Svečanosti povodom veka pobede u Velikom ratu

Stogodišnjica pobede u Prvom svetskom ratu obeležena je svečanošću u Domu Vojske Srbije predstavljanjem monografije „Spomen-sobe ogledalo istorije i tradicije 1804-1918“, istoimenog dokumentarnog filma i otvaranjem izložbe „Srbija u Velikom ratu“. Svečanosti su prisustvovali izaslanik predsednika Republike Srbije Nikola Selaković, ministar odbrane Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba Vojske Srbije  general-potpukovnik Milan Mojsilović, članovi kolegijuma ministra odbrane i načelnika Generalštaba, visoke vojne starešine, predstavnici verskih zajednica te predstavnici kulturnog i javnog života.

Generalni sekretar Predsednika Republike Srbije Nikola Selaković, otvarajući izložbu „Srbija u Velikom ratu“, pozdravio je prisutne u ime predsednika i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, naglasivši da je današnji događaj, proslava završetka i obeležavanje pobede u Velikom ratu, čin kojim se zaokružuje stogodišnjica najvećeg stradanja našeg naroda i države.

– Podsećati na istorijske činjenice, na 28. juli 1914. godine, na pravdi boga optuženu Srbiju pred celim svetom da je uzročnik i razlog izbijanja najvećeg rata u dotadašnjoj istoriji sveta, a zatim Cera, Drine, Mačkovog kamena, Kolubare i svih tih velikih mučeničkih klanica, velikih i herojskih pobeda slavne Srpske vojske, posle toliko priča u poslednje četiri godine, a naročito u ovoj godini, možda bi bilo suvišno. Ono o čemu mislim da nismo dovoljno govorili, a što bi trebalo da bude i najvažnija poruka za narod danas i ubuduće, kada govorimo o Velikom ratu i eto i slavnoj epopeji i novije srpske istorije, jeste da je u toku Velikog rata iz srpskog čoveka izašlo sve ono najbolje, najkvalitetnije i najsjajnije što je srpska duša nosila u sebi, rekao je Selaković.

Selaković je podsetio na časne podvige srpskih oficira poput majora Svetomira Đukića, čiji se viteški gest pominje u dokumentarnom filmu „Spomen-sobe ogledalo istorije i tradicije 1804-1918.“ i humanost čuvene slikarke Nadežde Petrović koja je izgubila život negujući ranjenike obolele od tifusa.

– Tu jeste nepomenuto, ali u slici viđeno, herojstvo čuvenog i slavnog pukovnika Milivoja Stojanovića-Brke, legendarnog komandanta Gvozdenog puka, koji je išao do kraja, nedozvoliši i nikom drugom da ide ispred njegovih oficira, podoficira i vojnika. Kao takav u borbi je izgubio život. Njega je slavni Binički uzdigao do nebeskih visina posvećujući mu „Marš na Drinu“. Tu je i neviđeno, do granica ludila uporno junaštvo  Vojvode Vuka i rečenica „Grunište će biti naše, pa makar i svi ostavili kosti ovde“. On ih je ostavio. Ali to je nešto o čemu smo dugo ćutali. Podsetiću vas danas je 11. 11. 2018. godine. Srbija sa svojim saveznicima slavi stogodišnjicu velike pobede. Ali 11. 11. 1968. godine u Srbiji je proslava ovoga dana bila zabranjena. Jedini koji su se tada odvažili, na čelu sa akademikom Vasom Čubrilovićem, da organizuju proslavu 50. godišnjice pobede Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, dobili su zabranu od strane vrha tadašnje jugoslovenske države. Zato je nama i našoj generaciji i našem Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije itekako pohvalno i na čast služi to što ovaj dan, i ne samo ovaj dan, već ga sve prethodne četiri godine obeležavamo na način na koji ovakav povod to i zaslužuje, rekao je izaslanik predsednika.

Selaković je podvukao da nije bačena ni najmanja senka na dela srpskog vojnika tokom Prvog svetskog rata, jer da jeste, naši neprijatelji ne bi propustili da nas na to stalno podsećaju.

On je istakao da je osim toga što je Srbija u to vreme imala ne samo najbolje vojnike i bolničare, pobedu izvojevala zbog toga što je imala i najboljeg vrhovnog komandanta regenta Aleksandra Karađorđevića.

– Možda je ta nepravda, koje stvarana prema ovim jubilejima u nekom prethodnom periodu, prema ovim velikim događajima, prema možda najvećim danima srpske istorije uopšte, a ne samo njenog novijeg doba, bila personifikovati u nepravdi koja je pokazivana prema regentu Aleksandru, čoveku koji je čitav svet zadivio primerom vrhovnog komandanta koji od početka do kraja rata, sudbinu svoga naroda zarad svoje vojske i svakog svog vojnika delio do kraja. Uveren sam da je došlo vreme kada ćemo jednu vrstu duga i prema toj visokoj ličnosti naše istorije uspeti da pokažemo, naglasio je Nikola Selaković.

On je podsetio da je povlačenje kompletne vojske i državnog aparata s delom stanovništva preko Albanije jedinstven primer u istoriji te da je najviši funkcioner koji je tokom okupacije od 1915. do 1918. godine ostao u Srbiji bio sekretar Organizacije Crvenog krsta.

– Sve i da je neko hteo, kapitulaciju nije imao ko da potpiše, podvukao je Selaković dodavši da je možda najvrednija osobina koju je naš narod u to vreme pokazao bila sloga i sabornost.

Projekat koji je obuhvatio Monografiju, dokomentarni film i Izložbu povodom stogodišnjice pobede u Velikom ratu realizovala je Uprava za tradiciju standard i veterane Sektora za ljudske resurse u saradnji sa Medija centrom „Odbrana“ Uprave za odnose sa javnošću, Vojnim arhivom i Istorijskim arhivom Požarevac. Monografija „Spomen-sobe ogledalo istorije i tradicije 1804-1918.“ plod je posvećenog jednogodišnjeg rada impozantnog broja stručnjaka iz oblasti istoriografije, muzeologije, arhivistike, istorije umetnosti i kulture.

Državni sekretar Aleksandar Živković, koji se obratio u ime Uređivačkog odbora Monografije, rekao je da smo se okupili ovde kako bismo oslušnuli, uporedili i proverili koliko smo, zaista, učinili da se sjajne i teške pobede Srpske vojske izvojevane u tom ratu ne zaborave, da se čuvaju i prenose budućim generacijama, kao deo kulture sećanja, ali i kao gradivni materijal nacionalnog identiteta.

– Niz od 34 prikazane spomen-sobe baštini manji deo tradicije srpskog naroda, a ova monografija je samo prva etapa u tom značajnom poduhvatu obnove sećanja, s težištem na srpskoj vojnoj istoriji zaključno s Prvim svetskim ratom. Cilj čitavog projekta jeste sveobuhvatno i suštinsko povezivanje Vojske Srbije s njenom bogatom i slavnom istorijom. U skladu s istorijskim činjenicama, svaka jedinica i ustanova Vojske Srbije baštini, čuva i neguje tradicije odgovarajućih sastava Srpske vojske iz različitih perioda srpske vojne istorije. Monografija nas, u tom prvom koraku, povezuje s tradicijom Srpske vojske. Na njenom kraju dat je i predlog normativnog uređenja nosilaca tradicija komandi, jedinica i ustanova Vojske Kraljevine Srbije iz vremena Prvog svetskog rata, koje je, naravno, potrebno dalje povezivati i dograđivati. Bogato opremljena ilustracijama, dokumentima i fotografijama predmeta iz tog perioda, ona predstavlja slikovitu istorijsku retrospektivu srpskih vojničkih tradicija, ne samo profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije i Ministarstva odbrane već i široj publici, rekao je Živković.

On je dodao da je malo naroda uvek bilo na pravoj strani istorije, na strani pravde i dobra, a još manje malih naroda koji su svojim velikim žrtvovanjem upisani velikim slovima u svetsku istoriju.

– U vreme obeležavanja veka koji je protekao od Velikog rata podsećamo se značajnih ličnosti, odsudnih bitaka i velikih pobeda. Srpski vojnici koji su na svojim plećima izneli te presudne istorijske trenutke ne smeju biti zaboravljeni, oni su godinama ispisivali najsvetije i najsvetlije stranice srpske vojne istorije. Duboko smo svesni činjenice da samo onaj ko poznaje i poštuje svoju prošlost može da se odredi u sadašnjosti i da planira budućnost. Zbog toga je pokretanje obnove kulture sećanja kroz prikaz spomen-soba u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, kao prilog nosača te kulture bila osnovna zamisao pri izradi Monografije, rekao je Živković.

On je naglasio da u dugom nizu srpskih vojničkih tradicija izuzetno značajno mesto zauzima vreme od 1804. do 1918. godine.

– U tom periodu ponovo je rođena srpska država i njena oružana sila, koja će uspeti da izvrši sve pred nju postavljene zadatke na polju nacionalnog oslobođenja, od borbe za državnu nezavisnost do pobedonosnih ratova 1912–1918. godine. Monografiju “Spomen-sobe – ogledalo istorije i tradicije 1804–1918.” zato i predstavljamo u godini obeležavanja završetka Prvog svetskog rata, istakao je državni sekretar.

U okviru umetničkog dela programa izvedene su dve kompozicije Nebojše Mastilovića „Pomoć Svetog Cara Nikolaja“ i “ Na anđeoskim krilima pobede“, a Mešoviti hor Ministarstva odbrane i Vojske Srbije otpevao je kompoziciju “Oj Srbijo, mila mati”.

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*