I centar za socijalni rad može dati ime detetu

Za ono što većina beba dobije prvih dana života, dečaku iz Doljevca bilo je potrebno 13 godina: da dobije lično ime, jedinstveni matični broj građana, izvod iz knjige rođenih, pravo na zdravstvenu zaštitu… Da ga upišu u matičnu knjigu rođenih prvo su propustili roditelji, a kasnije grešku nisu ispravljale ni nadležne institucije. Sve dok se s trinaestogodišnjakom bez identiteta nisu sreli zaposleni u nevladinoj organizaciji „Praksis”, koja se bavi zaštitom ljudskih prava, i dok se u slučaj nije umešao zaštitnik građana.

– Kako na rođenju nije upisan u matičnu knjigu, dečak je sve vreme bio lišen osnovnih ljudskih prava, nije imao pravo na zdravstvenu zaštitu, nije mogao da dobije dečji dodatak, čak ni da se upiše u osnovnu školu koja je po zakonu obavezna. On je jednostavno za sistem bio nevidljiv. A administrativne muke dečaka počele su paralelno sa životnim nevoljama: otac ga nije priznao, zatim ga je i majka napustila. Posle smrti bake i deke, sestra, braća i on ostali su prepušteni jedni drugima – priča za „Politiku” Milan Radojev, pravni koordinator u „Praksisu”.

Pravnici iz ove organizacije pomogli su mu da se obrati Centru za socijalni rad u Doljevcu sa zahtevom da mu, kao organ starateljstva, odredi lično ime. Međutim, usledio je hladan tuš – u odgovoru su tvrdili da to ne mogu da učine bez prisustva roditelja.

– Prema Porodičnom zakonu, centri za socijalni rad dužni su da svakom detetu odrede ime, ukoliko to nije učinjeno u zakonskim roku i bez obzira na okolnosti koje su do toga dovele. Pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime svakom detetu garantuje ne samo pomenuti zakon već i Ustav, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Konvencija o pravima deteta – pojašnjava Radojev.

Urgencije, dopisi, telefonski pozivi, čak i pokušaji dečakove braće da reše administrativni problem nisu urodili plodom. Doljevački centar za socijalni rad bio je izričit: bez roditelja, odnosno njihovih dokumenata, nema rešenja. A onda je ovom trinaestogodišnjaku zbog dijabetesa bila potrebna lekarska pomoć. I nije je dobio sve dok njegovo zdravstveno stanje nije bilo toliko teško da je zahtevalo bolničko lečenje. Novi problemi nastaju odmah nakon otpusta iz Kliničkog centra Niš. Bez zdravstvene knjižice dečak nije mogao da ode na specijalističke preglede, bez zdravstvenog osiguranja nije mogao besplatno da dobije medicinska sredstva neophodna za kontrolu nivoa šećera u krvi. Pa ih je kupovao kad i kako je bio u prilici.

– Tada smo se obratili zaštitniku građana. Iako smo devet meseci radili na ovom slučaju, on je rešen u korist dečaka tek kada je ombudsman sproveo kontrolu zakonitosti postupanja, pa je centar konačno prihvatio da odredi lično ime – dodaje naš sagovornik.

Zbog čega je centar za socijalni rad tvrdio da nije u njegovoj moći rešenje ovog slučaja? Radojev objašnjava da, iako je zakon jasan, zabunu prave Uputstvo o vođenju matičnih knjiga i Pravilnik o prijavi rođenja deteta. Ova dva podzakonska akta kažu da je za upis deteta u matične knjige neophodno da i roditelji imaju dokumenta. U prevodu, ako majka nema ličnu kartu, dete neće biti upisano u knjigu rođenih.

– Na sreću, ovakve reakcije centara za socijalni rad nisu česte, ali se dešavaju, i to uglavnom zato što službenici ne znaju da su upravo oni dužni da odrede ime onom ko ga nema. Kako ne bi dolazilo do ovakvih zabuna, rešenje je da se te odredbe ukinu, što bi, u ovom slučaju Ministarstvo za lokalnu samoupravu, vrlo lako moglo da uradi – ističe Radojev i dodaje da nema preciznih podataka o tome koliko osoba u Srbiji nema ličnu kartu.

A u resornom ministarstvu podsećaju da postojeći normativni okvir predviđa da će se lično ime detetu odrediti ili tako što će ga dati roditelji ili organ starateljstva.

– Propisima iz oblasti matičnih knjiga uređen je samo način upisa podatka o ličnom imenu deteta. Posedovanje ličnih dokumenata, odnosno lične karte roditelja, zakonska je obaveza svih državljana Srbije koji imaju 16 godina i koji imaju prebivalište na našoj teritoriji – kažu u ministarstvu i napominju da je neposedovanje lične karte prekršaj.

A oni koji nemaju dokumenta uglavnom su ljudi s margina, koji su tako dodatno zanemareni i uskraćeni za mnoga prava. I roditelji čiju će decu sutra opet neki službenik u centru za socijalni rad odbiti da zavede u knjigu rođenih.