Glavna tema Bledskog foruma: Da li je 2030. kao godina proširenja lična procena Šarla Mišela ili je to stav EU

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić govorio je danas na panelu „Zapadni Balkan: Sve se menja ali sve ostaje isto?“ u okviru Bledskog strateškog foruma.

Dačić je upitao specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, Miroslava Lajčaka, da li predsednik Evropskog saveta “Šarl Mišel danas misli ono što je rekao juče?“,

Lajčaka je pitao i “da li je Mišel 2030. godinu pomenuo lično ili u ime Evropske unije kao i da li sve države članice stoje iza obećanja da 2030. godina treba da bude godina proširenja, integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju“.

„Bio bih radostan da je to tačno. Ali, već desetak godina svi mi učestvujemo na ovim konferencijama i postoji jedna čuvena tema – evropske integracije Zapadnog Balkana. Da ne bismo smetali drugima, da se zadovolji forma. I ovo je poslednji panel na forumu. Uskoro će da uslede međusobni napadi nas sa Zapadnog Balkana, reći ćemo najgore jedni o drugima. Tako da će ovi iz Evropske unije da zaključe da nam nije ni mesto u EU“, rekao je Dačić.

Ministar Dačić je naveo da bi bio radostan da je ovoliko pažnje evropskim integracijama Zapadnog Balkana posvećeno početkom devedesetih godina, pre rata, jer, kako je naveo, da su EU integracije ponuđene kao alternativa, možda ne bi ni bilo rata.

„Evropska ideja je mogla da bude supstitut za jugoslovensku ideju. Nismo se time bavili, nismo se bavili evropskim integracijama. Evropska unija nije davala tu alternativu devedesetih godina, tada smo raspravljali o tome kako će ko da se osamostali i da napravi svoju državu“, istakao je Dačić.

Rekao je i da ne veruje da će se obistiniti tvrdnje predsednika Evropskog saveta Mišela, zato što ne postoji politička odluka za tako nešto.

Takođe, naveo je i da postoje promenljivi uslovi i da se ne zna kakvi su kriterijumi za pristupni proces.

„Ne poštuju se potpisani sporazumi. Pre 10 godina bio sam ovde sa Hašimom Tačijem i Ketrin Ešton i potpisao sam Briselski sporazum. Pa kakav je autoritet EU koja je garant ovog sporazuma?“, upitao je Dačić.

Imao je poruku i za svoje kolege iz regiona.

„Mi nismo narodi druge kategorije u Evropi i treba da više poštujemo sami sebe. I spreman sam da radimo zajedno šta god da možemo da uradimo, jer bismo bili srećni da Mišel ispuni ono što je obećao“, zaključio je Dačić.

Najveća pretnja miru na Kosovu i Metohiji  je upravo Kurti

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić rekao je danas, uoči panela „Zapadni Balkan: Sve se menja ali sve ostaje isto?“ na Bledskom strateškom forumu, da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti najveća pretnja miru na KiM.

Komentarišući izjavu Kurtija da Priština ovih par meseci radi na deeskalaciji sukoba, Dačić ističe da ne zna na koji način rade, budući da su eskalacije sve veće i veće.

„Ne znam na koji način rade kada su eskalacije sve veće i veće. Mi smo 100 puta do sada govorili da je najveća pretnja miru upravo Kurti“, rekao je Dačić.

Naglasio je da je prošlo 10 godina od kako je potpisao Briselski sporazum sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem, kao i da u Prištini „nisu našli za shodno“ da sprovedu bilo šta iz tog sporazuma koji se tiče prava srpskog naroda na KiM, kao što je formiranje Zajednice srpskih opština.

„Sve što su radili, radili su na daljoj eskalaciji“, kazao je šef srpske diplomatije.

Dačić je podsetio da kada se razgovaralo o Briselskom sporazumu, razgovaralo se o pokušaju normalizacije odnosa između Beograda i Prištine bez mešanja statusnog pitanja, odnosno prejudiciranja na koji način će biti politički rešen status Kosova i Metohije.

„Sve to je za njega (Kurtija) neprihvatljivo, odnosno ne želi da se reši statusno pitanje, jer ako ne može da se reši pregovorima, rešiće se oružjem i to je njihova koncepcija“, naveo je Dačić.

Zaključio je da, ako Evropska unija to ne vidi, on ne zna šta bi Srbija tu više mogla da pomogne, osim da apeluje da zaustave Kurtija dok je to još moguće.

Susret sa Stjuartom Pičom 

Dačić se sastao  sa specijalnim izaslanikom Velike Britanije za Zapadni Balkan, Stjuartom Pičom na Bledu.

Glavne teme bilateralnog sastanka su situacija na Kosovu i Metohiji kao i dalji tok dijaloga Beograda i Prištine.

Ministar spoljnih poslova će, pre učešća na Bledskom strateškom forumu na panelu „Zapadni Balkan: Sve se menja ali sve ostaje isto?“ imati bilateralni sastanak i sa ministarkom za evropske poslove Francuske, Lorens Bun. Dačić će se sastati i sa starijim predsednikom Atlantskog saveta za Evropu, Jornom Flekom.

Sastanak sa francuskom ministarkom Lorans Bun

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić razgovarao je danas, na marginama Bledskog strateškog foruma, sa državnim sekretarom Ministarstva za Evropu i inostrane poslove zaduženom za Evropu, Lorans Bun.

Šef srpske diplomatije i državna sekretarka Bun razgovarali su o odličnom nivou bilateralnih odnosa dve zemlje i izuzetnoj dinamici političkog dijaloga, saopštrno je iz MSP.

Obostrano je izražena volja da se dostignuti nivo sveukupnih odnosa održi i da se nastavi sa njegovim jačanjem.

Posebno je apostrofirano strateško partnerstvo Srbije i Francuske i njegov značaj za dalje unapređenje saradnje u različitim oblastima od obostranog interesa.

Francuska strana je i ovog puta izrazila podršku evropskim integracijama Srbije, kao i procesu dijaloga Beograda i Prištine.

Tokom razgovora razmenjena su i mišljenja o svim drugim pitanjima i aktuelnim spoljnopolitičkim temama od zajedničkog interesa.

Kurti: Normalizovati odnose do proleća, pre izbora u SAD i EU

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ponovo je danas stav da Beograd i Priština moraju da normalizuju odnose uz, kako je rekao, de fakto međusobno priznanje, najkasnije do proleća sledeće godine, pre izbora u SAD i EU.

Potrebno je da se hitno se sprovede sporazum i normalizuju odnosi između Kosova i Srbije, fokusirani na obostrano de fakto priznanje najkasnije do proleća sledeće godine, rekao je Kurti.

Kurti, koji učestvuje na Bledskom strateškom forumu u Sloveniji, smatra da je neophodno postići normalizaciju odnosa do tog roka, jer će nakon toga saveznici biti zaokupljeni izborima u SAD i EU.

Prema njegovom mišljenju, jedini put napred je povratak na sporazum koji su obe strane podržale u martu u Ohridu.

Sporazum je i dalje na stolu, rekao je on.

Kurti je na Bledu razgovarao sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, koji je nakon sastanka najavio nastavak dijaloga u septembru.

Za sutra je najavljen i susret Lajčaka i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Beogradu.

Mišel: Proširenje na Zapadni Balkan 2030. realan, ali ambiciozan cilj

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je danas da je njegova procena da Evropska unija i Zapadni Balkan do 2030. godine treba da budu spremni za proširenje realan, ali ambiciozan cilj, uz napomenu da je ovo prvi put u evropskoj istoriji da je lider neke od institucija EU bio tako jasan u vezi sa datumom.

On je u intervjuu slovenačkoj agenciji STA naglasio da postoji politička volja za proširenje u EU.

Moramo da uradimo mnogo na obe strane da bismo bili sigurni da ćemo do 2030. godine biti spremni. Ne znači da će sve biti lako, ali znači da je, ako imamo političku volju, ako želimo da radimo zajedno, ako želimo da budemo iskreni jedni prema drugima, moguće da postignemo prave rezultate za ljude u regionu i unutar EU, poručio je Mišel koji učestvuje na Bledskom strateškom forumu.

Mišel je rekao da, kada je reč o proširenju EU, u Evropskom savetu postoji potpuno drugačiji način razmišljanja nego pre mnogo godina.

Kada sam pre mnogo godina postao premijer Belgije, član Evropskog saveta, bilo je veoma teško zamisliti da ćemo na nivou Evropskog saveta, na nivou lidera, imati ozbiljne razgovore o temama proširenja, reforme, sporova i potrebe da se EU podvrgne reformi da bi bila spremna za proces proširenja“, rekao je on.

Naglasio je da su se na poslednjem sastanku Evropskog saveta u junu svi lideri saglasili da ce se o tome razgovarati na neformalnom samitu u Granadi u Španiji, početkom oktobra, i objasnio da će Evropska komisija potom predstaviti izveštaj o proširenju, koji ce biti osnova za debatu i donošenje odluka na redovnom sastanku u Briselu u decembru.

Mišel je rekao da on očekuje i neke fundamentalne odluke o Ukrajini, Moldaviji i drugim zemljama u regionu.

„Izveštaj Komisije, koji ce biti predstavljen u oktobru, biće važan podsticaj za zemlje koje žele da se pridruže EU da ostvare napredak i sprovedu neophodne reforme“, rekao je Mišel.

On je istakao da je proces pristupanja zasnovan na dostignućima, tako da postoje razlike između različitih zemalja Zapadnog Balkana.

Znam da postoji određeni nivo skepse, određeni nivo sumnje jer su se u poslednjih 20 godina odluke donosile presporo. Ali, želeo bih da ubedim svoje prijatelje na Zapadnom Balkanu, ne samo elitu, ne samo lidere, već i ljude u regionu, da je EU sve više uverena da će njena budućnost biti bezbednija ako budemo u stanju da obezbedimo da zemlje Zapadnog Balkana budu u potpunosti deo EU i punopravne članice EU, naglasio je Mišel.

Sijarto: U redu je 2030, ali zašto proširenje EU ne bi bilo sutra?

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je danas da je ključno da EU bude „snažnija i veća“, odnosno da što je više moguće ubrza proces proširenja, kao i da je područje Zapadnog Balkana i ključno područje za tranzit energenata, što je dodatan razlog za proširenje.

„U redu je 2030. godina, ali zašto to ne bi bilo sutra“, rekao je Sijarto na panelu u okviru Bledskog strateškog foruma, aludirajući na izjavu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je u ponedeljak rekao da EU i zemlje kandidati moraju biti spremne za proširenje do te godine, prenosi Hina.

Ocenio je i da bi snažnija ekonomska saradnja sa Kinom pomogla Evropskoj uniji koja je proteklih godina zbog svojih odluka izgubila na snazi.

Fajon: „Sada je ključno vreme i zato godinu 2030. ne treba posmatrati kao nevažnu

Ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon izjavila je danas da ovu godinu vidi kao ključnu za proširenje Evropske unije, nakon što je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel naveo 2030. kao godinu u kojoj bi EU i zemlje Zapadnog Balkana trebalo da budu spremne.

„Sada je ključno vreme i zato godinu 2030. ne treba posmatrati kao nevažnu. Ja to vidim sasvim drugačije“, rekla je Fajon na Bledskom strateškom forumu, prenosi agencija STA.

Dodala je da je, u razgovoru sa liderima Zapadnog Balkana i ministrima spoljnih poslova na Bledu, rekla da je za njih „veoma važno da sada postoji svojevrsni vremenski okvir“.

Fajon je istakla da će to biti politička odluka i da će samit Evropske unije u decembru biti ključan, jer će lideri EU odlučivati o početku pristupnih pregovora Ukrajine i istočnog susedstva.

„Ukoliko zemlje Zapadnog Balkana budu radile svoj posao, barem u smislu da budu ubedljive u svojoj posvećenosti, biće dovoljno političkih argumenata i moći ćemo da budemo mnogo smeliji u decembru“, rekla je šefica slovenačke diplomatije.

Na pitanje šta konkretno treba postići na decembarskom samitu, Fajon je rekla da ima mnogo ideja koje će biti formulisane u ono što je realno.

Između ostalog, pomenula je spajanje tehničkih razgovora sa „bržim pristupom“, kao što je ohrabrivanje budućih članica da se „naviknu na Evropsku uniju“, tako što će im, primera radi, biti dat status posmatrača u Evropskom parlamentu ili postepenim ulaskom na jedinstveno tržište.

„To mogu da budu pojedinačni koraci ka punopravnom članstvu“, rekla je Fajon.

Ona je naglasila da je Slovenija među najvećim zagovornicima proširenja, dodavši da je današnja politička situacija „nova i bitno drugačija“.