Menja se zakon o stanovima za bezbednjake – po novim odredbama, stan i dalje neće smeti da se proda deset godina od momenta kupovine, ali neće smeti ni da se daje u zakup, niti ustupa za život nekome ko nije član porodičnog domaćinstva, a ni koristi za obavljanje poslovne delatnosti. Vlasnik stana koji se ogluši o ove odredbe državi mora da plati razliku u ceni za svaki kvadrat, tojest da otkupi stan po tržišnoj ceni. A, ako to ne učini – ostaje bez stana.
Stanove su kupovali za oko 500 evra po kvadratu, a mesečno ih izdavali i za po 700 evra. Ova praksa pojedinih pripadnika snaga bezbednosti (zaposlenih ili penzionera Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP, BIA i Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje krivičnih sankcija) koji su do kvadrata došli po povlašćenoj ceni – više neće biti moguća.
Vlada Srbije je, naime, na sednici održanoj 4. jula, usvojila Predlog Zakona o izmeni i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti kojima se uvodi stoža kontrola korišćenja ovih kvadrata.
Šta donose izmene?
I do sada je na snazi bila zabrana prodaje ovako kupljenih stanova za bezbednjake tokom deset godina od momenta kupovine.
Takođe, pripadnik snaga bezbednosti koji kupi stan po ovom zakonu nije smeo tokom tih deset godina da ostane bez posla „u organu u kojem je ostvario pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima“.
Može samo da – ode u penziju.
Novina je, međutim, što sada neće smeti ovaj stan da daje u zakup, niti će u njemu moći da živi neko ko nije član njegovog domaćinstva, niti će smeti da ga koristi kao poslovni prostor. U protivnom će morati u roku od 90 dana državi da plati razliku između cene po kojoj je stan kupio i važeće cene na tržištu. A taj iznos po kvadratu, sudeći prema trenutnim cenama na tržištu – može da ide i do 2.000 evra.
„Pripadnik snaga bezbednosti koji je zaposleno lice i koje ostvari pravo na kupovinu stana u skladu sa ovim zakonom ne može otuđiti stan kupljen u skladu sa odredbama ovog zakona, izdavati stan u zakup, odnosno koristiti stan za obavljanje poslovne delatnosti ili omogućiti korišćenje stana licima koja nisu članovi porodičnog domaćinstva vlasnika stana u smislu ovog zakona u roku od deset godina od dana zaključenja ugovora o kupovini stana pod povoljnijim uslovima“, stoji u predlogu zakona.
Isto važi i ranijeg pripadnika snaga bezbednosti, koji je pravo na penziju ostvario u jednom od pomenutih državnih organa, borca ili člana porodice palog borca, ratnog vojnog invalida i mirnodopskog vojnog invalida, koji takođe imaju mogućnost da ostvare pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima.
Ova zabrana otuđenja, davanja u zakup, odnosno korišćenja stana za obavljanje poslovne delatnosti ili omogućavanje korišćenje stana osobama koje nisu članovi porodičnog domaćinstva vlasnika stana – upisuje se kao zabeležba u katastar.
Ova zabeležba „dopisaće“ se u katastar i bezbednjacima koji su stanove po ovom zakonu kupili u prethodnom periodu.
Tako da će zabrana davanja u zakup važiti i za njih.
A oglasi su i dalje – puni ovakvih ponuda. Jedan od njih je i oglas za izdavanje trosobnog stana od 56 kvadrata za 650 evra u zemunskom naselju Dunavski virovi (stanovi su građeni po ovom programu za bezbednjake).
Međutim, po usvajanju novog zakona bezbednjaci koji nastave sa praksom izdavanja stanova rizikuju da ostanu – bez njih.
Ko se ogreši…
Ukoliko pripadnik snaga bezbednosti da stan u zakup, omogući da u njemju živi neko ko nije član njegovog porodičnog domaćinstva ili iskoristi kvadrate za obavljanje poslovne delatnosti (a važi i za pokušaj prodaje stana) – mora državi da isplati razliku između ugovorene cene i tržIšne vrednosti stana. To znači da ga praktično otkupi po punoj ceni, koja je više nego duplo veća od plaćene.
„Ako pripadnik snaga bezbednosti ne isplati razliku između ugovorene cene i tržIšne vrednosti stana u roku od 90 dana od dana kada ga investitor izgradnje ili Direkcija za imovinu Republike Srbije obavesti o utvrđenoj činjenici i naložI uplatu, stiču se uslovi za raskid ugovora o kupovini stana“, stoji u predlogu zakona.
Plaćanje razlike u ceni važi i za bezbednjaka kojem prestane radni odnos, a koji u roku od 30 dana ne zasnuje ponovo radni odnos u nekom od organa snaga bezbednosti (osim za one koji odu u penziju).
Ako vlasnik premine
Zakon reguliše i šta se dešava u slučaju da kupac ovog stana premine pre isteka zabrane otuđenja stana.
„Ako u toku postupka prodaje stana, od dana elektronske prijave do isteka roka trajanja zabrane otuđenja stana nastupi smrt vlasnika, odnosno lica na koje glasi ugovor o kupovini stana, član njegovog porodičnog domaćinstva, odnosno zakonski naslednik ili lice koje po odredbama zakona kojim se uređuje nasleđivanje ima pravo nasleđivanja iza ostavioca je dužno da o toj činjenici obavesti investitora izgradnje, odnosno Direkciju za imovinu Republike Srbije, u cilju zaključenja aneksa ugovora o kupovini stana, s obzirom na nastale okolnosti“, stoji u predlogu zakona.
Ako je smrt nastupila pre zaključenja ugovora o kupovini stana, pravo na nastavak postupka I kupovinu stana ima samo član domaćinstva lica preminulog u toku trajanja postupka.
Ako je smrt nastupila po zaključenju ugovora o kupovini stana, ako je jedan od zakonskih naslednika istovremeno i član porodičnog domaćinstva ostavioca, aneks ugovora biće zaključen na njegovo ime, sa pravom ostalih članova domaćinstva na doživotno stanovanje u predmetnom stanu, a ako kupac stana nije imao članove porodičnog domaćinstva, aneks ugovora biće zaključen sa licima koji su oglašeni naslednicima preminulog vlasnika stana.
Predmetnim aneksom naslednik stupa na mesto preminulog vlasnika stana.
Kad je raskid kupoprodajnog ugovora obavezan
Investitor izgradnje, odnosno Republička direkcija za imovinu je u obavezi da pokrene postupak za raskid ugovora o kupovini stana pod povoljnijim uslovima ako kupcu stana prestane državljanstvo Republike Srbije u roku od deset godina od dana zaključenja ugovora o kupovini stana, zatim ako se naknadno utvrdi da je pripadnik snaga bezbednosti ili član njegovog porodičnog domaćinstva, posle stupanja na snagu ovog zakona, otuđio stan ili porodičnu stambenu zgradu koju je imao u svojini na teritoriji Srbije, kao i na teritoriji bivših republika SFRJ.
Postupak za raskid ugovora pokreće se i ako bezbednjak ne plati prvu ratu kupoprodajne cene ili posle isplate prve rate ne plati dve uzastopne rate kupoprodajne cene. Isto važi i ako kupac u toku trajanja kupoprodajnog ugovora odustane od tog ugovora.
Obavezan raskid ugovora sleduje i ako se naknadno utvrdi da je pripadnik snaga bezbednosti u trenutku zaključenja kupoprodajnog ugovora imao u svojini stan ili porodičnu stambenu zgradu, kao i u slučaju da se utvrdi da se stan daje u zakup trećem licu, ako se utvrdi da se u stanu obavlja privredna delatnost, ako se utvrdi da pripadnik snaga bezbednosti dozvoljava korišćenje stana licima koja nisu članovi porodičnog domaćinstva i ako se utvrdi da pripadnik snaga bezbednosti nije isplatio razliku između ugovorene cene I tržIšne vrednosti stana.
Opomena, pa raskid
„Ukoliko se utvrdi da vlasnik stana izdaje stan, koristi ga za obavljanje privredne delatnosti ili dozvoljava korišćenje stana licima koja nisu članovi porodičnog domaćinstva vlasnika stana u smislu ovog zakona, pre pokretanja postupka raskida ugovora, vlasniku stana mora biti upućena opomena. Ako vlasnik stana nastavi da koristi stan na navedeni način, pokrenuće se postupak raskida ugovora“, objašnjava se u predlogu zakona.
Ko kontroliše stanare
Predviđeno je da nadzor nad primenom odredaba ovog zakona obavlja Ministarstvo građevine, a kontrolu korišćenja stanova – investitor izgradnje, odnosno Direkcija za imovinu, najmanje jednom u toku kalendarske godine.
Podsetimo, realizacija Projekta izgradnje stanova za pripadnike služba bezbednosti započeta je usvajanjem Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti u maju 2018. godine. Svi ugovori za izvođenje radova bili su tipa „ključ u ruke” u skladu sa odredbama predmetnog zakona, i otpočeli sa realizacijom od februara meseca 2019. godine.
„U ovom trenutku realizacija projekta IA i IB faze je 99 odsto, dok je kumulativno sa do sada ugovorenim radovima i iz II faze realizacija 97 odsto ukupnog obima posla. Obuhvat ugovorenih radova je izgradnja 5.953 stambene jedinice, od toga je izgrađeno 5.267 stanova i u izgradnji je 686 stambenih jedinica“, navodi se u obrazloženju predloga zakona.
Zakonopisac navodi da je Građevinska direkcija Srbije d.o.o. Beograd, kao zakonski zastupnik SPV društava registrovanih za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti podnela zahteve lokalnoj poreskoj administraciji Grada Novog Sada i lokalnoj poreskoj administraciji grada Beograda – Zemun za dostavljanje podataka o tržišnoj ceni stanova u cilju omogućavanja njenog daljeg postupanja po zakonu.
„Lokalna poreska administracija grada Novog Sada je dostavila podatak o tržišnoj ceni utvrđenoj u skladu sa Pravilnikom u iznosu od 97.470 dinara (što iznosi oko 830 evra). Lokalna poreska administracija grada Beograda – Zemun je dostavila podatak o tržišnoj ceni utvrđenoj u skladu sa Pravilnikom u iznosu od 122.371 dinara (što iznosi oko 1.043 evra). Imajući u vidu značajan porast cena nepokretnosti na tržištu u prethodne dve do tri godine, može se konstatovati da su napred navedene tržišne cene utvrđene u skladu sa Pravilnikom značajno niže od stvarnog stanja na tržištu“, ukazuje se u obrazloženju.
Konstatovano da su procene dobijene na ovaj način značajno niže vrednosti od stvarnih tržišnih vrednosti za neku konkretnu nepokretnost.
„Ovo je posledica primene metodologije od strane organa jedinice lokalne samouprave koji prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti uzima u obzir tri prometa sličnih nepokretnosti na istoj ili sličnoj lokaciji. Imajući u vidu da su sa svim kupcima stanova pod povoljnijim uslovima zaključeni ugovori o kupoprodaji, a kada znamo da je do poslednje izmene Zakona ta cena iznosila maksimalno 500 evra po kvadratnom metru u dinarskoj protivvrednosti, dolazimo do situacije da je u slučaju raskida ugovora o kupovini stana, procena organa jedinice lokalne samouprave bila daleko ispod stvarne tržišne vrednosti nepokretnosti na toj lokaciji. Angažovanje privrednog društava registrovanog za sudska veštačenja ili ovlašćenog, licenciranog procenitelja, omogućiće utvrđivanje stvarne tržišne vrednosti nepokretnosti, a kako se radi o posebnom zakonu, smatramo da je pravno moguće predvideti i ovakav način utvrđivanja tržišne vrednosti“, navodi se u obrazloženju.
Građevinska direkcija Srbije ukazujući na navedeno smatra da je neophodno utvrditi tržišnu vrednost predmetnih nepokretnosti u skladu sa trenutnim cenovnim kretanjima na tržištu nekretnina, „posebno imajući u vidu da podaci dobijeni od lokalnih poreskih administracija predstavljaju prosečnu cenu kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni na kojoj se nalazi nepokretnost, koja se primenjuje prilikom utvrđivanja poreza na imovinu, a u skladu sa odredbama Zakona o porezima na imovinu“.
„Na osnovu navedenog, predložena je izmena na način da tržišnu cenu utvrđuju drugi zakonom ovlašćeni subjekti, imajući u vidu da pribavljene procene od strane lokalnih poreskih administracija ne može da sadrži druge podatke i periode obuhvaćene procenom, van dostavljenih (nemaju posebna odeljenja koja se bave utvrđivanjem tržišne vrednosti nepokretnosti). Postupak koji prethodi raskidu ugovora, kao i trošak angažovanja ovih subjekta pao bi na teret SPV društva kome je navedena tržišna vrednost potrebna. U cilju dobijanja relevantnih podataka, odnosno stvarne tržišne vrednosti za konkretni stan, predložena je izmena zakona i prestanak važenja podzakonskog akta kojim je bliže uređivano ovo pitanje“, navodi zakonopisac.
IZVOR:N1
Be the first to comment