Peteru Handkeu i Olgi Tokarčuk uručena Nobelova nagrada

STOKHOLM –

Austrijskom piscu Peteru Handkeu i poljskoj spisateljici Olgi Tokarčuk uručene su danas Nobelova nagrada za književnost na svečanoj ceremoniji u Stokholmu.

Odluka Švedske akademije da ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost dodeli Handkeu naišla je na kritike dela javnosti na Zapadu i Balkanu zbog navodne podrške koju je austrijski pisac pružao bivšem predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji 90-tih godina prošlog veka.

Handke je inostrani član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske od 2008. godine i Srpske akademije nauka i umetnosti od 2012.

Handke je održao govor na sahrani Slobodana Miloševića, 2006.

Handke je 1996. godine napisao esej pod nazivom „Pravda za Srbiju“. U međuvremenu, on je doveo u sumnju takozvani „genocid“ u Srebrenici, a za opsadu Sarajeva, za koju su optuženi Srbi, rekao je da su je inscenirali muslimani u BiH, prenela je RTRS.

Članice Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske otputovale u glavni grad Švedske da bi pružile podršku Handkeu.

Predsednik Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske Božica Živković Rajilić rekla je Srni da članice ovog udruženja nisu dio nikakvog protesta i ili nečijeg scenarija, već putuju dostojanstveno u Stokholm da bi predstavile Srpsku i podržale nobelovca.

Handke (77) je izjavio prošle sedmice novinarima u Stokholmu da će u njegovom životu sve ostati isto nakon što primi Nobelovu nagradu za književnost.

On je rekao da više voli anonimne poruke mržnje, nego pitanja novinara o njegovoj podršci Miloševiću, te istakao da želi da zahvali čitaocima za podršku. Odbio je da odgovara na pitanja o bivšoj Jugoslaviji.

Handke je stvorio više od 70 proznih radova i dvadesetak pozorišnih dela, oprobao se i kao liričar, esejista, scenarista, prevodilac i režiser.

U teatrima širom sveta već decenijama se igraju predstave prema njegovim tekstovima – „Kaspar“, „Psovanje publike“, „Putovanje u sonornu zemlju“.

Roman „Golmanov strah od penala“, koji je ušao u školsku lektiru, ekranizovao je Vim Venders, a Handke je napisao scenario i za čuveno ostvarenje ovog reditelja „Nebo nad Berlinom“.

Rođen je u Grifenu u Koruškoj 6. decembar 1942. godine. Odrastao je u Istočnom Berlinu i Grifenu, a studije je započeo u Gracu. Prvi roman „Stršljeni“ objavio je u leto 1965, pa napustio fakultet da bi se potpuno posvetio pisanju.

Pažnju na sebe skrenuo je 1966. godine, kada je na Prinstonu u Njujorku optužio literarnu „Grupu 47“ za „opisnu impotenciju“. Neposredno posle praizvedbe u Frankfurtu, u dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja, u čuvenom Rasovom pozorištu, predstavu „Psovanje publike“, koja je i danas na repertoaru KPGT-a u Beogradu, postavio je Pit Teslić.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka vidljivost mu na svetskoj literarnoj sceni donose i romani „Levoruka žena“, „Kratka pisma za duga rastajanja“ i mnogi drugi.

Osim u Gracu i Berlinu, živeo je u Diseldorfu, a kasnije u Parizu, Kronenbergu i SAD.

Od 1990. živi u Francuskom gradiću Šavilu, 12 kilometara jugozapadno od Pariza.

Pasionirani je sakupljač pečuraka.

Protest ispred dvorane gde se dodeljuje Nobel Hadkeu

Manja grupa građana okupila se danas ispred „Konserthusa“ (Koncertne kuće) u Stokholmu, gde se održava svečana ceremonija dodele Nobelovih nagrada za književnost, koja je uručena i austrijskom piscu Peteru Handkeu.

Okupljeni su minutom ćutanja odali počast žrtvama zločina u Srebrenici 1995. godine, kao i žrtvama ratnih dejstava u celoj BiH, prenosi Anadolija i navodi da će po završetku ceremonije uručenja biti održan protestni skup zbog dodele nagrade Handkeu.

S druge strane, Handke ima veliku podršku u Srbiji, a uz njega je danas u Švedskoj i njegov dugogodišnji prijatelj Emir Kusturica, kao i devetočlana grupa žena iz Republike Srpske koje su deo Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske.

Takođe, uoči same dodele 115 srpskih intelektualaca – univerzitetskih profesora, naučnika i književnika potpisalo je pismo podrške slavnom piscu koje je namenjeno Nobelovom komitetu, inostranoj i domaćoj javnosti.

Kako pišu strani mediji, Handke nije pozvan na tradicionalnu manifestaciju za laureate sa srednjoškolcima u predgrađu Stokholma, gde su mnogi studenti stranog porekla. Olga Tokarčuk će, međutim, prisustvovati.

Austrijski pisac u intervjuu za RTRS rekao je da nije očekivao kampanju koja se vodi protiv njega i da je imao ideju da pokuša da pomiri stavove.

Handke je dodao da voli Banjaluku i da bi voleo na proleće da dođe u Republiku Srpsku.

„Voleo bih da sretnem jednu majku sa jedne i jednu sa druge strane. Jednu majku iz Kravice, gde je bio početak svih masakra i jednu majku iz okoline Srebrenice. To je bila moja ideja, ali mislim da je bila pomalo naivna. Mislim da u ovom trenutku tu ideju ne mogu realizovati“, rekao je Handke.

Erdogan: Handke rasista, akademija nagradila kršenje ljudskih prava

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optužio je danas Nobelovu akademiju da je nagradila narušavanje ljudskih prava time što je nagradu za književnost dodelila Peteru Handkeu, koji je kritikovan zbog podrške nekadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću.

„Davanjem Nobelove nagrade za književnost rasisti, koji negira genocid u Bosni i brani ratne zločince i to 10. decembra na Dan ljudskih prava, ne znači ništa drugo nego nagrađivanje za kršenje ljudskih prava“, rekao je Erdogan, prenosi Rojters.

Turska je rekla i da se pridružila drugim zemljama koje bojkotuju ceremoniju uručenja Nobelove nagrade u znak protesta zbog izbora Handkea.

Rojters navodi da je Handke (77) davao podršku Miloševiću i govorio na njegovoj sahrani 2006. godine.

U Gračanici svečana akademija u čast nobelovca Petera Handkea

Povodom dodele Nobelove nagrade za književnost piscu Peteru Handkeu, u Gračanici je održana svečana akademija. Taj austrijski pisac je tokom boravka u južnoj pokrajini stekao mnogo prijatelja, a Veliku Hoču, Handke zove svojim drugim zavičajem.

IZVOR:RTV