Srbija zaštitila samo pet proizvoda

Srbija zaštitila samo pet proizvoda 1Foto: Pixabay/Daria-Yakovleva

Od ukupno 65 proizvoda iz Srbije koji su naziv, odnosno poreklo zaštitili u Zavodu za intelektualnu svojinu, svega pet je izašlo van granica zemlje, odnosno ima priznati međunarodno važeći žig. Malo, posebno ako se ima u vidu da je uglavnom reč o lokalnim proizvodima koji su nedovoljno dostupni širem tržištu.

Poređenja radi, Slovenija je samo za područje EU, zaštitila ime (oznaku) porekla, geografsku oznaku ili recepturu tradicionalnog specijaliteta za 27 proizvoda koji čine dobar udeo u izvozu. Svi ti proizvodi deo su evropske šeme kvaliteta što im ne samo olakšava plasman na teritoriji EU nego omogućava i povlačenje sredstava iz zajedničkih fondova radi promocije i prodora na treća tržišta.

Procedura sticanja evropskog znaka kvaliteta prilično je zahtevna i dugotrajna. Ana Ahčin, generalna sekretarka GIZ-a mesne industrije (Gospodarsko interesno združenje mesne industrije), kaže za Danas da je najteži bio prvi korak – inicijativa jeste potekla od proizvođača ali da bi se ostvarila, oni koji su na slovenačkom tržištu konkurenti morali su da postanu partneri. Na primeru brenda kranjske kobasice, koji je jedan od najpopularnijih među zaštićenim proizvodima, objašanjava da je proces trajao više godina.

– Prvo je moralo da se osnuje poslovno udruženje proizvođača, ne može jedan sam da dobije takav sertifikat, a potom od različitih varijanti koje je svaka fabrika imala u proizvodnji “svoje” kobasice, da se odredi standard, uskladi specifikacija i sastavi elaborat što je osnovni dokument za sticanje oznake kvaliteta. U tom elaboratu treba napisati zašto proizvod zaslužuje da bude zaštićen, opisati proizvodni proces, sirovine i to unificiranje je trajalo dosta dugo. Kada su se proizvođači usaglasili, a GIZ mesne industrije, koji je njihovo krovno udruženje to prihvatilo, sledeći korak bilo je uspostavljanje saradnje sa državom koja mora da započne proceduru zaštite na evropskom nivou i preko nje ide sva komunikacija proizvođača sa EU – objašnjava Ahčin i dodaje da je osnova čiravog procesa evropsko zakonodavstvo ali da država ima mehanizme da pomogne proizvođačima tim pre što i sama ima koristi od takve vrste promocije zemlje.

Poseban benefit je mogućnost korišćenja evropskih fondova. Proizvođači kranjske kobasice dobili su sredstva da do 2022. godine promovišu svoj proizvod na tržištu Srbije.

– Kada nam je projekat odobren, pozvali smo članice koje i same moraju da sufinansiraju kampanju sa 20 do 30 odsto sredstava. Ovoga puta dve kompanije su se prijavile, Panvita Ave i Celjske mesnine ali će one svoj fabrički znak moći da predstave samo na degustacijama jer je cilj da se promoviše generički proizvod, kranjska kobasica i evropska šema kvaliteta. Zbog toga na brošurama i flajerima ove kampanje nema imena proizvođača – ističe Ahčin.

Marko Založnik, komercijalni direktora u Celjskim mesninama, kaže za Danas da su već deset godina prisutni na tržištu Srbije, plasiraju sada oko 300 tona prerađevina na godišnjem nivou, ali ističe da je ranije prodaja bila i veća.

– Tržište se poremetilo jer Kina traži sve više mesa što je značajno podiglo cene a uz to su sa srpskog tržišta i ispali neki proizvodi. Sada pokušavamo više da radimo sa pršutom i kranjskom kobasicom, jer su to dva geografski zaštićena produkta koja nije potrebno da se prodaju u velikoj količini a cena koja se postiže obezbeđuje isplativost. Nama je više stalo do toga da na srpskom tržištu imamo proizvode koji su kvalitetni nego onih sa kojima nismo konkurentni domaćim proizvođačima. Ja poznajem sektor trajne prerade mesa u Srbiji, kobasice i salame su vrlo visokog kvaliteta tako da je borba za kupca žustra. Tu ima dosta jakih preduzeća, poput Zlatiborca i drugih, poznatih po kvalitetu a njihova je prednost i to što su malo više prilagođeni ukusu domaćih potrošača – navodi Založnik.

Prema rečima Tonija Balažića, glavnog izvršnog direktora u Panviti Ave, ta grupacija posluje u više sektora, od ratarstva, proizvodnje životinjske hrane, prerade mesa do ekologije i veterinarstva. Izneo je i zanimljiv detalj, da se otpad od prerade mesa ne baca, već služi kao pogonsko gorivo za bioenergane. Kompanija poseduje tri takva postrojenja koja proizvode više struje nego što je njima potrebno, pa od toga ostvaruju i prihod.

– Tržište Srbije za nas je bitno i planiramo da u naredne tri godine plasman uvećamo za po 20 odsto godišnje. Želimo da budemo vodeći među uvoznicima – kaže on.

U Sloveniji se sada proizvodnjom kranjske kobasice bavi 13 fabrika. Receptura i proces su isti kod svih, čak su i mere higijenske zaštite identične u šta se uverila grupa novinara iz Srbije koja je krajem novembra boravila u studijskoj poseti tim proizvođačima. Praktično se sve radi manufakturno – isti delovi svinjskog mesa ručno se obrađuju, od začina samo so, biber i beli luk a u završnom pakovanju svakom paru kobasica uvezuje se karakteristično drvce, simbol originalnog proizvoda.

Med, vino, ajvar, grnčarija i peškiri

Međunarodno registrovanu oznaku geografskog porekla ima pet srpskih proizvoda – homoljski med, zatim bermet, vino iz sremskog vinogorja, leskovački domaći ajvar, grnčarija iz užičkog sela Zlakusa i peškiri šabačkog kraja. Nema podataka koliki se promet ostvaruje od prodaje zaštićenih brendova. U Prvirednoj komori Srbije kažu za Danas da se “recepture generalno ne štite nijednim pravom, ali da ako je neki novi postupak dobijanja prehrambenog proizvoda ili novi sastojci koji imaju novi tehnički karakter, onda oni nekada mogu biti predmet zaštite patentom”, uz napomenu da “to tradicionalni proizvodi obično ne ispunjavaju”.

Tri stepena zaštite

Prema rečima Ane Ahčin, postoje tri stepena zaštite ovog brenda kojima se obezbeđuje čuvanje tako uspostavljenog kvaliteta ali je i u funkciji sprečavanja falsifikata. Pored unutrašnje kontrole u samoj fabrici, gde se vodi računa o svim detaljima proizvodnje, tu su i tržišna i veterinarska inspekcija a na kraju postoji i redovna godišnja unutrašnja kontrola koju vrše stručnjaci sa strane, u okviru GIZ-a kranjska kobasica. Na terenu veterinar ili tehnmolog uzima uzorke za hemijsku analizu, proverava dokumentaciju a potom se poziva sertifikaciono telo, u ovom slučaju Biro Veritas, koje odlučuje ko će od proizvođača i uzoraka biti detaljnije kontrolisan.

 

 

 

 

IZVOR:DANAS

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*