Porodica, kolege i prijatelji oprostili se od Jaroslava Papa

(Foto Tanjug)

Nenametljiv, tih, veliki profesionalac i još bolji čovek – tim rečima su se danas od fotoreportera Tanjuga Jaroslava Papa oprostili brojni novinari, fotoreporteri i snimatelji, zajedno sa porodicom, na komemoraciji u Kulturnom centru Novog Sada.

„Naša velika porodica ostala je bez jedinstvenog člana, koji je bio neponovljiv kao čovek i fotoreporter, iza sebe je ostavio bezbroj fotografija objavljenih od strane najvećih svetskih novinskih agencija”, kazao je na komemoraciji Jaroslavu Papu generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajević.

On je istakao da je Pap bio neko ko je uživao u svom poslu, napomenuvši da je od nemerljive vrednosti da se esnafska organizacija poznaje po ljudima kao što je bio Jaroslav Pap.

Glavna i odgovorna urednica lista „Dnevnik” Nada Vujović istakla je da joj je bila čast da poznaje Jaroslava i zajedno sa njim godinama radi.

„Otkako je kročio u našu kuću, od tada traje to poštovanje i zajednička posvećenost poslu. Bez obzira kakve su se godine nizale, Pap je stizao tamo gde su mnogi kasnili, otkrivao nam je lepotu naše Vojvodine, bore na njenom umornom licu i radost novog početka”, navela je Vujovićeva, uz poruku da je Pap bio čovek koga su naprosto svi voleli.

Papov dugogodišnji kolega i sadašnji glavni urednik Prvog programa Radio Televizije Vojvodine, Nenad Ćaćić, kazao je na komemoraciji da ga je bio strah da govori na takvom skupu jer, kako je istakao, ni sam ne zna da li je dostojan da priča o čoveku takve dobrote, kojom je Pap zračio.

„Znao sam da će mi nedostajati reči, jer nema epiteta i ukrasa koji bih mogao da izgovorim, a da ga naš Jaro svojim delima nije pretvorio u stvarnost. Ovo nije patetika, ovo je istina. On je najvoljenija osoba koju sam ja u životu upoznao, on je nekog koga moraš voleti. On nije imao čip sa negacijom, sa nečim ružnim. Njegova duša i njegov svet je bio satkan od dobrote”, naveo je Ćaćić.

Novinar Đorđe Vukmirović je kazao da se u Papove ljudske i profesionalne kvalitete uverio u najgorima vremenima, tokom rata devedesetih godina, kada su zajedno gazili po ratištima i frontovima, uz opasku da je Jarslav Pap radio sve na vrhunskom nivou.

„Kada je trebalo napisati predgovor za njegovu fantastičnu foto monografiju o Vojvodini, pitao sam se kakav čovek je mogao da napravi ovo. To je mogao čovek koji je u svim njenim nijansama uhvatio raskoš Vojvodine. Njegovo ime je postalo paradigma za vrhunsku fotografiju prirode, na stotine njegovih fotografija je objavljeno u najeminentnijim časopisima posvećenim prirodi”, prisetio se Vukmirović.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kazao je o Papu da je bio veliki umetnik, hroničar Novog Sada i Vojvodine, ali i retko skroman i povučen čovek sa neverovatnim osećajem za fotografiju.

„Jaro je bio kao deda mraz na događajima, nikad nametljiv, uvek po strani, a uvek na pravom mestu. Nikada u prvom redu, a uvek sa pravom fotografijom. I to mogu samo veliki umetnici, to je činjenica. Ne morate da budete stručnjak za fotografiju i medije, to možete da osetite”, kazao je Vučević.

Istakao je da će pamtiti Papa i kao čoveka koji je bio zvanični fotoreporter Gradske kuće, a koji za sve te godine nikada nije tražio niti jednu jedinu uslugu ili protekciju.

(Foto:reporter Tanjuga iz Novog Sada, Jaroslav Pap, iznenada je preminuo u nedelju, 16. avgusta, u 65. godini.

Naš kolega je umro u lovištu „Kazuk” , u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje podunavlje”, u kojem je, decenijama, beležio veličanstvene slike prirode koje su obišle ceo svet.

Pap je rođen 7. jula 1957. godine u Laliću, gde je išao u osnovnu školu. Srednju fotografsku školu „Đorđe Zličić” završio je u Novom Sadu. Fotografijom je profesionalno počeo da se bavi 1984. godine, u redakciji novosadskog „Dnevnika”, gde je prošao put od fotoreportera-pripravnika do urednika fotografije.

Od 2013. godine radio je kao fotoreporter i urednik fotografije u Novinskoj agenciji Tanjug, a od 2018. i u Radio-televiziji Vojvodine.

U izuzetno bogatoj karijeri je između ostalog pratio i snimao prevrat u Rumuniji krajem osamdesetih, ratna zbivanja u Istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu početkom devedesetih, i NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine.

Preko 1.000 njegovih fotografija o tim događajima emitovano je u zemlji i inostranstvu, posredstvom najeminentnijih svetskih novinskih agencija sa kojima je sarađivao, od Asošijejted presa do Rojtersa.

Gotovo četiri decenije je pratio i beležio i sve druge događaje, od lokalnih do međunarodnih, poput susreta svetskih lidera na Sanktpeterburškom samitu održanom 2017. godine.

Ipak, njegova prva i prava fotoreporterska ljubav bila je snimanje prirode, pre svega u Vojvodini. Na stotine njegovih fotografija biljnog i životinjskog sveta objavljeno je u najeminentnijim domaćim i stranim magazinima posvećenim prirodi.

Imao je više od 60 samostalnih izložbi, a bio je i osnivač Fotografskog pokreta „Foto lov” koji okuplja pre svega mlade fotografe rešene da, kao i on, žive sa prirodom i u prirodi, a ne pored nje.

Tokom izuzetno bogate karijere, Jaroslav Pap je dobio niz prestižnih domaćih i međunarodnih priznanja.

Pored ostalih, to su Prva nagrada za foto-reportažu iz Rumunije o padu N. Čaušeskua („Dnevnik” 1990.), Prva nagradu za sportsku fotografiju godine u Jugoslaviji (Tanjug, 1996), Druga nagrada za foto-reportažu „„NATO bombardovanje” (Pres centar Vojske Jugoslavije 1999.), Prva nagrada na konkursu „Ekologija” za fotografiju trovanje Tise cijanidom („Dnevnik” 2001.).

Tu su i Prva nagrada za fotografiju godine u kategoriji „Priroda” za „Košutin skok” (Agencija Beta, 2006.), Nagrada „Fotografija godine” za najduhovitiju fotografiju (Agencija Beta, 2008.), nagrade „Zlatna Nika” za foto-reportaže „Jutro, šuma, rika” i „Poplave na Dunavu 2013” (Festival novinarske reportaže INTERFER, 2012. i 2013.), Nagrada „Zeleni list” (Radio Beograd i Pokret gorana Vojvodine, 2014.), Fotoreportska nagrada povodom Dana Tanjuga (2017), Nagrada „Zlatno pero” (Društvo novinara Vojvodine, 2017) i Prva nagrada za kolekciju fotografija „Život u Evroregiji Dunav-Kriš-Moriš-Tisa” (2017).

Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” izdao mu je 2020. godine ekskluzivnu monografiju „Vojvodina – četiri godišnja doba” u kojoj je obuhvaćen raskošan i neponovljiv opus velikog majstora, a ravnica koju je beskrajno voleo predstavljena u svim njenim najlepšim i najraskošnijim nijansama.

Iza Jaroslava Papa, koji će kasnije danas biti sahranjen na Gradskom groblju u Novom Sadu, ostali su supruga Ksenija i sin Andrej na kojeg je preneo ljubav prema objektivu i koji takođe radi kao fotoreporter, prenosi Tanjug.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*