Srbija u evropskom vrhu po broju pušača – lošu statistiku pogurala i korona

Domaćinstva u kojima žive pušači skoro desetinu svojih prihoda odvajaju na ovaj porok. Pored toga, pokazalo se da s troškovima za cigarete, rastu i troškovi za alkoholna pića, za barove i restorane. Kada se sve to sabere dolazimo do toga da ta domaćinstva imaju značajna izdvajanja na takozvane neproduktivne troškove, što još dodatno smanjuje potencijal domaćinstava za rast prihoda. A gde se više troši na cigarete, manje se troši na hranu, garderobu i obrazovanje, pa samim tim i na mogućnost veće zarade. To sve pokazuju istraživanja koja u Srbiji sprovodi Institut ekonomskih nauka, u okviru svetskog programa za smanjenje pušenja filantropske fondacije „Blumberg“.

Direktor ovog instituta dr Jovan Zubović, rukovodilac regionalnog projekta „Tobako taxation“, kaže u razgovoru za jutarnji program Radio Beograda 1 da se u bliskoj budućnosti može očekivati dalji rast cena duvana i duvanskih proizvoda i nada se da će to smanjiti broj pušača u našoj populaciji.

Srbija je i dalje u samom vrhu Evrope po broju pušača

I pored značajnog smanjenja broja pušača, Srbija je i dalje u samom vrhu Evrope, a po procentu žena koje puše zauzimamo drugo mesto u svetu.

Najnižu stopu prevalencije ima Rumunija – 28 odsto, a slično je i u Albaniji (doduše, tamo su jaki kulturološki razlozi jer svega 7 odsto žena puši, dok je među muškarcima taj broj značajno veći – 42 odsto).

U ostalim zemljama našeg regiona broj pušača je vrlo sličan kao u Srbiji – na nivou od 37-38 odsto.

Prosek u EU je za deset odsto manji.

A po tom statističkom podatku Srbija se, nažalost, nalazi među vodećim zemljama u Evropi. Po broju žena pušača zauzimamo neslavno drugo mesto u celom svetu!

Veća cena – manje pušača

Na osnovu brojnih istraživanja u svetu pokazalo se da je najveći motivator da ljudi prestanu da puše – podizanje cena duvanskih proizvoda.

„Naša istraživanja su pokazala da, pored tih nepovoljnih efekata na potrošnju, dolazi i do značajnog efekta na zdravlje, kao i na potencijal za zarade, jer se štedi na obrazovanju“, navodi Zubović.

Podseća da je poslednjih 15 godina stopa prevalencije u Srbiji opala sa 50 na 37 odsto pušača, što je značajno smanjenje.

Istovremeno, kaže on, smanjio se i intenzitet pušenja – u proseku se po domaćinstvumesečno troši osam paklica cigareta manje.

Ističe i da je ovaj efekat veći što su zarade manje. Povećanje cene cigareta od 10 odsto smanjuje potrošnju za 7 odsto. Kod najsiromašnijih to ima mnogo veći efekat – smanjuje broj pušača za čak 11 odsto.

Širom Evrope radi na tzv. denormalizaciji pušenja u svakom obliku (ilustracija)

Širom Evrope radi na tzv. denormalizaciji pušenja u svakom obliku (ilustracija)

Pušenje najskuplje u Irskoj i Norveškoj – paklica 15 evra

Cena cigareta u zemljama Evropske unije varira od 5 do 15 evra po paklici.

Pušenje je najskuplje u Irskoj i Norveškoj gde jedna paklica košta 15 evra. U Francuskoj je oko 10, a u Nemačkoj i Belgiji oko 7 evra.

U Hrvatskoj i Rumuniji jedna paklica cigareta košta oko 5 evra, a najjeftinije je u Bugarskoj gde su cene slične kao kod nas.

U regionu najskuplje su cigarete u Crnoj Gori – u proseku oko 3,5 evra po paklici, dok u Makedoniji koštaju oko dva evra.

Ukazuje i na to da je pandemija kovida 19 u velikoj meri izazvala povećanje stresa kod stanovništva, što je dovelo do blagog trenda povećanja prevalencije pušenja. Ipak, po završetku pandemije očekuje se da će se pad broja pušača dalje nastaviti.

Zubović kaže da se širom Evrope radi na tzv. denormalizaciji pušenja u svakom obliku, i da će taj trend neizbežno doći i do Srbije.

Pored toga, podseća i na velike troškove za lečenje bolesti i poremećaja koji nastaju zbog pušenja – oni su gotovo dvostruko viši od iznosa koje država naplati na ime akciza.

„Verujem da će veći broj stanovnika Srbije reagovati pozitivno na podsticaje države da se smanji intenzitet pušenja“, optimističan je Zubović.

Zbog neregulisane prodaje rezanog duvana gubimo 70 miliona evra godišnje

Zubović, rukovodilac regionalnog projekta „Tobako taxation“, kaže u razgovoru za Jutarnji programRadio Beograda 1 da je kod nas praktično dozvoljeno neoporezivo prodavanje rezanog duvana koji se može naći na svim pijacama u zemlji.

„Prema našim proračunima, država zbog prodaje rezanog duvana van legalnih tokova godišnje gubi oko sedamdeset miliona evra“, naglašava on.

Ističe i to da povećanje cena duvanskih proizvoda ne dovodi do povećanja ilegalnog tržišta.

To. kako navodi, pokazuju sva istraživanja u svetu koja se rade već 30-40 godina.

„To je jedan od glavnih mitova koji predstavlja duvanska industrija jer njima odgovara da se govori o toj temi, a ne o uticaju pušenja na zdravlje stanovništva“ zaključuje Zubović.

 

 

IZVOR:RTS

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*