Selaković: Karijerne diplomate neće moći da budu članovi stranaka

BEOGRAD –

Šef diplomatije Nikola Selaković rekao je da bi novi Zakon o spoljnim poslovima konačno trebalo da uvede red u diplomatsku službu, kako u Ministarstvu tako i u inostranstvu.

Nacrt zakona, koji je prošao javnu raspravu i upućen ministarstvima i nadležnim organima da daju svoje mišljenje, treba da postavi temelje srpskoj karijernoj diplomatiji, koja prema postojećim rešenjima praktično nije ni postojala.

nikola, selakovic, ministar, spoljnih, poslova

Izvor: EPA-EFE (Andrej Čukić)

Nacrtom se propisuje kako se diplomatska zvanja stiču i gube, i kako se napreduje u službi, rekao je Selaković za „Novosti“.

Prema nacrtu zakona, između ostalog, predviđa se da se zvanje ambasadora može dobiti samo sa najmanje 18 godina radnog iskustva u struci, od čega najmanje šest godina u diplomatsko-konzularnom predstavništvu ili međudržavnoj organizaciji, uključujući dve godine na mestu šefa DKP ili

konzulata. Takođe, ubuduće ambasador mora da zna bar jedan zvaničan jezik Ujedinjenih nacija, plus još jedan strani jezik.

Uslov o znanju jezika važiće i za nekarijerne diplomate koje se postavljaju za ambasadore. Karijerne diplomate, prema ovom predlogu zakona, ne mogu biti članovi stranke.

„Godinama su, upravo zahvaljujući lošim zakonskim rešenjima, u MSP dovođeni ljudi koji su se bavili svime samo ne diplomatijom, pa je cela struka u dobroj meri bila i nagrižena i ugrožena. Promenićemo praksu prethodnih vlasti, kojima je diplomatija neretko služila da zadovolje apetite različitih stranaka“, naveo je Selaković.

On je objasnio i da ovaj zakon podrazumeva i potpuno drugačiji položaj diplomata u sistemu zaposlenih u državnoj upravi, što nije bio slučaj sa prethodnim zakonom.

„Sada gotovo da nema statusne razlike između zaposlenih u MSP i, recimo, u Ministarstvu zaštite životne sredine, što nigde u svetu nije normalno“, napomenuo je ministar.

Među najvažnijim novinama u nacrtu zakona je i to da se pored toga što je položeni diplomatsko-konzularni ispit uslov da lice radi kao karijerni diplomata, uvodi i savetnički ispit. On je u nekim ranijim vremenima jugoslovenske diplomatije bio uslov bez kojeg je bilo nemoguće napredovanje u viša diplomatska zvanja.

Takođe, predviđeno je i da ubuduće MSP upoznaje predsednika Srbije o najbitnijim delovanjima i drugim pitanjima koja su značajna za spoljnu politiku, kao i da daje mišljenja i predloge koji se odnose na spoljnopolitičko delovanje šefa države.

Značajna novina je i obaveza Ministarstva da, u okviru svoje nadležnosti, razvija, poboljšava i održava autonomne informaciono-komunikacione sisteme za zaštitu, prenos, čuvanje i korišćenje tajnih i drugih podataka za sopstvene potrebe, ali i potrebe drugih državnih organa, saglasno preuzetim međunarodnim obavezama.

Institut diplomatskog nadzornika, koji je postojao u prvom nacrtu zakona i koji je naišao na kritike da je „kazneni organ“ – vraćen je posle javne rasprave u okvir glavnog inspektora. To je pozicija koja već postoji u Ministarstvu, a predviđeno je da bude podržana službom i odgovarajućim nadležnostima.

Novina u nacrtu zakona je i mogućnost da Srbija ugovorom sa drugom državom uspostavi zajednički prostor u kome bi se nalazila njihova diplomatska predstavništva ili konzulati u trećoj državi. Ugovor o kolokaciji zaključuje ministar spoljnih poslova, uz saglasnost Vlade.

U nacrtu zakona detaljno su predviđene i kazne usled povreda diplomatske službe. Sankcije mogu biti novčane, odnosno umanjenje zarade od 20 do 30 odsto, ali i „veto“ od četiri godine na odlazak u inostranstvo ili na napredovanje, premeštaj na radno mesto u nižem zvanju, pa čak i – otkaz. O vođenju disciplinskog postupka protiv zaposlenih, osim državnih službenika na položaju, odlučuje ministar.

Otkaz može da usledi ako je zaposleni u MSP dao lažne podatke prilikom zasnivanja radnog odnosa, nije položio

diplomatsko-konzularni ispit u roku od godinu dana i stručni ispit u roku od šest meseci, ako je pravosnažno osuđen kaznom zatvora za krivično delo ili ako je uslovno osuđen na kaznu zatvora od šest meseci za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika.

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*