Poslanici usvojili izmene Zakona o biračkom spisku na osnovu preporuka ODIHR-a i leks specijalis o zgradi Generalštaba

Od 170 prisutnih poslanika, „za“ je glasalo 133, „protiv“ 26, dok je uzdržanih bilo 11.

Izmene Zakona rezultat su parlamentarnog dijaloga o unapređenju izbornih uslova koji je započet u aprilu 2024. godine na osnovu izveštaja posmatračkih misija OEBS i ODIHR o posmatranju izbora u Srbiji.

Kako se navodi u obrazloženju izmena tog zakona, dijalog je vođen u skladu sa prvom prioritetnom preporukom ODIHR iz Konačnog izveštaja o vanrednim parlamentarnim izborima održanim 17. decembra 2023. godine.

Izmenama Zakona, na predlog opozicionih poslanika, predviđa se formiranje komisije koja će se baviti revizijom Jedinstvenog biračkog spiska (JBS).

„Predlogom zakona se predlaže uspostavljanje stalne komisije sa zadatkom da obavlja periodične revizije Jedinstvenog biračkog spiska, što uključuje i utvrđivanje činjeničnog stanja o upravljanju, vođenju i tačnosti JBS i kontrolisanje postupka njegovog ažuriranja, a sve u cilju unapređenja tačnosti, ali i transparentnosti i poverenja građana u JBS“, navodi se u obrazloženju.

Kako se dodaje, reviziju biračkog spiska obavlja Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, a u vršenju ovlašćenja donosi odluke, podnosi zahteve, izdaje naloge, daje mišljenja i donosi izveštaje.

Komisija je, kako se navodi, samostalno i nezavisno telo koje čini deset članova i njihovi zamenici koje imenuje Narodna skupština, od čega se osam članova i njihovi zamenici imenuju na predlog poslaničkih grupa, dok se dva člana i njihovi zamenici imenuju na predlog udruženja koja su od strane Republičke izborne komisije dobila ovlašćenja za posmatranje najmanje tri izborna postupka.

Komisija je objavila i najmanje tri izveštaja o nalazima posmatranja tih izbornih postupaka, za šta su trenutno zadužene CRTA i Cesid.

Članove komisije predlažu pet najvećih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini koje su deo parlamentarne većine, a tri najveće opozicione poslaničke grupe predlažu svaka po jednog člana i jednog zamenika člana Komisije.

Predlog izmena zakona ima za cilj da unapredi poverenje građana u JBS i kroz unošenje zakonskih odredbi o dostupnosti podataka u JBS-u kako najširoj javnosti, tako i političkim subjektima koji učestvuju na izborima i domaćim posmatračima izbornog procesa, što je u skladu sa preporukama ODIHR-a.

Izmene zakona predložio je poslanik SNS Uglješa Mrdić koji je prvo Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo dostavio unapređenu verziju svog predloga, izmenjenu u cilju dodatnog približavanja predlogu Udruženja CRTA.

Pre nego što su se izmene našle pred odbornicima, Odbor je organizovao četiri javna slušanja posvećena razmatranju predloga, a nakon njih i komentara ODIHR-a, Mrdić je Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosno njenoj Radnoj grupi za unapređenje izbornog procesa u više navrata dostavljao dopunjene verzije predloge koji su bili revidirani i unapređeni u skladu sa mišljenjima ODIHR-a.

Konačan tekst zakona sa izmenama proistekao je iz poslednjeg predloga narodnog poslanika Uglješe Mrdića od 14. oktobra 2025. godine, koji je istog dana bio dostavljen svim poslaničkim grupama, udruženjima CRTA, Cesid i Transparentnost Srbija.

Poslanici usvojili leks specijalis o zgradi Generalštaba

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas leks specijalis o zgradi Generalštaba koji podrazumeva realizaciju projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između Ulica kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske.

Od 171 prisutnih poslanika, „za“ je glasalo 130, „protiv“ je bilo 40, uzdržanih poslanika njie bilo, a nije glasao jedan.

Kako je navedeno u obrazloženju tog Zakona, revatilizacija tog prostora predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Srbije.

Usvojeni Zakon podrazumeva da svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama, svi državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja, dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti.

Takođe, imajući u vidu odredbe Ustava Srbije, zakon predviđa da realizacija projekta bude uređena na delimično drugačiji način od opštih propisa, a bez narušavanja osnovnih principa propisanih drugim zakonima i zakonitosti.

Objekat Generalštaba sagrađen je od 1956. do 1965. godine i korišćen je kao adminstrativna zgrada za vojne rukovodioce, a tokom NATO agresije 1999. godine zgrada je bila gađana u dva navrata i u velikoj meri je oštećena.

Vlada Srbije je 2005. godine donela odluku o utvrđivanju zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture i čini ga kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, a prostorno kompleks čine dve celine i to zgrada „A“ i zgrada „B“.

Tokom 2010. godine izvedeni su radovi na rušenju dela zgrade “A“ – aneksa na objektu 2D u Nemanjinoj 15, a tokom 2014. urađena je Studija ocene stanja kontrukcije oštećenih zgrada “A“ i “B“.

Tokom 2015. i 2016 godine izgrađena je tehnička dokumentacija i izvedeni su radovi na sanaciji – rušenju zgrade “A“, odnosno na rušenju nestabilnih delova objekta, kao i delimična sanacija konzolnog dela objekta prema Nemanjinoj ulici.

Prilikom izvođenja ovih radova srušeno je oko 2.900 metara kvadratnih a takođe su izbetonirani nedostajući armirano-betonski konstruktivni elementi koji utiču na stabilnost dela objekta i ugrađena su čelična ukrućenja konzolnog erkera iznad Nemanjine ulice.

Nakon završetka radova urađen je pregled objekta koji je ukazivao na to da su nakon uklanjanja zarušenih delova i “ogoljavanja“ konstrukcije uočene prsline i pukotine, zbog čega je za buduću namenu potrebno obaviti obimnu sanaciju i konstruktivnih elementa, kao i da se sve tavanice koje su u velkoj meri oštećene, zamene novim.

Saglasno stručnim mišljenjima koja su pribavljena, ukazano je da postoji opasnost od dalje degradacije objekta, ukoliko investitor ne ograniči rok za privođenje objekta nameni, navodi se u obrazloženju zakona.

Dodaje se da je takođe bilo celishodno da se do trenutka rekonstrukcije uradi konzervacija objekta, kao i da se geodetska kontrola obavlja na svakih šest meseci.

Nakon radova iz 2015. i 2016. godine nije bilo dodatnih radova na objektima, što, kako se ističe, ukazuje na nepohodnost da se što pre pristupi ubrzanim aktivnostima koje će u potpunosti rešiti pitanje objekata koji je 1999. godine tokom NATO agresije u velikoj meri oštećen usled bombardovanja, kao i da se u okviru projekta podigne odgovarajući memorijal, odnosno spomen obeležje, koje bi obezbedilo očuvanje kulturnog nasleđa.

Polazeći od svega navedenog, proizilazi da realizacija ovog projekta predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije, navodi se u obrazloženju.

Zakon stupa na snagu u roku kraćem od osam dana od njegovog objavljivanja u Službenom glasniku.

Poslanici će glasati i o predlozima Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu u drumsko prevozu i tahografima i izmenama i dopunama Zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda.

Poslanici usvojili zakone o vazdušnom, drumskom saobraćaju, kao i drvnim proizvodima

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, izmene i dopune Zakona o radnom vremenu u drumskom prevozu i tahografima, kao i izmene i dopune Zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda.

Donošenjem izmena i dopuna Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju prvenstveno se usklađuje domaće zakonodavstvo sa revizijom granica odgovornosti avioprevozilaca prema putnicima i njihovom prtljagu, kao i štetom nastalom u slučaju uništenja, gubitka, oštećenja ili kašnjenja prilikom prevoza stvari, odnosno robe.

Od 169 prisutnih poslanika glasalo je 131 za, nije bilo protiv, kao ni uzdržanih, a nije glasalo 38 poslanika.

Usvojene izmene i dopune Zakona o radnom vremenu u drumskom prevozu i tahografima uređuju i obezbeđuju režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.

Za ovaj zakon, od 169 prisutnih poslanika, 131 je glasalo „za“, nije bilo protiv, kao ni uzdržanih, a nije glasalo 38 poslanika.

Razlozi za donošenje izmena i dopuna ovog zakona su, kako se navodi u obrazloženju, preciznije definisanje pojedinih odredaba Zakona koje su se u primeni pokazale kao nedovoljno jasne kao i dalje usklađivanje njegovih odredaba sa propisima EU.

U skladu sa usvojenim izmenama materijalnih odredaba Zakona usklađene su i kaznene mere.

„Bilo je potrebno najteže prekršaje za vozače izdvojiti u poseban član i propisati kaznu u rasponu u cilju propisivanja kaznenih poena za vozača kao dodatnu prekršajnu sankciju“, navodi se u obrazloženju.

Ovim izmenama i dopunama Zakona propisane su i najteže kazne za prevoznika u rasponu.

Sve navedene izmene i dopune Zakona imaju cilj unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima.

Usvojenim dopunama Zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda uređuju se prava i obaveze pravnog lica i preduzetnika koji prvi put stavljaju na tržište drvo i drvne proizvode, obaveze trgovca drvetom i drvnim proizvodima.

Za je glasalo 131 poslanik, protiv je bilo petoro, nije glasalo 33 poslanika, a uzdržanih nije bilo.

Cilj zakona je da se obezbedi unapređenje sistema očuvanja šuma i viši nivo zaštite životne sredine, uključujući očuvanje i zaštitu biodiverziteta i smanjenje uticaja klimatskih promena.

 Usvojeni zakoni o potvrđivanju tri međudržavna sporazuma

Poslanici su danas na drugoj sednici redovnog jesenjeg zasedanja usvojili i zakone kojima se potvrđuju tri međudržavna sporazuma.

Usvojen je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Svete Lucije o ukidanju viza za nosioce običnih pasoša koji je potpisan u Sent Džonsu, Antigva i Barbuda, 27. juna 2025. godine.

Sporazum podrazumeva da su državljani država obe strane, nosioci važećih običnih pasoša, izuzeti od obaveze pribavljanja vize za ulazak, prelazak preko i boravak na teritoriji države druge strane do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana računajući od dana prvog ulaska.

Usvojen je i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Benin o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i servisnih pasoša, a zakon će stupiti na snagu osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku.

Poslanici su usvojili i Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti bezbednosti i javnog reda između Vlade Srbije i Vlade Republike Ekvatorijalne Gvineje, a cilj ovog sporazuma je uspostavljanje odnosa saradnje između dve strane u oblasti bezbednosti i javnog reda.

Sporazum važi u periodu od pet godina i automatski se produžava na jednake periode, osim ako bilo koja od strana želi da raskine sporazum tako što će drugu stranu diplomatskim putem obavestiti šest meseci unapred o svojoj nameri da ga raskine.