Nagorno-Karabah: Svi koji žele u Jermeniju dobiće besplatno gorivo, gotovo 3.000 izbeglih

Kako prenosi Rojters, samoproglašena Republika Arah saopštila je da postoje velike gužve na putevima koji vode iz Nagorno-Karabaha ka Jermeniji.

Nadležni su takođe saopštili da će onima koji žele da odu biti obezbeđeno besplatno gorivo. Više od 2.900 ljudi je do jutros ušlo u Jermeniju iz Nagorno-Karabaha. Rukovodstvo Nagorno-Karabaha saopštilo je da 120.000 Jermena u tom regionu ne želi da živi u Azerbejdžanu iz straha od progona i etničkog čišćenja.

U poslednjih 30 godina, Jermenija i Azerbejdžan dva puta su vodili oružane sukobe oko kontrole nad teritorijom Nagorno-Karabaha, a Baku je povratio kontrolu nad teritorijama u i oko Nagorno-Karabaha u sukobu 2020.

Uhapšena 142 demonstranta u Jerevanu

Jermenska policija privela je više od 140 demonstranata koji su blokirali ulice u Jerevanu koji su zahtevali od predsednika te zemlje Nikola Pašinjana da podnese ostavku.

“Od 10 časova po lokalnom vremenu, broj uhapšenih je porastao na 142“, saopšteno je iz jermenskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Kako prenosi agencija RIA, na jerevanskom Trgu republike došlo je do do fizičkog okršaja između demonstranata i policije.

Američki zvaničnici stižu u Jermeniju dok Jermeni iz Karabaha počinju da beže

Visoki zvaničnici Bajdenove administracije danas su stigli u Jermeniju, dan nakon što su etnički Jermeni u Nagorno-Karabahu počeli da beže, pošto je Azerbejdžan porazio borce otcepljenog regiona posle dugogodišnjeg sukoba.

Dolazak šefice Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Samante Pauer i vršioca dužnosti pomoćnika sekretara američkog Stejt departmenta za Evropu i evroazijska pitanja Jurija Kima prva je poseta visokih američkih zvaničnika Jermeniji otkada su Jermeni iz Nagorno-Karabaha primorani na prekid vatre prošle nedelje, preneo je Rojters.

Kako se navodi, Pauer ce se na putovanju, kao prvi administrator USAID-a koji ce otići u Jermeniju, sastati sa visokim zvaničnicima jermenske vlade.

Ona će potvrditi američko partnerstvo sa zemljom u Zakavkazju, „izraziti duboku zabrinutost za etničko jermensko stanovništvo u Nagorno-Karabahu i razgovarati o merama za rešavanje tamošnje humanitarne krize“.

„SAD su duboko zabrinute zbog izveštaja o humanitarnim uslovima u Nagorno-Karabahu i pozivaju na nesmetan pristup međunarodnim humanitarnim organizacijama i komercijalnom saobraćaju“, navodi se u saopštenju USAID-a.

Jermeni iz Nagorno-Karabaha, teritorije međunarodno priznate kao deo Azerbejdžana, ali ranije dugo van njene kontrole, zatražili su mir prošle nedelje nakon 24-časovne vojne operacije mnogo veće azerbejdžanske vojske, ali ne prihvataju obećanje Azerbejdžana da ce garantovati njihova prava nakon što je region integrisan.

Rukovodstvo Nagorno-Karabaha saopštilo je da 120.000 Jermena u regionu ne želi da živi kao deo Azerbejdžana iz straha od progona i etničkog čišćenja.

Jermenska vlada je saopštila da je od ponedeljka u 5 sati ujutru više od 2.900 ljudi prešlo u zemlju iz Nagorno-Karabaha.

Eksplozija na benzinskoj pumpi u glavnom gradu Nagorno-Karabaha, ima povređenih

Nekoliko osoba je povređeno danas prilikom eksplozije na benzinskoj pumpi u Hankendiju, glavnom gradu Nagorno-Karabaha.

Veliki je broj osoba sa opekotinama, ali nema dovoljno lekova za pružanje pomoći, javlja Sputnjik Jermenija, pozivajući se na izvore iz bolnice, prenosi Rojters.

Lokalne vlasti se zasad nisu oglasile povodom ovog incidenta.

Azerbejdžanski i turski lideri nagovestili kopneni koridor preko Jermenije

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev bio je danas domacin razgovora s turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom u kojima je nagovestio mogucnost stvaranja kopnenog koridora između njihove dve zemlje preko Jermenije, koja se protivi toj ideji.

Dvojica lidera sastali su se u azerbejdžanskoj autonomnoj eksklavi Nahčivan, teritoriji smeštenoj između Jermenije, Irana i Turske, koju Ankara i Baku žele da povežu sa ostatkom Azerbejdžana tako što ce napraviti kopneni koridor kroz južnu Jermeniju, preneo je Rojters.

Alijev je 2021. zapretio stvaranjem takvog neprekidnog kopnenog mosta između bliskih saveznika Turske i Azerbejdžana, koji bi ostavio Jermeniju bez kopnene granice sa Iranom.

Simbolični izbor lokacije za današnje razgovore, manje od nedelju dana nakon što su azerbejdžanske snage ušle u Nagorno-Karabah kako bi ponovo preuzele kontrolu nad otcepljenim regionom, verovatno ce zabrinuti vlasti u Jermeniji, koje su u prošlosti odbijale takav kopneni koridor dok su teoretski otvorene za obnavljanje prekinutih putnih i železničkih veza.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare na kojoj nijedan od njih nije postavljao pitanja, predsednik Alijev požalio se da su vlasti iz sovjetske ere smatrale da je deo teritorije koja je, kako je rekao, trebalo da bude deo azerbejdžanske sovjetske republike, zemlja koja je pripala jermenskoj sovjetskoj republici.

„Kopnena veza između glavnog dela Azerbejdžana i Nahičivana je time prekinuta“, požalio se Alijev.

Uticajni telegramski kanal, povezan sa Jermenima iz Nagorno-Karabaha naveo je da reči Alijeva reči deluju zloslutno.