Rusi ponovili da Šmit za njih nije legitimni Visoki predstavnik

Kristijan Šmit nema podršku Rusije (EPA EFE -F.D.)

SARAJEVO – Ambasada Rusije u Bosni i Hercegovini (BiH) ponovo se oglasila o imenovanju Kristijana Šmita za Visokog predstavnika u BiH, navodeći da on za njih nije legitimni Visoki predstavnik. Ruska ambasada pozdravila je i stav Kine, koja takođe Šmitu osporava legitimitet, zbog načina na koji je on imenovan, odnosno zbog toga što njegovo imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN).

Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIK) imenovao je Šmita 27. maja za novog Visokog predstavnika u BiH, a na dužnost je stupio 1. avgusta.

Iz ruske ambasade navode da su njihovi zapadni partneri do sada uvek insistirali da UO PIK-a konsenzusom bira kandidata za Visokog predstavnika i da je za imenovanje Visokog predstavnika uvek bilo potrebno odobrenje Saveta bezbednosti UN-a.

„Jasno je zašto. Svaki put su morali dobiti odobrenje Saveta bezbednosti UN-a kako bi Visoki predstavnik mogao koristiti celi arsenal svojih ovlašćenja”, istakli su iz ruske ambasade u BiH.

Kada je u pitanju konsenzus, naveli su da je ta procedura bila poštovana čak i prema Pediju Ešdaunu, sa čijom se kandidaturom Moskva u početku nije slagala, ali je potom postignuta saglasnost.

„Retrospektivno, Pedi Ešdaun, blago rečeno, za nas nije bio idealan. Što se tiče odobrenja Saveta bezbednosti UN-a, upravo naše zapadne kolege su se ‘probudili’ kada su videli da Kristijan Švarc Šiling nema odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbednosti”, stoji u saopštenju.

Iz ruske ambasade u BiH su dodali da je potom usledila razmena pisama između generalnog sekretara UN-a i predsednika Saveta bezbednosti UN-a „kao ‘placebo’, kako bi se barem na taj način obezbedila njegova legitimnost”.

„Sada je ovaj presedan izvrnut i iskorišten kao navodni dokaz da nema potrebe za rezolucijom za Kristijana Šmita”, naveli su iz ambasade Rusije u BiH.

Dodali su da imenovanje Šmita razumeju kao „specijalnu operaciju”.

„Svaki put dosledno ističemo da su se Visoki predstavnik i njegova kancelarija odvojili od Dejtonske agende, da se Dejtonski instrumentarij koristi kao ‘paravan’ za sprovođenje ;sebične geopolitičke agende koja ne odražava težnje čitavog bosanskohercegovačkog društva. Zato se OHR pretvorio u ‘robota’ koji je odavno izgubio dejtonsku ulogu strpljivog posrednika u procesu stabilizacije”, istakli su iz ruske ambasade.

Dalje su naveli da su optuženi da „pokušavaju destabilizovati situaciju u BiH”, ističući da je „upravo najnoviji primer svojevoljne izmene u krivičnom zakonodavstvu (nametanje zakona o zabrani negiranja genocida) jasno pokazao ko destabilizira situaciju, ne samo u BiH, već i daleko izvan njenih granica”.

„Zapravo, destabilizacijom se bavi taj ko grubo krši međunarodno pravo i Dejtonski sporazum – direktno ili posredno”, navodi se u saopštenju.

Iz ruske ambasade na kraju su naglasili da nisu protiv Kristijana Šmita.

„Cenimo njegovu političku težinu, uzimamo u obzir znanje i iskustvo delovanja ‘na balkanskom smeru’. Međutim, pri kandidaturi Šmita nije ispoštovan princip konsenzusa niti je dobijeno odobrenje Saveta bezbednosti UN-a. Zato je za nas nelegitiman kao visoki predstavnik”, naveli su iz ruske ambasade u BiH, prenosi Beta.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*