Sedamdeset sezona Pozorišta „Boško Buha”

Za Pozorište „Boško Buha” sezona 2019/20. je jubilarna – 70. Započelo ju je premijerom predstave „Konjić Grbonjić” Ive Milošević, 14. decembra održana je još jedna, „Nemušti jezik” Milana Karadžića, a početkom godine krenuo je rad na „Snežani i sedam patuljaka” Snežane Trišić, čijom bi premijerom, kao i promocijom monografije, zvanično bio obeležen jubilej. Planove je poremetila pandemija i teatar je aktivnosti nastavio virtuelno, a povodom sedamdesetogodišnjice članovi ansambla prisećali su se svojih početaka u izjavama koje je pozorište objavilo na svojim nalozima na Fejsbuku, Tviteru i Instagramu.

Nenad Nenadović je od studentskih dana deo „Buhe”.

‒ Daleka 1984. godina. Kraj moje druge godine glume u klasi profesora Minje Dedića (jedva je pustio mene i Maricu da igramo u predstavi). Odmah Vilijam Šekspir i „Sve je dobro što se dobro svrši”, u režiji profesora Dejana Mijača i odmah glavna uloga… Velika predstava, veliki uspeh i ljubav na prvi pogled između pozorišta i mene. Prijateljska atmosfera, divni ljudi i tako već više od 35 godina. Početak kakav se samo poželeti može za svakog mladog glumca. Imao sam sreće, imao sam „Buhu” ‒ naveo je Nenadović, a pozorište postavilo na svojim nalozima na društvenim mrežama.

Bojana Ordinačev takođe je govorila o počecima.

‒ Velika je to stvar bila! „Ukroćena goropad” Vilijam Šekspir, režija Milan Karadžić, januar 2006. godine. Prva uloga, hej! Velike oči, srce ko kuća, strah od uspeha i strah od neuspeha, ne znam koji je bio veći. Neka poznanstva su se tu desila i postala prijateljstva. Moja „Buha” je najveća ljubav u mom poslu i ono što nam želim za sedamdeseti je da se vratimo kući! Kažem vam, ljudi, velika je to stvar bila i ostala ‒ poručila je Ordinačeva.

Uroš Jovčić je prvi put osetio „daske koje život znače” ovog teatra sa 10 godina na gradskom takmičenju iz recitovanja i tada se javio san da postane glumac u njemu, koji je počeo da se ostvaruje angažovanjem u predstavi „Carev zatočnik” Miodraga Stanisavljevića, u režiji Milana Karadžića.

‒ Moj najveći glumački izazov u pozorištu je uloga ćerke Dare u predstavi „Gospođa ministarka”, po tekstu Branislava Nušića, u režiji Tanje Mandić Rigonat. Čaroliju uspeha doživeo sam igrajući lik Bobena u predstavi „Florentinski šešir”, po tekstu Ežena Labiša, u režiji Darijana Mihajlovića, za koju sam dobio nagradu za najboljeg mladog glumca na festivalu „Dani komedije” u Jagodini, a sama predstava je nagrađena sa još sedam nagrada. Sa mojim pozorištem odigrao sam više od 700 predstava tumačeći različite likove ‒ od psa Totoa, preko Pripovedača, do Ljubavnika u Šekspirovom „Snu letnje noći” (režija Đurđa Tešić), ali radujem se još mnogim raznovrsnim ulogama kroz koje ću moći da se iskažem glumeći u ovoj sjajnom pozorištu ‒ rekao je Jovčić.

IZVOR:POLITIKA

FOTO:Pozorište „Boško Buha”

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*