Vens otkriva: Šta koči Trampa da odobri „tomahavk“ Kijevu; EU: Nije dobro da Putin, čovek sa poternice dođe u Mađarsku

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je da je spreman da se pridruži najavljenom samitu u Budimpešti između predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina, ističući da je potrebno izvršiti veći pritisak na Kremlj kako bi se okončao rat u Ukrajini.

Tramp je, nakon razgovora s Putinom, najavio drugi krug mirovnih razgovora u Budimpešti, a Zelenski je u intervjuu za američki En-Bi-Si potvrdio da je spreman da prisustvuje tom samitu.

„Ako zaista želimo pravičan i trajan mir, obe strane  moraju biti uključene. Kako možemo da postignemo dogovor o nama bez nas?“, istakao je ukrajinski predsednik.

Zelenski je izjavio da je „dobro što Tramp nije rekao ‘ne'“ kada je reč o isporuci američkih raketa Tomahavk Ukrajini, ali je dodao da predsednik SAD „za sada nije rekao ni ‘da'“.

„Putin je sličan Hamasu, ali je jači“, rekao je Zelenski, dodajući da je ruska vojska druga po snazi u svetu i da je zato „neophodan veći pritisak“.

Ukrajinski lider je izrazio nadu da bi isporuka raketa „tomahavk“ mogla da promeni tok rata, ali je napomenuo da se za sada to nije dogodilo.

Ruski predsednik je ranije upozorio da bi slanje tih raketa predstavljalo „novu fazu eskalacije sukoba“.

„Putin se boji da će SAD isporučiti ‘tomahavk’ rakete Ukrajini i mislim da se s pravom plaši da ćemo ih i koristiti“, ocenio je Zelenski.

Iako je ponovio da Putina smatra „teroristom“, Zelenski je naglasio da je otvoren za direktni susret s ruskim predsednikom, ali samo pod uslovima koji vode ka miru, a ne, kako je rekao, „pod bombama i dronovima“.

Tokom boravka u SAD, koji se poklopio s pojačanim ruskim napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, Zelenski je ponovio da Ukrajina ne gubi rat, ali da Rusija intenzivira vazdušne udare jer je, kako je rekao, „slaba na frontu“.

„Putin pokušava da izazove energetsku katastrofu ove zime“, istakao je Zelenski.

Nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom, Tramp je na društvenim mrežama poručio da bi Rusija i Ukrajina trebalo da „stanu tamo gde su sada“ i da je vreme za prekid vatre i dogovor.

„Ako želimo da hitno okončamo rat i započnemo mirovne pregovore diplomatskim putem, moramo da ostanemo gde jesmo, bez dodatnih ustupaka Putinu“, rekao je Zelenski u odgovoru na pitanje da li je spreman na teritorijalne ustupke zarad mira.

(NBC)

Evropski lideri, uključujući i Veliku Britaniju, sve su su bliži da do kraja godine postignu dogovor o odobravanju zajma Ukrajini u iznosu od 140 milijardi evra, koji bi bio obezbeđen sredstvima iz zamrznutih deviznih rezervi Centralne banke Rusije, što se ocenjuje kao ključno za nastavak odbrambenih napora Kijeva, navodi Gardijan.

Predlog Evropske komisije razmatran je prošle nedelje na sastanku ministara finansija G7 u Vašingtonu, a tema će biti i na samitu lidera EU u četvrtak u Briselu, dok je učešće SAD u ovoj inicijativi još neizvesno.

U nacrtu zaključaka samita EU, u koji je Gardijan imao uvid, lideri bi u četvrtak trebalo da pozovu na izradu detaljnog plana koji bi bio u skladu sa međunarodnim pravom i uz adekvatnu evropsku solidarnost i podelu rizika.

Plan se zasniva na tome da imovina ostane zamrznuta, a Evropska komisija predlaže da se primeni mehanizam iz ugovora EU, kojim bi se izbeglo pravo veta pojedinih članica, poput Rusiji naklonjene Mađarske, prilikom produžavanja sankcija koje omogućavaju zamrzavanje sredstava.

Ipak, pravnici u Savetu EU izrazili su sumnje u zakonitost tog mehanizma, jer bi se režim sankcija preneo sa jednoglasnog odlučivanja na većinsko.

Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski izjavio je da veruje da se pitanje korišćenja zamrznute ruske imovine „u korist žrtve agresije“ kreće ka „srećnom ishodu“, dodajući da je dogovor moguć do kraja godine.

„Veoma je jednostavno ili ćemo koristiti novac agresora, ili ćemo morati da koristimo svoj novac. Ne pitajte me šta više preferiram“, poručio je Sikorski.

Prema planu Evropske komisije, predstavljenom u dokumentu na dve strane, EU bi odobrila Ukrajini zajam bez kamate od 140 milijardi evra, zasnovan na prihodima i garancijama iz zamrznutih ruskih sredstava koja se nalaze kod finansijske institucije „Euroclear“ sa sedištem u Briselu.

Zajam bi bio strukturiran tako da Rusija na kraju rata iskoristi zamrznutu imovinu za plaćanje ratne odštete, a visoki zvaničnik EU naglasio je da se ne radi o konfiskaciji, već o pozajmici uz očekivanje nadoknade.

Belgija, u kojoj se nalazi čak 183 milijarde evra zamrznute ruske imovine, traži jasne garancije da neće sama snositi finansijski teret ukoliko plan propadne i izazove pravne sporove.

Brisel ističe da bi i druge članice G7 trebalo da se uključe sa sličnim merama podrške Ukrajini. Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs razgovarala je o predlogu sa kolegama iz G7 tokom sastanka u okviru godišnje skupštine Međunarodnog monetarnog fonda, a planom je predviđeno da članice G7 garantuju otplatu zajma kako bi se Belgiji obezbedile potrebne garancije.

Portparol britanske vlade izjavio je da G7 ostaje jedinstven u stavu da je neophodno nastaviti pritisak na predsednika Rusije Vladimira Putina kako bi se vratio za pregovarački sto, kao i u istraživanju novih načina finansiranja ukrajinske odbrane kroz korišćenje vrednosti ruske državne imovine.

(Guardian)

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da „uopšte nije lepo“ što postoji mogućnost da ruski predsednik Vladimir Putin poseti Budimpeštu i tamo se sastane sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ocenjujući da je loše videti da Putin, za kojim je Međunarodni krivični sud (ICC) izdao nalog za hapšenje, dolazi u neku evropsku zemlju.

Ocenjuje da su Trampovi napori da se dostigne mir dobrodošli, ali da je takođe važno da se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastane sa Putinom.

„Amerika ima snage da izvrši pritisak na Rusiju da sedne za pregovarački sto, i ako je upotrebe, to može doneti kraj rata“, rekla je ona uoči sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica EU u Luksemburgu.

Kalasova je rekla da očekuje da EU ove sedmice odobri 19. paket sankcija protiv Rusije, ističući da je u toku rad na merama solidarnosti za Belgiju u vezi sa zamrznutom ruskom imovinom u EU.

Navela je da paket sankcija neće biti usvojen danas. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je prošle sedmice da se sa Putinom sastati u Budimpešti, „kako bi razgovarali o mogućnosti okončanja rata između Rusije i Ukrajine“.

(Reuters)

Dronovi grupe „Dnjepar“ uništili su privremenu bazu ukrajinske vojske u Zaporoškoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

(Izvestija)

Ruski sistemi protivvazdušne odbrane oborili su tokom noći sedam ukrajinskih dronova iznad ruskih oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Tri drona oborena su iznad Krima, dva iznad Brjanske oblasti i po jedan iznad Lipecke i Uljanovske oblasti, dodaje se u saopštenju.

(Izvestija)

Potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio je da predsednik Donald Tramp još uvek nije doneo odluku da li će Ukrajini biti isporučene krstareće rakete „tomahavk“,  iako je taj zahtev zvanično primljen od ukrajinske strane.

„Znamo da je to ono što oni žele. To je pitanje o kome će predsednik na kraju doneti odluku. Ali on još nije odlučio“, rekao je Vens.

Naglasio je da je Trampov prioritet bezbednost SAD i da se odluke o isporukama oružja donose u tom kontekstu.

„Moramo da imamo ključne sisteme naoružanja za naše oružane snage. To je fokus predsednika“, naveo je Vens.

On je dodao da administracija Donalda Trampa ostaje posvećena traženju mira u Ukrajini.

„Nastavićemo da idemo putem mira, bez obzira da li će to potrajati nekoliko nedelja, meseci – ili duže. Radimo na tome“, poručio je Vens.

Iako rokovi nisu precizirani, izrazio je optimizam u vezi sa ishodom diplomatskih napora.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je izjavio da šef Bele kuće Donald Tramp nije odbio zahtev Kijeva za isporuku raketa „tomahavk“, ali zvanična odluka još uvek nije doneta.

(Ukrinform)

Napad bespilotnim letelicama na elektroenergetsku podstanicu u industrijskom naselju Vejškama, u Uljanovskoj oblasti je sprečen, saopštio je gubernator regiona Aleksej Ruskih.

„Sprečen je napad dronom na podstanicu u Vejškama. Nije bilo žrtava“, napisao je Ruskih na Telegramu.

On je dodao da snabdevanje električnom energijom u obližnjim selima funkcioniše normalno, a ekipe za vanredne situacije nalaze se na terenu i rade na proceni situacije.

(Izvestija)