Vučević u Skupštini: Vašingtonski sporazum bi nam danas zlata vredeo

„To je bila jedina moguća solucija u interesu Srbije u tim okolnostima, što dokazuje i činjenica da ga se prva odrekla Priština“, naglasio je Vučević.

Na konstataciju poslanika da se aktuelna vlast ne drži Rezolucije 1244, ministar odbrane istakao da se tog dokumenta zapravo odrekla vlada kojom je upravljao predsednik tadašnje Aleksićeve stranke.

„Niste se držali ni ustava kada ste isporučivali oficire Vojske Srbije, kao ni mnogo puta od 2004. do 2011. godine“, naveo je Vučević.

On je reagovao i na Aleksićeve insinuacije o propasti kompanije za proizvodnju naoružanja Jugoimport SDPR.

„Nemojte da radite sa SDPR-om ono što ste radili sa Krušikom, jer ta kompanija ne da nije uništena, nego dobija najveće poslove“, naglasio je Vučević.

Ministar je poručio da nemaju pravo da lekcije o tome kako se čuva država drže oni koji su je „rasturali, prodavali i izdavali“.

Završeno današnje zasedanje Narodne skupštine

Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine završeno je danas u 21 čas, a nastaviće se sutra u 10 časova.

Na dnevnom redu Drugog vanrednog zasedanja Narodne Skupštine je bilo 26 tačaka koje je predložilo 106 narodnih poslanika.

Između ostalog, na dnevnom redu su bili izveštaji o radu nezavisnih regulatornih tela, pojedini međunarodni finansijski ugovori, kao i ugovori o zajmu.

Polemika o naoružavanju, ratu u Ukrajini, EPS-u…

Sednicu Skupštine Srbije danas je obeležila polemika između šefa poslaničke grupe „Zeleno – Levi klub“, Radomira Lazovića i šefa poslaničkog kluba SNS Milenka Jovanova, u koju se uključio i ministar odbrane Miloš Vučević, a u kojoj su pominjani naoružavanje, rat u Ukrajini, javna preduzeća….

Lazović je tokom obraćanja minutom ćutanja odao počast, kako je rekao, svim žrtvama „ruske vojne agresije“ na Ukrajinu, a kritikovao je što se o 26 tačaka dnevnog reda vodi objedinjena rasprava. Rekao je i da bi ministri trebalo da daju odgovore o dešavanjima u EPS-u čije se, kako je rekao, posrnuće nastavlja. Izneo je i tvrdnju da su „sklonjenje“ dve tužiteljke sa slučaja EPS da se posle ovonedeljnih hapšenja ne bi nastavila.

Lazović je rekao da Srbija treba da učestvuje samo u mirovnim misijama, i da zato nije potrebno naoružavanje i zatražio da se umesto u ratnu opremu ulaže u opremu za spašavanja od poplava i zemljotresa.

Predsednik Skupštine Vladimir Orlić prokomentarisao je da je Lazović 10 minuta govorio mimo dnevnog reda, a Jovanov replicirao da Lazović govori o opštim mestima i da nema ni politiku ni znanje.

Rekao je i da Lazović „viče i halabuče“, kako bi poslao političku poruku, a da poruke nema osim povišenog tona i adrenalina, a da je minut ćutanja bio teatralan.

On je zapitao i otkud čuđenje što se Srbija naoružava u ambijentu svetskog rata i dodao da „hipi komuna“ neće spasti Srbiju ako je neko napadne.

Vučević je izrazio saosećanje sa patnjama i ukrajinskog i ruskog naroda i poručio da sve što se radi za vojsku, služi da i za Srbiju ne bi bilo minuta ćutanja.

„Jačanjem šaljemo signal da nismo džak za udaranje, da oni koji nisu dobronamerni da ne pomisle da nam urade nešto kao 90-tih“, poručio je on i dodao da Srbija ne zvecka oružjem, nego se ponaša kao ozbiljna i odgovorna država.

„Srbija se ne sprema za rat, čuva slobodu i mir, i zato su povećana izdvajanja za vojni budžet“, naveo je on i objasnio da to što se kupuje procenjuju stručnjaci, po potrebama vojske, stanju resursa, i rizika izazova i pretnji.

Vučević je rekao da ne dozvoljava da se baca ljaga na vojsku, a povodom primedbi o kupovini dronova samoubica izrazio očekivanje da se nikda neće koristiti.

„Ako bude moralo upotrebićemo ih protiv onih koji napadaju Srbiju“, rekao je on.

Popović predložila kandidate za direktora Agencije za sprečavanje korupcije

Ministarka pravde Maja Popović danas je na sednici Skupštine Srbije predložila Skupštini Srbije tri kandidata za direktora Agencije za sprečavanje korupcije i to Dejana Damjanovića, Dragana Sikimića i Kostu Sandića.

Ona je rekla da su ovi kandidati posle sprovedenog konkursa sakupili više od 80 poena na stručnom testu.

Navela je da 100 poena na testu ima predloženi Dejan Damjanović, a zatim slede Sikimić, i Kosta Sandić.

Sikimić je dosadašnji direktor Agencije, Damjanović obavlja funkciju zamenika direktora Agencije za sprečavanje korupcije od 6. avgusta 2018.godine, a Kosta Sandić je doktor političkih nauka i magistar pravnih nauka iz Beograda.

U obrazloženju koje je parlamentu dostavila ministarka pravde piše da je to ministarstvo raspisalo javni konkurs za direktora Agencije za sprečavanje korupcije koji je objavljen u dnevnom listu „Politika“ 25. oktobra 2022. godine, kao i u Službenom glasniku i na internet stranicama Ministarstva pravde, Agencije za sprečavanje korupcije i Pravosudne akademije.

Upravni odbor Pravosudne akademije je na sednici 14. novembra obrazovao Komisiju za izbor direktora, posle čega je na javnom konkursu prijave podnelo šest kandidata.

Posle sprovedenog konkursa Komisija za izbor direktora je sastavila rang listu učesnika prema postignutom uspehu na delu testa na kojem se ocenjuje stručna osposobljenost, znanje, veštine i program rada Agencije i dostavila je ministru pravde 10. januara 2023. godine.

U biografiji Dejana Damnjanovića se navodi da je diplomirani pravnik, te da u Agenciji za sprečavanje korupcije radi od osnivanja, prvo kao savetnik u Odeljenju za registre, potom na mestu načelnika Odeljenja za registre i od 2012. obavlja dužnost Šefa Kancelarije direktora.

Dragan Sikimić je diplomirani pravnik, sa položenim pravosudnim ispitom.

Kako se navodi u zvaničnoj biografiji koja je dostavljena poslanicima, Sikimić je šef delegacije Srbije pri Grupi država protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO) i član Koordinacionog tela za sprovođenje akcionog plana za Poglavlje 23.

Kosta Sandić je stručnjak za bankarstvo, finansije, sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, sprečavanje korupcije i ekonomiju.

Stekao je zvanje doktora političkih nauka 2010. godine, a 1989. godine je stekao zvanje magistra pravnih nauka. Radio je ranije u Narodnoj banci Srbije, Komercijalnoj banci i Poreskoj upravi Ministarstva finansija.

Poslanici su prethodno odlučili da se o predloženih 26 tačaka dnevnog reda vodi objedinjena rasprava, a predlog šefa poslaničke grupe Dveri Boška Obradovića da se vreme rasprave duplira, nije prihvaćen.

Na dnevnom redu vanrednog zasedanja je 26 tačaka među kojima su izveštaji o radu nezavisnih regulatornih tela i pojedinim međunarodni finansijskim ugovorima, kao i ugovori o zajmu.

Vučević: Izmene bitne za učešće naših vojnika u multinacionalnim operacijama

Ministar odbrane Miloš Vučević rekao je danas u Skupštini Srbije da se Zakon o upotrebi Vojske u multinacionalnim operacijama menja i dopunjuje kako bi se mogućilo učešće u novim takvim operacijama.

On je obrazlažući izmene precizirao da se radi o učešću u operacijama u vojnim misijama EU u Mozambiku, na Sinaju, kao i učešću u misijama preko borbene grupe EU HEBROK gde su pripadnici snaga više država.

Prema njegovim rečima, bitno je da se deluje u kratkom roku od pet do 10 dana i da se blagovremeno dobije saglasnost Narodne Skupštine.

Naglasio je da se izmenama Zakona obezbeđuje pravni osnov za angažovanje, a da će se zatim Srbija naknadno izjasniti o pojedinačnim potrebama.

Vučević je istakao značaj angažovanja vojnih, policijski i drugih snaga Srbije u multinacionalnim operacijama i dodao da su u 2023. godini planirana angažovanja vojske na Kipru, Libanu, Bliskom Istoku, Cetralnoj Afričkoj republici, Somalije, pripadnika MUP-a na Kipru i Ministarstva pravde u Južnom Sudanu.

Rekao je da su planirani troškovi angažovanja budžetskih 1,5 milijardi dinara, a da će biti i učešća iz međunarodnih izvora.

Vesić:Potvrđivanje ugovora o zajmovima omogućiće nastavak gradnje brzih pruga

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić predložio je danas u Skupštini Srbije usvajanje dva zakona kojima bi se omogućio početak rekonstrukcije i modernizacija pruge između Beograda i Niša i nastavak izgradnje brzih pruga.

Vesić je predložio usvajanje Zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora železničkog koridora 10 u okviru sporazuma „globalna kapija“ između Srbije i Evropske investicone banke i Zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu železničkog koridora 10 koji se odnosi na deonice od Beograda do Niša.

„Ako budete glasali za potvrđivanje ovog zakona Srbija će uneti sve što je neophodno kako bi počela rekonstrukcija i modernizacija pruge između Beograda i Niša“, rekao je Vesić.

On je naveo da je izgradnja brze pruge između Beograda i Niša nastavak izgradnje pruge između Beograda i Novog Sada, koja je završena i pruge koja se trenutno radi -između Novog Sada i Subotice.

„Putovanje između Beograda i Niša u proseku traje oko šest sati vozom, a kada bude izgrađena putovanje će trajati tačno sto minuta“, naveo je on.

Vesić je naveo da su u toku razgovori sa Mađarskom o uređenju graničnih prelaza, koji će se nalaziti na stanicama gradova, tako da oni koji se budu prevozili vozom neće morati da se zaustavljaju na granici.

Dodao je da će Niš biti povezan brzom prugom sa Budimpeštom, kada se bude završila pruga između Beograda i Niša do kraja ove decenije, a da će se potom nastaviti izgradnja pruge do Preševa.

Kako je rekao, procenjena vrednost izgradnje pruge između Beograda i Niša je dve milijarde i 775 miliona evra i najavio da će narednih nedelja sa Evropskom unijom biti potpisan grant kojim EU daje bespovratna sredstva za izgradnju pruge u iznosu od 598 miliona evra.

„To je najveći grant koji je EU dala Srbiji, ostatak od 527 miliona evra biće finansiran iz bužeta zemlje. Izgradnja brze pruge koja predstavlja kičmu Srbije od suštinskog je značaja za razvoj transporta u našoj zemlji“, rekao je Vesić.

Podsetio je da su se u prethodnoj deceniji gradili autoputevi i brze saobraćajnice i dodao da će do kraja marta biti završena saobraćajnica između Surčina i Novog Beograda, a do juna obilaznica oko Beograda do Bubanj potoka.

Kako je naveo, do kraja godine biće završen i deo autoputa Beograd – Sarajevo, kao i deo autoputa Miloš Veliki između Pakovraće i Požege.

Vesić je napomenu da će početi radovi na „smajli“ saobraćajnici koja će biti najbrža veza Rumunije i Mađarske kroz Srbiju.

„Naredna decenija biće decenija ulaganja u pruge, jer je tendencija u EU da se udvostruči broj koloseka pruga u narednih deset godina, jer je to jeftiniji i sigurniji vid saobraćaja. Važno je da potvrdimo ove zakone, jer će to omogućiti da Srbija nastavi sa izgradnjom brzih pruga“, naveo je Vesić.

Petrović: Javni dug Srbije treba da bude u rasponu od 45 do 55 odsto BDP-a

Na sednici Skupštine Srbije danas je predstavljen Izveštaj Fiskalnog saveta za 2021. godinu, a predsednik tog tela Pavle Petrović rekao je da su se u tom periodu izdvojila dva problema – visina javnog duga Srbije i deficit.

Petrović je obrazlažući izveštaj na sednici naveo da je u 2021. godini zabeležen javni dug od oko 57 odsto BDP-a, što je, kako je rekao, veći dug nego što odgovara privredi Srbije.

„Za privredu Srbije normalan raspon duga je od 45 do 55 odsto u odnosu na BDP“, kazao je Petrović.

Dodao je da Srbija plaća veće kamatne stope nego razvijene zemlje i da ne može da se poredi sa razvijenim zemljama u pogledu obima duga.

Kao još jedno važno pitanje u 2021. i 2022. godini, Petrović navodi velika davanja države privredi i stanovništvu u iznosu oko 5,4 milijardi evra, od čega je, kako kaže, oko dve milijarde evra bilo višak.

„Procenili smo da je skoro dve milijarde evra bilo višak, samim tim što je deljeno neselektivno, kako privredi tako i stanovništvu, što je uticalo na povećanje javnog duga. Naknadno analize i u svetu i kod nas pokazuju da su ta preterana fiskalna trošenja jedan od uzroka tekuće inflacije i u svetu , a posebno kod nas“, rekao je on.

Petrović je rekao da je između ostalog, iz ugla Fiskalnog saveta veliki problem u istom periodu i netransparentnost prikazivanja izdataka kako u budžetu tako i u završnom računu.

Objasnio je da je u 2021. godini 400 miliona evra bilo pod stavkom „neto budžetskih pozicija“, te da se ta praksa nastavila u 2022. godini i sa budžetom u 2023. godini.

Predsednik Odbora za finansije Veroljub Arsić komentarišući izveštaj Fiskalnog saveta naveo je da se stalno govori o visini javnog duga, a da se zanemaruje ulaganje tih sredstava u infrastrukturu i velike javne radove.

„Da nemamo te javne radove da li bismo održali rast naše privrede i ako bismo, u kojoj meri bi to bilo“, upitao je on.

Dodao je da su sredstva javnog duga naše zemlje, osim u vreme pandemije, bila utrošena na otplatu starog kredita ili programskih, gde je dolazilo do velikih javnih radova i uvećanja državne imovine.

Kada je reč o kamatama, Arsić je naveo da je došlo do određenog rasta kamate, ali ne onog fiksnog dela, već onog dela na koji ne može da se utiče.

„Mi se ne zadužujemo kao zemlje koje su bogate i razvijene, naš dug je negde oko 56,57 odsto BDP. Razvijenije zemlje od Srbije imaju mnogo veći javni dug“, naveo je Arsić.