Stefan Milenković: Super moć je da osvojite publiku jednim tonom

BEOGRAD: Istaknuti umetnik, violinista Stefan Milenković sa naučnicima, filozofima i drugim autorima učestvovao je na međunarodnoj onlajn konferenciji “Forum o opravdanju stvaralaštva” putem Facebok stranice i Ju tjub kanala Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koji je bio organizator događaja.
stefan milenković
Foto: Dnevnik (Filip Bakić)

Podnaslov tog digitalnog panela je bio “Jesi koliko stvaraš”, jer kako navode iz Zavoda, u večnoj čovekovoj potrazi za smislom postojanja, jedini čvrsti oslonac jeste – stvaralaštvo.

Moderator onlajn foruma u sredu uveče bila je poznata srpska glumica Vjera Mujović, koja je uvodnu reč dala savremenom filozofu Nikoli Kajtezu, koji je nedavno objavio knjigu naziva “Opravdanje stvaralaštva” (2021), posvećenu upravo temi koja je bila u fokusu konferencije.

Poznati srpski filozof je postavio pitanje koje se provlačilo kroz debatu – Šta je to što opstaje uprkos svakoj promeni?

Otkrio je da su analize na tu temu išla od čuvenog grčkog do nemačkog filozofa – Aristotela i Imanuela Kanta, kao širok spektar istraživanja.

Tada su ispitivali poređenja – slučajnosti i nužnosti, dobra i zla, slobode i smisla.

Ipak, prema Kajtezovim rečima, do odgovora na postavljeno pitanje još nisu došli, a filozofi su u raznim kategorijama to krenuli da ispituju.

“Kada bismo pouzdano saznali šta je to što opstaje uprkos svakoj promeni, to bi bilo znanje koje može sve, čak i da menja prirodne zakone. To je znanje koje ima Maksvelov demon”, istakao je filozof.

Predanje govori da je slavni škotski fizičar Džejms Klark Maksvel (1831-1879) smislio1871. godine svog demona, odnosno inteligentno stvorenje koje bi stajalo na vratima između dve sobe i bilo sposobno da razlikuje molekule po brzinama.

Kerkez je napomenuo da proces stvaralaštva postoji u neživoj i živoj materiji, ljudskom društvu i u čoveku kao pojedincu.

Opravdanje stvaralaštva trebalo bi da pokaže na koji način i u kom smislu ono odgovara na izazove stradanja, apsurda, neukusa, neznanja, urušavanja i nebića.

“Nema nijednog segmenta postojanja gde ne postoji stvaralaštvo”, podvukao je filozof Kajtez.

Za njim je onlajn izlaganje imao ruski filozof Aleksej Kozirjev, prodekan za nauku Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, da bi stigao na red Stefan Milenković.

Svetski uspešan violinista iz Beograda priznao je da mu je učestvovanje na ovakvom panelu možda i veći izazov od bilo kog koncerta, posebno što ima svoj osvrt nakon dva tako vrhunska filozofa.

Muzički pedagog i profesor na Fakultetu muzike Univerziteta Ilinoisa u Urbani i Šampejnu (SAD) objasnio je kako na ovu temu gleda iz jednog drugog aspekta.

“Odrastao sam na sceni, jer sa samo tri godine počeo sam da sviram violinu. Sa tri godine i tri meseca imao sam prvi koncert. Tako da od samog početka na neki način sam bio “pokusni kunić” kulture i ubačen u inerciju stvaranja i stvaralaštva, a da toga nisam bio ni svestan”, rekao je Milenković, koji se tokom pandemije 2020. godine preselio iz Amerike ponovo u Srbiju.

Virtuoz na violini je izjavio da mu ta saznanja daju jednu posebnu perspektivu stvari, da nešto radi – stvara, a da toga na kraju nije svestan, i onda se kasnije njegova kreativnost razvija u životu.

“Mene zanima i svrha, kako možemo tu iskru stvaralaštva zadržati u sebi i probuditi je kroz umetnost, u mom slučaju muziku i predstaviti drugima čime se bavite. Shvatam da je to moja misija”, primetio je umetnik, i onda se nadovezao na izlaganje filozofa Nikole Kajteza o (de)konstrukciji.

“Rušenje i stvaranje koje je spomenuto imaju zajedničko taj kontrast kao suštinu. Paradoks ljudskog bića jeste u tome da ima potencijal u svim pravcima, koji nisu uvek pozitivni. A kada jesu pozitivni, to je uvek zadivljujuće, budi nam nadu i vraća nam veru”, siguran je Milenković.

U Novom Sadu muzičar je angažovan kao profesor na Muzičkoj akedemiji i umetnički direktor nove Koncertne dvorane.

On želi da sve to što radi, može uvek da predstavi drugima, što uči i svoje studente.

Muzički pedagog im govori da je potrebno da uporno, mnogo vežbaju da bi uspeli u karijeri.

Ipak, kako je istakao, svestan je da danas ima toliko bržih i lakših načina da se bude poznat, popularan, uspešan i bogat, aludirajući na razne šou programe i rijaliti sadržaje na televiziji.

“Violina nije taj brzi put do uspeha. To im stalno govorim”, navodi Milenković, da bi onda studentima detaljno objasnio koje su prednosti klasične muzike.

“Ako bi postojala super moć, ona bi se sastojala u tome da vi možete samo jednim zvukom da osvojite čitav jedan auditorijum od nekoliko hiljada ljudi pred vama ili par miliona u živom prenosu na TV ili onlajn. Ako možete do te jedne osobe da doprete jednim tonom, da je dignete, oraspoložite, da je otvorite, da je možda i rasplačete, da se sinhronizujete sa njenim emocijama, onda je jedini uslov da vežbate taj ton osam sati dnevno. Tada sve odjednom ima smisla”, poentirao je violinista, koji je tokom jula imao veliki Master klas u trajanju od dve nedelje u Čačku za studente iz celog sveta.

Ipak, Milenković na pitanje sa početka panela – Šta je to što opstaje uprkos svakoj promeni?, i na temu “Forum o opravdanju stvaralaštva” dodaje kratku zapitanost – Zašto?

Zapravo njega interesuje svrha stvaralaštva, gde je poenta u tome kada se dešavaju mnoge pojave koje se ne mogu objasniti zašto postoje, osim što im je jedina svrha – profit, od čega se ne može pobeći.

“Tehnologija je tu izuzetno moćno oružje koje nas usmerava. Mnogi sebe danas nazivaju umetnicima, kreatorima, influenserima. Kako možemo to da poredimo, da se neko kao ja naziva umetnik i onaj koji postavlja sadržaje na Internet i društvene mreže i stvara neke video zapise? Mada, istina, to i ja radim, jer je neizbežno sastavni deo mog posla, promocije, da kreiram objave na Instagramu ili Fejsbuku”, priznao je virtuoz, i ponovio pitanje – kako to porediti, odnosno na koji način se meri umetnost i stvaralaštvo?

Da li je stvaranje svojim rukama takođe umetnost, pitao se Stefan Milenković, a pritom nije mislo samo na vajarstvo i slične grane, već na one koji grade kuću od cigala – jesu li veći stvaraoci od pravih, zvaničnih umetnika?

“Ja se bavim reproduktivnom, izvođačkom umetnošću, koja postoji u eteru istorije, a ovako je “mrtva” ako se ne iznese na scenu. Ako govorimo o ozbiljnoj, odnosno klasičnoj muzici, ona postoji nekoliko stotina godina, što je ipak kratko u istorijskom kontekstu. A ja sam ceo svoj život posvetio muzici kao jednoj umetnosti da bi ona nastavila da živi. Tu predanost sam doslovno upio u svoje ćelije celim bićem i telom”, naglasio je Stefan Milenković i pitao se da li će sve to trajati večno.

“Moja violina je iz 1773. godine, postojala je stotinama godina pre mene, i “živeće” toliko i posle mene. Nedavno sam imao koncert u Muzeju u Kremoni (Italija), gde su napravili zanimljiv projekat 2020. godine. Tamo su snimili zvuk svih violina Stradivarija da bi ga očuvali. Pre ili kasnije drvo će se pretvoriti u prah, posebno violina, zato je važno sve to sačuvati”, zaključio je Milenković.

Antonio Stradivari (1644 – 1737) bio je čuveni tvorac violina, živeo je i umro upravo u Kremoni.

U panelu koji je trajao puna dva sata govorili su takođe poznati i priznati umetnici iz sveta i Srbije, kao što su i Burhan Sonmez, nagrađivani romanopisac iz Turske, i Branko Kolarić, ugledni evropski fizičar, ekspert za nano-fotoniku.

 

 

 

IZVOR:DNEVNIK

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*