Zbog epidemije kovida-19, učenje na daljinu je na globalnom nivou više zastupljeno, a da bi takav način predavanja dao zadovoljavajuće rezultate neophodna je veća angažovanost i saradnja učesnika u obrazovanju, od nastavnika i roditelja do dece, koja zalaganjem mogu doprineti da višestrukoj koristi online nastave, poručeno je sa današnjeg onlajn skupa u organizaciji Društva za informatiku Srbije i Nacionalnog prosvetnog saveta.
Tematska sednica posvećena izvođenju onlajn nastave okupila je profesore sa fakulteta u Novom Sadu, Zagrebu, Londonu, koji su saglasni da učenici, posebno u trenutnim okolnostima treba da budu usmerena na kritičko razmišljanje i posvećenost takvom sistemu učenja.
Dekan Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Dragan Soleša naveo je da je Fakultet implementirao učenje na daljinu na sve studijske programe i da 15 studijskih programa danas koristi prednosti informacionih tehnologija.
„Hteli smo da ostvarimo konkurentsku prednost u odnosu na druge fakultete. Svaki naš predmet je bogato implementiran sa mnoštvo materijala za učenje i upotrebili smo sve moguće metode da bismo nadomestili nedostatak učenja na daljinu“, rekao je Soleša.
Ukazao je i da većina studenata daje značajan doprinos stvaranju materijala za predavanje i vežbe.
Biljana Lungulov sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu istakla je interakciju, sa pedagoškog aspekta, kao jednu od ključnih elemenata učenja na daljinu i ukazala da je potrebno da se đaci što više usmeravaju ka kritičkom načinu razmišljanja.
„Jedna od ključnih tačaka učenja na daljinu je interakcija. Koncentracija učenja na daljinu je veoma visoka na početku, ali ona opada tokom trajanja kursa, pokazuju brojna istraživanja. Zato je važna podela na manje zadatke i kreiranje osećaja zajednice. Tu je i pitanje motivacije…“, ukazala je Lungulov.
Dodala je i da pitanje motivacije za učenjem predstavlja veliki izazov i za nastavnike i profesore, koji treba da, kako kaže, sve pripreme, pošalju, analiziraju, daju povratne informacije…
„Dosta se radi i na obukama i one su ključne. Ukoliko se ne organizuje timski rad, prisutan je veći osećaj samoće, a potrebna je i unutrašnja motivacija“, kazala je Lungulov.
Profesorka sa Fakulteta organizacije i informatike u Zagrebu i bivša ministarka obrazovanja Blaženka Divjak istakla je da većina škola u Hrvatskoj ima e-dnevnik, koji prati ocene onlajn i dodala da je pre dve godine pokrenuta sveobuhvatna reforma, koja je kako je navela, uključila edukacije za nastavnike.
„Svi su oni imali iskustvo učenja u virtuelnom sistemu i plan je da škole dobiju upute, kako, gde, šta i kako. Strateško vođenje je jedna od ključnih tačaka, oprema, servisi i pristup internetu i edukacija, različiti načini nastave…“, navela je Divjak.
Ona je navela i da su sprovedeni upitnici za nastavnike, kako bi se uvidelo šta bi još u sistemu nastave trebalo da se unapredi.
„Svi su naveli da im treba još edukacije, bilo je i dobrih i loših primera… Potrebno je više koordinacije na liniji roditelj-škola“, ukazala je Divjak.
Profesor Stiven Braun sa Univerziteta u Londonu naveo je da učenje na daljinu sa globalnog aspekta ima pozitivne aspekte, ali i probleme i izazove, te da je za učenje na daljinu potrebna angažovanost učesnika u obrazovanju.
Moderator onlajn sednice bio je Radivoje Stojković iz Nacionalnog prosvetnog saveta.
IZVOR:TANJUG
FOTO:EPA-EFE (Shawn Thew)
Be the first to comment