Orban i EU u klinču oko LGBT prava

Osim zabrane homoseksualcima da usvajaju decu, ustavni amandmani otežaće udruživanje mađarske opozicije

Povorka na dan Gej prajda u Budimpešti (Foto EPA/Zoltan Mathe)

Suštinska neslaganja između EU i Mađarske i Poljske u pogledu onog što Brisel naziva vladavinom prava, a Budimpešta i Varšava nacionalnom politikom – ulaze u završnu fazu. Osnov za rasplet je dao predlog Evropskog parlamenta i Saveta EU da raspodela novca unije zavisi od poštovanja vladavine prava zemalja članica, dok ubrzanje obezbeđuje neophodnost usvajanja budžeta i Fonda EU za oporavak od virusa korona.

Odluku da se poštovanje vladavine prava poveže sa raspodeljivanjem novca Mađarska smatra političkom i ideološkom ucenom, ali računica je jednostavna: većina članica smatra da je to povezivanje u redu. Ni Mađarska ni Poljska, koje su „na meti” ove odluke – nisu bez aduta.

Odluka o budžetu i „korona fondu” treba da bude jednoglasno usvojena, a mađarski premijer Viktor Orban je već najavio da nije voljan da glasa za zajedničku kasu u atmosferi koja je toliko nenaklonjena njegovoj vladi.

I mehanizam vladavine prava i budžetski paket imaju još dosta prepreka pre konačnog usvajanja. I tu je računica jednostavna: ukoliko Orban stavi veto, nema ni budžetskog paketa i EU će se naći u još jednoj krizi, usred novog talasa pandemije.

Konzervativnim vladama u Budimpešti i Varšavi nikako ne ide „naruku” usvajanje petogodišnje strategije jednakosti polova. Komesarka EU za ravnopravnost Helen Dali u četvrtak nije krila oduševljenje rezultatima predsedničkih izbora u SAD, koji, kako je rekla, šalju pozitivnu poruku Evropi o borbi za prava manjina. Evropska komisija konstatuje da su LGBT prava u EU unapređena, ali da se 43 odsto konsultovanih iz ove grupacije i dalje oseća diskriminisano i da pandemija samo pogoršava situaciju.

U usvojenoj strategiji se predlaže da se spisak krivičnih dela proširi i obuhvati zločin iz mržnje prema LGBT osobama. Takođe, strategija za period od 2020. do 2025. osigurava da se bojazni ove manjinske zajednice bolje odražavaju u kreiranju politika EU.

Pod vođstvom komesarke Dali i uz podršku Radne grupe za jednakost, komisija će integrisati borbu protiv diskriminacije LGBT osoba u sve politike i glavne inicijative EU. Očekuje se da sve članice EU naprave svoje akcione planove, a komesarka Dali će pratiti sprovođenje strategije i 2023. predstaviti izveštaj o napretku.

Međutim, vlade Orbana i Jaroslava Kačinjskog pokušavaju da objasne da njihovi potezi nisu usmereni protiv LGBT ljudi, već ideologije koja, kako kažu, narušava tradicionalne porodične vrednosti. Odgovor koji je Dali nedavno dala nije suštinski odgovor na ovu zamerku. „Ne mogu da razumem šta je ta LGBT ideologija. Koliko znam, LGBT je skraćenica, to nije ideologija”, poručila je ona.

U političkom ratu koji se vodi, ni dve prestonice ne miruju. Budimpešta namerava da u ustav unese članove koji bi potvrdili „hrišćanske vrednosti”. Amandmanom bi se osiguralo da samo heteroseksualni bračni parovi mogu da usvajaju decu, dok bi samci mogli dobiti izuzeća uz posebnu dozvolu ministara.

„Mađarska štiti pravo dece da se identifikuju kao pol sa kojim su rođena i osigurava njihovo vaspitanje na osnovu naše nacionalne samoidentifikacije i hrišćanske kulture”, navodi se u predlogu ovog amandmana, koji je izazvao nezadovoljstvo u briselskoj administraciji, pogotovo zato što je „nenajavljeno predložen”.

Mađarski ustav već predviđa da je brak zajednica između muškarca i žene, a u predloženom amandmanu se navodi: u odnosima roditelja i deteta „majka je žena, a otac muškarac”.

Opozicija u Mađarskoj zamera Orbanovoj vladi da namerava da promene ustava i druge zakonske inicijative, koje se odnose na otežavanje udruživanja opozicije, obavi u vanrednoj situaciji zbog pandemije.

Poljska, koja je do sada imala mnogo veće sukobe sa Briselom, proteste u društvu zbog ograničavanja „LGBT ideologije” već je iskusila, kao i reakciju iz Brisela. Za šest gradova koji su se proglasili za „zone bez LGBT” komesarka Dali je letos obustavila isplatu novca EU u rasponu od 5.000 do 25.000 evra za saradnju sa evropskim „bratskim gradovima”.

Poljski ministar pravde Zbignjev Ziobro je ocenio komesarkinu odluku kao neutemeljenu i protivzakonitu, a premijer Mateuš Moravjecki je najavio da bi Varšava zbog ove odluke mogla da tuži Evropsku komisiju Sudu EU.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*