Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je za švajcarski nedeljnik „Veltvohe“, povodom godišnjice početka agresije NATO-a 1999. godine, da je taj napad stvorio presedan s čijim se posledicama danas suočava Zapad.
Predsednik Vučić je izjavio da je 1999. godine 19 zemalja NATO-a, neuporedivo većih i bogatijih od Srbije, napalo jednu malu državu i prekršilo međunarodno pravo, što je kasnije poslužilo kao opravdanje da velike sile mogu da krše iste principe kada im odgovara.
Govoreći o odnosu zapadnih sila, Vučić je naglasio da su 1999. bile „podržane secesionističke tendencije“ i to bez odluke Saveta bezbednosti UN. Sada, kaže, kada se slične situacije događaju u drugim delovima sveta, Zapad „strogo osuđuje kršenje međunarodnog prava“, ali teško može da objasni sopstveni presedan.
Istakao je i da su građani Srbije tada pružili otpor agresiji NATO-a, svesni da nemaju mnogo šansi, ali „nisu želeli da budu poniženi“. Vučić smatra da su predlozi iz Rambujea bili takvi „da budu neprihvatljivi“, a da je za početak bombardovanja iskorišćen incident „za koji verujemo da je bio antiteroristička akcija“.
Predsednik Srbije ocenio je da se sada sličan narativ koristi u drugim konfliktima.
„Kada oni kažu da su sprečili humanitarnu katastrofu na Kosovu, drugima služi kao opravdanje da i oni svoje delovanje nazovu ‘humanitarnom intervencijom'“, ukazuje Vučić i ocenjuje da Zapad izbegava priču o tome, jer je 1999. godine jasno prekršeno međunarodno pravo.
„Protesti su pokušaj obojene revolucije“
Govoreći o aktuelnim studentskim protestimai za šta njega optužuju, Vučić je odgovorio „gotovo ni za šta“, jer kažu da zahtevi nisu u njegovoj nadležnosti.
Tri zahteva se, dodaje, tiču tužilaštva, jedno se odnosilo na Vladu Srbije, koja je, kako je naveo, taj zahtev u potpunosti ispunila.
Međutim, smatra da su protesti „uglavnom finansirani iz inostranstva“ i da predstavljaju „pokušaj obojene revolucije“, jer se, kako tvrdi, određene nevladine organizacije finansiraju iz zapadnih fondova. Naglasio je i da u nekim evropskim krugovima postoji želja da Srbija ne vodi nezavisnu politiku, a delovi regiona „rade protiv jačanja Srbije“.
Vučić je izrazio zabrinutost zbog postupaka dela opozicije, tvrdeći da nasilne akcije u parlamentu i blokade u saobraćaju odbijaju obične građane. Tvrdi i da se u pojedinim slučajevima ćuti o napadima na predstavnike vlasti, dok se, s druge strane, o svakom potezu protiv njih odmah iznose osude. Ponovio je da političke protivnike ne zanima volja naroda na izborima, već da „daju naređenja koristeći decu i studente“.
Upitan o navodnoj upotrebi „zvučnog topa“ protiv demonstranata, Vučić je rekao da je to „brutalna laž“ i da je spreman da slučaj ispitaju i strane službe.
Zabrinutost za status Republike Srpske
Za aktuelnu situaciju u svetu rekao je da se 1999. godina „vraća kao bumerang“ svima koji su tada prekršili principe, a sada zagovaraju strogo poštovanje međunarodnog prava.
Pominjući Bosnu i Hercegovinu, izrazio je zabrinutost za stabilnost i status Republike Srpske.
Što se tiče rata u Ukrajini, Vučić veruje da se sukob neće brzo okončati, ali kaže da bi dijalog velikih sila mogao da dovede do mira. Takođe, ocenjuje da je potrebno više evropskih investicija u inovacije i tehnologije, umesto u naoružavanje, kako bi se obezbedila trajnija stabilnost.
Na kraju intervjua je naglasio da ga neće pokolebati pritisci i da je spreman da brani politiku samostalnosti Srbije, navodeći da nije promenio stav ni o uvođenju sankcija Rusiji.
Smatra i da je očuvanje mira u regionu jedan od najvećih uspeha njegovog mandata, kao i ekonomski rast i modernizacija zemlje. Kako kaže, građani će na kraju oceniti da li je to bila dobra era za Srbiju.
IZVOR:RTS
Be the first to comment