U Galeriji SANU otvara se izložba posvećena Jovanu Dućiću

Povodom 150 godina od rođenja Jovana Dučića, Srpska akademija nauka i umetnosti proglasila je 2021. godinom ovog velikog srpskog pesnika, književnika, diplomate, pravnika, zadužbinara, jednog od osnivača Narodne odbrane, nacionalne nevladine organizacije u Kraljevini Srbiji.

Obeležavanje ove vek i po značajne godišnjice jednog od najvećih pesnika srpskog modernizma i vodećeg liričara Akademija će započeti sutra veče u Galeriji SANU, gde će predsednik Akademije Vladimir S. Kostić otvoriti Dučiću u čast izložbu pod nazivom “Traganje za novim”.

Posle ove izložbe koja će trajati do 7. novembra, kako je najavljeno, SANU će 8. decembra biti domaćin Svečane skademije povodom Dučićeve godišnjice, a 9. i 10. decembra održaće se i naučni skup posvećen njegovom životu i delu. Do tada trebalo da bude objavljena knjiga “Jovan Dučić – život, delo, vreme”, dok je zbornik radova sa naučnog skupa najavljen za iduću godinu.

– Ova izložba u Galeriji SANU prva je velika postavka o ovom piscu koja obuhvata njenov kompletan život i rad. Dučić nema svoj muzej i može se reći da je „Traganje za novim“ monografska izložba.

On je pre svega bio književnik, u prvom redu pesnik, pa je postavka osmišljena kao jedna velika knjiga u osam poglavlja. Veliki broj eksponata se prvi put javno izlaže.

Uspeli smo da dođemo i do prvih izdanja svih njegovih dela, što do sada nikome nije pošlo za rukom, iako je bilo pokušaja – najglasila je na konferenciji za novine Zlata Bojović, autor izložbe i kataloga, inače sekretar Odeljanja SANU za jezik i književnost.

Prema njenim rečima, ova izložba „ima zadatak da u celini predstavi najvažnije puteve i preokrete u Dučićevom radu i životu, književnom u prvom redu, koji mu je doneo veliku zasluženu slavu, kao i da ga predstavi kao diplomatu, ali i da pokaže izuzetnost njegove pojave”.

– Osnovno i najvažnije obeležje književnog rada bilo je novo svetlo koje je uneo u srpsku poeziju krajem 19. i u prvim decenijama 20. veka, koje je i sam, posredno, definisao kao neprestano „traganje za novim“. ‘Prepisujući’ Dučića, taj naslov smo dali i ovoj izložbi – rekla je Zlata Bojović.

Ova do sada najsveobuhvatnija izložba o Dučiću prati velikog pesnika od rođenja u Trebinju 1874. – istoričari književnosti se spore oko godine, do prenosa njegovih posmrtnih ostataka u rodni grad 2000, 57 godina posle smrti 1943. u SAD.

Prvo poglavlje izložbe posvećeno je njegovoj biografiji opisanoj trebinjskim krugom. U drugom delu tema je njegov odnos sa Beogradom, treći je posvećen Dučiću akademiku, dok se nekoliko narednih poglavlja bavi njegovim književnim radom.

Posebne celne čine i Dučićevi savremenici – Zlata Bojović je ukazala da je Jovan Dučić svaku svoju knjigu posvetio nekom od prijatelja, kao i diplomski rad i njegovo voljeno Trebinje o kome je snimljen poseban film za ovu izložbu.

Materijal za postavku u Galeriji SANU pozajmjen je iz više biblioteka i arhiva u Trebinju i Beogradu, bibliteke SANU, privatnih kolekcija, a tu su i nova dokumenata i rukopisi koji su u skorije vreme dospeli iz Ženeve u Arhiv SANU i do sada uglavnom nisu korišćeni u istraživanjima,tako da su delom potpuno novi i široj i stručnoj javnosti.

Izložba ima svoju “muziku” koju je komponovao Aleksandar Marković.

Sa akademikom Zlatom Bojović na izložbi o Jovanu Dučiću sarađivali su: Katarina Živanović i Milena Jokanović iz Galerije SANU, dizajneri Ozarija Marković Lašić i Nebojša Vasiljević.

Učesnik javnog i kulturnog života

– Na izložbi je izložena i bista Jovana Dučića, rad vajara Ivana Meštrovića, kao i oko 150 originalnih dokumenata, fotografija, partitura kompozicija na Dučićeve stihove, ličnih predmeta, uz veliki broj reprodukovanih eksponata.

Po prvi put saopštavamo neke nove potvrđene podatke iz Dučićevog života i veza sa Beogradom, koji je postao njegov grad od kada je, posle završenih studija u Ženevi, stupio u službu u Ministarstvo inostranih dela Kraljevine Srbije, gde je i ostao do poslednjih godina života.

Za vreme kraćih ili dužih boravaka u prestonici između dva poslanstva učestvovao je u javnom i kulturnom životu, kao urednik za kulturu u Politici, učesnik na javnim tribinama u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” i Kolarčevoj zadužbini.

Gotovo je nepoznato da je pred kraj života kupio kuću na Banovom Brdu u kojoj se nikada nije nastanio, ona je nažalost srušena – ispičala je Zlata Bojović novinarima u Galeriji SANU.

 

 

 

IZVOR.DANAS

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*