti i „kontroverzni“ biznismeni. Po dobijanju prvih takvih izveštaja, Poreska uprava je prestala da šalje turističkim agencijama ovaj zahtev“.

 

 

 

IZVOR:N1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*