Od 15. maja slobodan izvoz brašna, domaće tržište snabdeveno

Izvor: RTV, ilustracija
BEOGRAD –

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je danas da je Vlada donela odluku o slobodnom režimu izvoza brašna od 15. maja i dodao da neće biti korekcije cene tog proizvoda.

„Vlada Srbije je na današnjoj sednici donela odluku o izvozu brašna. Više nema ograničenja. Ta odluka stupa na snagu 15. maja“, rekao je Nedimović za Tanjug.

On je ukazao da je do sada važila kvota od 23.000 tona mesečno za izvoz brašna.

„Imamo dovoljno brašna u Srbiji, Srbija nije ugrožena sa ovom namirnicom tako da brašno ide na slobodni režim kakav je bio pre 8. marta“, objasnio je Nedimović.

Upitan za cenu brašna, rekao je da je cena utvrđena na osnovu vladine uredbe.

„Cena je utvrđena narednih 60 dana. Neće doći do korekcije cene brašna“, poručio je on.

„Ukidanje embarga na izvoz brašna dobra vest, ali da se gubitak ne može nadoknaditi“

Predsednik poslovnog udruženja mlinara i proizvođača testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović ocenio je kao dobru vest odluku Vlade Srbije o slobodnom izvozu brašna.

Kaže da je udruženje to tražilo od marta, te da je odluka dobra, ali da se gubitak koji je nastao u međuvremenu ne može nadoknaditi.

Šajatović, naime, u izjavi Tanjugu procenjuje da je za nepuna dva meseca zabrane izgubljeno oko 17 miliona evra, koliko bismo dobili da je izvezeno 40.000 tona brašna.

„Ne zavisi otkup novog roda samo od tih para, mada bi one dobrodošle, jer pitanje je koliko ćemo imati para. Koliko imamo – imamo, ono što ne budemo imali pokrićemo kreditima“, rekao je Šajatović.

Dodao je da se očekuje da će se vlasnici nove pšenice malo uzdržati od prodaje, poučeni iskustvom da posle žetve raste cena pšenice.

Podseća da je pšenica svetski berzanski proizvod i da je situacija ozbiljna zbog manje ponude Rusije i naročito Ukrajine, te napominje da će zbog smanjene upotrebe mineralnih đubriva možda i rod biti manji.

Šajatović kaže da će naši mlinovi spremiti skladišta i primiti sve što im se ponudi, da će se otkupljivati koliko bude moguće i da će otkup trajati cele godine.

Podseća da je izvezeno oko 830.000 tona pšenice što je, smatra, malo i dodaje da nekoliko stotina hiljada tona ostaje za prelazne zalihe.

„To je više nego što je objektivno trebalo i ostaje baš zbog toga što je bio zabranjen izvoz. Šta je tu, neće zalihe propasti“, kaže Šajatović.

Procenjuje da će novi rod pšenice biti oko 2,7 do 2,8 miliona tona, kaže da je dosta zasejano, te da se može očekivati prosečan rod na nivou iz poslednjih godina.

Podseća, međutim, da bi slabija upotreba veštačkog đubriva mogla da utiče na prinose sa čak 60 posto, ali dodaje da je tako i u drugim zemljama.

Šajatović očekuje da će zbog svetskih prilika tražnja za pšenicom i brašnom biti sve veća, te napominje da je od 2020. svetska tražnja za pšenicom veća od proizvodnje.

„To je uticalo da su cene rasle. Mislimo da će se to nastaviti“, kaže Šajatović i dodaje da su prognoze da u Ukrajini od 6,5 miliona zasejanih hektara bar sa dva miliona hektara rod neće moći da se skine zbog ratnih dejstava.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*