Vladika: Sporni tekst mrlja na obrazu Džeruzalem posta

BEOGRAD: „Sporni tekst u Džeruzalem postu o logoru Jasenovac velika je mrlja na obrazu tog uglednog lista, a suštinsko pitanje je kako se ovakav tekst uopšte pojavio u jednim izraelskim novinama”, rekao je danas vladika pakrački Jovan.
Jasenovac/Jutjub
Foto: Youtube Printscreen

On je gostujući u Vestima Televizije Tanjug rekao da je glavno pitanje kako je Džeruzalem post mogao sebi da dozvoli da objavi takav tekst, dodajući da je tekst, srećom, brzo uklonjen i to zahvaljujući reakcijama sa svih strana.

A najvažnija je, kaže vladika, bila reakcija beogradskog Muzeja žrtava genocida, odnosno njegovog direktora Dejana Ristića, čiji je tekst „Džeruzalem post danas preneo u potpunosti i dao mu kompletnu jednu stranu“.

Kazao je i da ima mišljenja da je ovaj propust posledica „letnje šeme“ tokom koje pomoćni urednici uređuju list, ali je ocenio da je to svejedno vrlo velika mrlja na obrazu ovih, inače ozbiljnih novina.

„Onaj ko je ponudio taj tekst Džeruzalem postu je svakako znao da se nalazimo u mesecu kad obeležavamo 80 godina od osnivanja logora Jasenovac i svakako da je to namerno, a velika je sramota Džeruzalem posta da je to prihvatio i objavio“, ponovio je vladika pakrački.

On je primetio i da niko nikada nije čuo za Davida Goldmana, koji je inače autor teksta.

Episkop Jovan je skrenuo pažnju na to da se u Srbiji niko decenijama nije bavio pitanjem Jasenovca, te zaključio:

„Glas iz Srbije će se čuti onda kada u Beogradu budete imali makar mali natpis “Jasenovac“ na nekoj ulici. Dotad nemojte očekivati da se iz Srbije čuje bilo kakav glas o Jasnovcu“.

Dodao je da je Muzej žrtava genocida institucija koja je formalno osnovana i onda zaboravljena, te da se tek u poslednje vreme oseća neki boljitak u odnosu države prema tom muzeju.

„Jasenovac nije beogradska tema, niti je tema vlasti Srbije, ne govorim za ove vlasti, govorim za sve vlasti od 1945. pa naovamo. Niti je tema akademske zajednice u Srbiji, jer ako pogledate samo na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 1945. pa do danas odbranjen je samo jedan rad na temu Jasenovca i to daleke 1989. godine. Onda kad mi počnemo da se time ozbiljno bavimo onda će i naš glas moći da se čuje“, bio je izričit vladika pakrački Jovan.

On je dodao da treba pitati šefove katedri na fakultetima i šefove istorijskih instituta koji su te funkcije obavljali poslednjih 80 godina, kao i ministre kulture od 1992. godine čija je dužnost bila da razvijaju Muzej žrtava genocida i zašto je on tako zanemaren.

Vladika je imao primedbu i na to što u Jerusalimu i Americi nikada nije napravljena izložba o Jasenovcu, a za onu organizovanu pre nekoliko godina u sedištu Ujedinjenih nacija je rekao da je „pola toga bilo pokriveno, zato što UN nisu prihvatale pola od toga“ što je tamo prikazano.

Pozvao je na pokretanje akcije kojom bi žrtve Jasenovca dobileu bar ulicu u Beogradu, te dodao da niko na svetu neće da prihvati da mi brinemo o Jasenovcu ako u prestonici Srbije taj pojam ne postoji.

„Ne postoji monografija o Jasnovcu koju je napisao srpski istoričar, a kamoli da postoji takva knjiga na engleskom ili bilo kom drugom jeziku. Nema sumnje da je film “Dara iz Jasenovca“ učinio mnogo za ovu temu, ali postoje ogromne praznine koje moraju da se popunjavaju tako što će da budu napisani ozbiljni naučni radovi koji će omogućiti da se ide i u druge sfere života“, rekao je vladika.

Rekao je i da je Crkva podigla manastir u Jasenovcu i da radi ono što može, a to je da se moli za jasenovačke mučenike.

Vladika je podsetio da se 13. septembra obeležava dan Novomučenika jasenovačkih i pozvao sve koji to žle da dođu u manastir.

 

 

IZVOR:DNEVNIK

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*