Da iz Beograda ne stigne ni razglednica. Da li je to strateški cilj Albina Kurtija, dok poslovnicu po poslovnicu gasi srpske firme i institucije na Kosovu i Metohiji? Šta će povodom nezakonitog preuzimanja srpske imovine preduzeti u Briselu, a šta u Vašingtonu? Kako posluju srpske kompanije u južnoj pokrajini i mogu li iz bitke sa prištinskom administracijom izaći kao pobednice?
O ovoj temi u emisiji Euronews region govorili su generalni direktor Telekoma Srbije Vladimir Lučić i direktor javnog preduzeća Pošte Srbije Zoran Anđelković.
Lučić je izjavio da ova kompanija posluje u otežanim uslovima na Kosovu zbog sistemske diskriminacije koju sprovodi administracija Aljbina Kurtija, i pored toga što je Briselskim sporazumom jasno definisano kako treba da funkcionišu srpske kompanije na toj teritoriji.
„Pričamo biznis jezikom, kao kompanija koja poštuje zakone i sporazume. Međutim, Kurtijeva administracija svesno krši sopstvene propise samo da bi otežala rad Telekoma, jer znaju da smo mi ključni za više od 30.000 srpskih domaćinstava na Kosovu“, rekao je Lučić.
On je podsetio da su u avgustu 2023. godine vlasti u Prištini pokušale da ugase Telekom, ali da su u tome bili sprečeni intervencijom međunarodnih ambasada.
„Tada je postalo jasno da smo i mi prepreka, kamen spoticanja za vlasti u Prištini, kao i sve druge srpske firme koje im smetaju“, ocenio je Lučić.
Govoreći o incidentu sa Poštom Srbije, Lučić je naveo da je nedavno oprema ove kompanije bila „oteta“, a da je sada direktor Kosovske pošte pokušao da se predstavi kao vlasnik objekata koji su do tada koristile srpske pošte.
„Naš predstavnik će sutra u Briselu otvoriti to pitanje. U tim prostorijama nalaze se naše centrale fiksne telefonije koje je gotovo nemoguće izmestiti. Briselski sporazum jasno predviđa ulogu Telekoma na Kosovu i Metohiji, i to mora da se poštuje“, istakao je Lučić.
On je naglasio važnost Telekoma za svakodnevni život Srba na Kosovu:
„Mi smo omogućili da ljudi gledaju srpske kanale, koriste srpski tarifni sistem i imaju prozor u svet preko interneta. Bez toga bi mnogi od njih izgubili osećaj povezanosti sa Srbijom. Telekom je deo svakodnevnog života i jedan od ključnih faktora opstanka našeg naroda na Kosovu“, rekao je Lučić.
Na teritoriji Kosova i Metohije Telekom Srbija zapošljava više od 250 ljudi, a Lučić navodi da kompanija planira dalje širenje.
„Ako bi Telekom bio primoran da se povuče, to bi bila jasna poruka da nijedna srpska firma nije dobrodošla, pa čak ni ona čije je poslovanje definisano međunarodnim sporazumima. Mi to nećemo dozvoliti“, istakao je Lučić.
Anđelković: Pošta i Telekom garant opstanka za 500 srpskih porodica na Kosovu
Direktor Pošta Srbije Zoran Anđelković poručio je da su Pošta i Telekom Srbije stubovi opstanka srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, jer od te dve kompanije živi više od 500 porodica širom pokrajine. Prema njegovim rečima, upravo to ih čini metom neprestanog pritiska vlasti u Prištini.
„Mi u Pošti imamo 256 zaposlenih, Telekom oko 250. To znači da više od 500 porodica – ne samo u Leposaviću, već po celom Kosovu – zavisi od nas. To je ogroman broj kada znate da na Kosovu živi oko 110.000 Srba. Nijedan zaposleni u Pošti nije ostao bez posla, iako su nam nasilno upali u sve poštanske objekte“, rekao je Anđelković.
On ističe da su ove institucije neophodne za očuvanje svakodnevnog života Srba u pokrajini.
„Poštari ulaze u svaku kuću. Donose penzije, poštu, pakete. Telekom omogućava televiziju, telefon i internet – to je veza sa maticom, sa državom Srbijom. Zato je toliki pritisak na nas“.
Govoreći o političkom kontekstu, Anđelković navodi da se suštinski ciljevi sukoba iz 1999. godine i dalje sprovode kroz institucionalni pritisak.
„Rat nije završen u glavama onih koji su ga počeli. Ciljevi OVK – etničko čišćenje Srba – i država Kvinte – otcepljenje dela teritorije Srbije – nisu ostvareni. Sve dok ima Srba na Kosovu, njima će smetati sve što im pomaže da opstanu“, rekao je on.
Posebno se osvrnuo na značaj medija.
„Ako nemaš pristup srpskim kanalima, ostaje ti RTK na srpskom – ono što ti Kurti dozvoli da gledaš. Ili televizija iz Tirane. A televizija iz Prištine te vređa – kao čoveka, naciju, pripadnika zajednice“.
Tvrdi da se pod parolom „ukidanja srpskih institucija“ zapravo vodi sistemska borba protiv svega što čuva srpski identitet na Kosovu.
„Sve što jača kapacitet čoveka da ostane Srbin na Kosovu – njima smeta. I zato su Telekom i Pošta Srbije na udaru“, rekao je Anđelković.
Lučić: Nova administracija SAD može doneti promene u korist Srbije
Lučić je izrazio uverenje da bi nova administracija Sjedinjenih Američkih Država mogla doprineti rešavanju problema srpskih kompanija na Kosovu i Metohiji, pre svega u sektoru telekomunikacija.
„Moj osećaj je da će se stvari promeniti. Nova administracija u Vašingtonu još nije kompletno konsolidovala tim, menjaju se ambasadori, menja se struktura u Stejt departmentu, ali mislim da će to pomeriti stvari u pravcu interesa Srbije“, izjavio je Lučić.
Prema njegovim rečima, prethodna administracija je omogućila konkretnu i ličnu saradnju, ali je sada trenutak da se iskoriste nove okolnosti kako bi se rešila ključna pitanja, među kojima je i licenca za mobilnog operatera.
„U Briselskom sporazumu jasno piše da treba da se raspiše tender za treću mobilnu licencu. Mi se nismo ni prijavljivali direktno, ali su znali da ćemo mi pobediti. Zato i dalje eksperimentišu sa dva operatera. Ipak, optimista sam da će nova američka administracija pomoći da se ovo reši“, dodaje Lučić.
On je istakao da je Priština sistematski menjala zakone kako bi otežala poslovanje Telekoma i sprečila širenje kablovske mreže, naročito u srpskim sredinama.
„Kada su videli da se širimo, da imamo njihovu dozvolu i da pokrivamo celu teritoriju, promenili su zakon – samo da bi nas zaustavili. Prvo su pokušali da nas spreče da preuzmemo malog kablovskog operatera u Gračanici, a onda su pokušali retroaktivno da primene taj novi zakon na akvizicije iz 2018. i 2019. godine“, rekao je Lučić.
Prema njegovim rečima, upravo te godine je Telekom preuzeo četiri kablovska operatera koji bi, kako kaže, verovatno nestali pod pritiscima da ih kompanija nije zaštitila.
„Cilj je bio da povežemo srpske enklave u jedinstvenu kablovsku mrežu. A njihov cilj je bio da nas uspore, a zatim i da nas kazne. Sada se sudimo sa njima zbog toga, traže da platimo kaznu od milion i po evra. Sve je to deo sistematskog pokušaja da nas ograniče, jer su se u jednom trenutku uplašili da ćemo početi da se širimo i po albanskim sredinama“.
IZVOR:EURONEWS.RS
Be the first to comment