U EU se i dalje može s 10.000 evra u kešu, novo pravilo – dokazati poreklo novca

Unutar Šengena donete su nove kontrole unosa novca. Ukoliko sa 10.000 evra želite da uđete u neku od zemalja Evropske unije, uskoro ćete morati da ispoštujete dodatne procedure.

EU uvodi nove kontrole prenosa gotovog novca preko granica Šengena. U iznosu se ništa nije promenilo, i dalje možete da prenesete do 10.000 evra gotovine, ali ako imate više od toga, od danas morate da popunite deklaraciju o poreklu tog novca.

Novine su što će carinici i u slučajevima kada putnik nosi manje od 10.000 evra moći da pokrenu postupak ukoliko posumnjaju da novac nije stečen legalno, uvodi se obaveza popunjavanja posebne deklaracije kod slanja 10.000 evra i više preko posrednika, ali i to što se novcem više ne smatraju samo novčanice, već i zlatnici i drugi predmeti napravljeni od tog plemenitog metala.

U Evropskoj komisiji kažu da su nove mere donete u o okviru borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Ali to nije sve.

Evropska komisija odlučila je i da ojača granice i spreči ponovni raspad Šengenske zone i vraćanje državnih granica unutar Unije, odnosno da spreči probleme koji su se pojavili uporedo sa izbijanjem migrantske krize, a kulminirali tokom pandemije virusa korona.

Evropska komisija pripremila je novu strategiju reforme Šengena, kako bi očuvala suštinu Evropske unije – nesmetan protok ljudi i robe. Radi se o tri takozvana „stuba“

Prvi je bolja zaštita spoljnih granica i podrazumeva raspoređivanje 10.000 pripadnika Fronteksa na granicama i bolju policijsku saradnju zemlja članica.

Drugi stub je jačanje bezbednosti unutar Šengena i odnosi se na jače političko upravljanje i uvođenje savremenih elektronskih sistema za proveru podataka prekograničnih putnika, dok se treći stub odnosi na efikasniju kontrolu, odnosno na ukidanje svih privremenih graničnih kontrola i reformu sistema monitoringa.

U 26 država koje su članice Šengen zone živi više od 420 miliona ljudi. Čak 1,7 miliona ljudi živi u jednoj državi, a radi u drugoj, a oko 3,5 miliona ljudi svakodnevno prelazi unutrašnje granice iz različitih raztoga, lične ili poslovne prirode.

Pitanje funkcionisanja Šengenske zone eksplodiralo je nakon što su države članice kao prvu meru protiv pandemije – jednostrano zatvorile svoje granice za susede.

Među prvima su to uradile Nemačka i Francuska, što je izazvalo revolt u Luksemburgu, u koji, iz okolnih država, svakoga dana na posao dođe više od 200.000 ljudi. Ilustrativno je i to što se mesto Šengen u kome je potpisan prvi sporazum o ukidanju granica, nalazi baš u državi Luksemburg, na samoj granici sa Nemačkom i Francuskom.

 

 

IZVOR:N1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*