Trampov strateg ignoriše Kongres

Stiven Benon nije hteo da svedoči o događajima od 6. januara pa se, suočen s hapšenjem, sam predao Federalnom istražnom birou

Nije odustao od trampizma: Stiven Benon (Foto EPA-EFE/ S.Reynolds)

Jedan od najpoznatijih trampovaca, Stiven Benon, ponovo je u centru pažnje nakon što se prekjuče predao Federalnom istražnom birou, iskoristivši priliku da ponovi da su prošlogodišnji predsednički izbori bili pokradeni.

Benon, šef Trampove kampanje 2016, a onda i strateg u Beloj kući, dobrovoljno je otišao u FBI i kasnije istog dana na sud. Ovaj put je imao problem s vlastima zato što je odbio zahtev Kapitola da svedoči i dostavi dokumentaciju o događajima od 6. januara, kad su pobornici tadašnjeg američkog lidera upali u Kongres. Benon je izvršio krivično delo kad se oglušio o poziv odbora Predstavničkog doma, koji istražuje upad u Kongres i poziva bivše zvaničnike i Trampove saradnike da daju izjave. Da ne bi bio uhapšen, Benon se predao federalcima i pojavio na sudu, poručivši sledbenicima da nastave da se bore protiv „nelegitimnog Bajdenovog režima”. Posle saslušanja pušten je da se brani sa slobode. Zbog nepoštovanja Kongresa Benon bi mogao da dobije kaznu od mesec do godinu dana zatvora i globu sto do 100.000 dolara, prenosi Si-En-Bi-Si.

I ovaj primer potvrđuje sukob između podržavalaca bivšeg šefa Zapadnog krila Donalda Trampa i kongresne komisije koja ispituje okolnosti u kojima se odigrao „marš na Kapitol”. Tramp je pozvao sve svoje bivše saradnike da odbiju da sarađuju u istrazi i da se pozovu na poverljivost podataka.

Ubeđeni da je njihov lider osvojio još jedan mandat, Trampovi glasači su 6. januara demonstrativno ušli u Kongres u vreme dok su kongresmeni zvanično potvrđivali Džoa Bajdena kao pobednika izbora. Članovi odbora koji istražuje slučaj tvrde da je Benon povezan s tim događajima jer je dan ranije u emisiji na radiju nagovestio da zna šta se sprema. Iako odavno više nije bio savetnik u aveniji Pensilvanija, Benon je ostao u dobrim odnosima s Trampom i ohrabrivao ga da ne prizna rezultate.

Bio je najzaslužniji za uspešnu kampanju njujorškog milijardera 2016, ali i jedan od najkonzervativnijih članove Trampove vlade. Zbog toga se sukobio s Trampovom kćerkom Ivankom Tramp i njenim suprugom Džaredom Kušnerom i napustio Belu kuću posle samo nekoliko meseci. Još za vreme bivše administracije bio je uhapšen zbog sumnje da je proneverio privatne donacije za izgradnju zida na granici s Meksikom, ali ga je Tramp pomilovao.

Osnovao je Pokret, međunarodnu desničarsku organizaciju koja je bila veoma aktivna u Evropi i Brazilu, gde je jedan od njenih lidera bio Eduardo Bolsonaro, sin tamošnjeg predsednika Žaira Bolsonara. Benon i ostali trampovci i dalje su blisko povezani s Bolsonarom, pomažući mu da se pripremi za trku za drugi mandat sledeće godine. Poruka za Bolsonarove simpatizere ista je kao i za Trampove – pokradeni izbori.

Na Bolsonarovim mitinzima pojavljivao se i Trampov najstariji sin Donald Tramp Mlađi, koji je ponavljao da su izbori u SAD bili namešteni i da bi isto moglo da se dogodi i u Brazilu. Ova strategija bi trebalo da pripremi Bolsonarove glasače na poraz na biralištima i činjenicu da bi predsednik mogao da odbije da prizna rezultate. Protivnik će mu verovatno biti bivši brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, kome ankete predviđaju da se vraća na vlast, a za koga je Benon kazao da je „marksistički kriminalac” i „najopasniji levičar na svetu”.

Suočen s nepovoljnim istraživanjima javnog mnjenja, desničarski brazilski lider nedavno je izjavio da vidi samo tri mogućnosti za sebe: „da bude uhapšen, ubijen ili da pobedi”. Predviđa izbornu krađu i traži da se zemlja vrati papirnim glasačkim listićima, koji odavno ne postoje u Brazilu jer se prešlo na ubacivanje elektronskih glasova u mašine na biralištima.

U prošlomesečnom izveštaju o radu vlade tokom epidemije virusa korona, brazilski senatori su pozvali državne organe da ispitaju i osude Bolsonara zbog „zločina protiv čovečnosti” i šarlatanstva. Prema senatorima, Bolsonaro je doprineo da Brazil ima više od 600.000 preminulih od kovida 19 (što je najveći broj odmah posle Amerike) jer je umanjivao opasnost od bolesti, „namerno i svesno” odlagao da nabavi vakcine i promovisao antimalarik „hidroksihlorokin” kao lek protiv korone.

Prema Benonovoj oceni, Bolsonaro može da izgubi izbore samo ako „mašine ukradu glasove”.

 

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*