Novim Predlogom zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti trebalo bi da se unapredi njihov položaj, poručila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.
Ona je u parlamentu rekla da se ukazala potreba da ta oblast bude uređena jednim zakonom.
„Novim zakonom trebalo bi da se unapredi položaj korisnika usluga privremenog smeštaja, bez diskriminacije, pod ravnopravnim uslovima, uz aktivno, efektivno i informisano učešće svih onih koji su uključeni u donošenje odluka koje utiču na život i prava korisnika, a u skladu sa pristupom zasnovanim na ljudskim pravima“, rekla je Kisić Tepavčević.
Ministarka je dodala da novi zakon treba da omogući zaštitu prava korisnika usluga kroz kontinuirano osposobljavanje korisnika za samostalan život i puno i ravnopravno učešće u društvu i ostvarivanju socijalne inkluzije.
Prema njenim rečima, zakon obezbeđuje da se usluge pružaju u skladu sa voljom i željom korisnika uz uvažavanje njegovog životnog ciklusa, etničkog i kulturnog porekla i životnih navika.
Dodala je da se smeštaj obezbeđuje samo kao poslednja mogućnost onima kojima nije moguće obezbediti opstanak u porodici ili usluge podrške za samostalan život.
Kisić Tepavčević je kazala da je predlog zakona deo strateškog rešenja kako će se sprovesti prelazak sa institucionalne zaštite korisnika na život u zajednici.
Poslanici će danas razmatrati i ugovor o novom kreditu od 14,9 milijardi dinara za potrebe finansiranja Projekta Ruma – Šabac – Loznica.
Očekuje se da će poslanici sutra glasati o tačkama dnevnog reda.
BIRODI predlaže izmene dva Zakona
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) podneo je predlog za izmenu članova 142 i 143 Zakona o izboru narodnih poslanika, koja se odnose na izbor Nadzornog odbora za sprovođenje izbora i izmenu člana 11 Zakona o izboru predsednika Republike.
Kako je danas saopštila ta organizacija, njihov predlog je da umesto Vlade i poslaničkih grupa, predlagači članova Nadzornog odbora za sprovođenje izbora budu univerzitet, strukovna udruženja novinara i organizacije civilnog društva koje se bave izborima.
Takođe, BIRODI traži da Nadzorno telo izradi Izborni kodeks na osnovu kojeg će propisati ponašanja koja su suprotna integritetu izbornog proces, vršiti posmatranje ponašanja izbornih aktera i vršiti etičko sankcinisanje.
BIRODI zahteva i da Nadzorno telo imenuje osobu za koja će koordinirati primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača u saradnji sa telima koja su zadužena za integritet izbornog procesa, a koja po zakonu moraju da imaju osobe za prijem informacija od uzbunjivača.
Kako je saopšteno, BIRODI veruje da će tim izmenama biti vraćena vladavina prava i integritet institucija u izborni proces, koji su, kako se ocenjuje, „narušeni usvajanjem i primenom usvojenog tokom pregovora o izbornim uslovima koji su vođeni sa predstavnicima Evropskog parlamenta“.
Takođe, BIRODI zahteva da se izmeni član 11 Zakona o izboru predsednika Republike tako da predlagač kandidata ne može samostalno ili u koaliciji biti politička partija koja u svom statutu ima odredbu da predsednik stranke predlaže kandidate za narodne poslanike.
Na taj način BIRODI želi da spreči, kako se navodi, uticaj koji bi predsednik države mogao da ima na poslanike skupštine.
Be the first to comment