Tramp: SAD i Venecuela postigli dogovor o izvozu nafte vredan dve milijarde dolara

Prema njegovim rečima, cilj dogovora je preusmeravanje isporuka sa Kine i sprečavanje većih rezova u proizvodnji nafte u Venecueli, preneo je AP.

Tramp je naveo da dogovor obuhvata između 30 i 50 miliona barela nafte koja je pod američkim sankcijama.

Kako je navedeno, Bela kuća organizuje sastanak u petak sa rukovodiocima američkih naftnih kompanija kako bi se razgovaralo o Venecueli.

Prema osobi upoznatoj sa planovima, koja je želela da ostane anonimna, sastanku u Beloj kući trebalo bi da prisustvuju predstavnici kompanija „Ekson“, „Ševron“ i „KonokoFilips“.

S obzirom na to da se nafta trguje po ceni od oko 56 dolara po barelu, Trampova najavljena transakcija mogla bi da vredi i do 2,8 milijardi dolara.

SAD u proseku troše oko 20 miliona barela nafte i srodnih proizvoda dnevno, što bi značilo da bi isporuka iz Venecuele predstavljala ekvivalent oko dva i po dana američkog snabdevanja.

Uprkos najvećim dokazanim rezervama sirove nafte na svetu, Venecuela trenutno proizvodi oko milion barela dnevno, znatno manje od prosečne dnevne proizvodnje SAD, koja je u oktobru iznosila 13,9 miliona barela.

Kancelarija za štampu venecuelanske vlade nije odgovorila na zahtev za komentar o Trampovoj objavi.

Prema anketi sprovedenoj tokom vikenda, Amerikanci su podeljeni po pitanju hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura: oko četiri od deset ispitanika podržalo je slanje američke vojske, približno isti procenat bio je protiv, dok je ostatak neodlučan.

Gotovo polovina ispitanika protivi se tome da SAD preuzmu kontrolu nad Venecuelom i imenuju novu vladu, dok je velika većina navela da bi o budućem vođstvu trebalo da odlučuje narod Venecuele.

Maduro se u ponedeljak pred američkim sudom izjasnio da nije kriv po saveznim optužbama za trgovinu drogom.

Američke snage uhapsile su njega i njegovu suprugu, Siliju Flores, u subotu u ranim jutarnjim satima tokom racije na kompleks koji su obezbeđivali kubanski stražari.

Američka administracija zahteva od Venecuele da prekine ekonomske veze sa Iranom, Kinom, Kubom i Rusijom kao uslov za povećanje proizvodnje nafte, prenosi ABC njuz, pozivajući se na izvore.

Prema tri izvora upoznata sa planom američke administracije, Vašington je postavio nekoliko zahteva vršiocu dužnosti predsednice Venecuele Delsi Rodrigez, od kojih je prvi da mora da „protera Kinu, Rusiju, Iran i Kubu i prekine ekonomske veze“.

Drugi uslov za Karakas je da pristane na „ekskluzivnu saradnju sa SAD u proizvodnji nafte“, izveštava ABC njuz.

Prema američkoj televiziji, državni sekretar SAD Marko Rubio rekao je članovima Kongresa da, na osnovu procena vlade, Karakas ima samo nekoliko nedelja pre nego što postane finansijski nesolventan bez prodaje rezervi nafte.

U intervjuu za ABC News, predsednik Odbora za oružane snage Senata Rodžer Viker potvrdio je da se američki plan zasniva na kontroli venecuelanske nafte.

On je rekao i da ne veruje da će to zahtevati raspoređivanje američkih trupa.

Rusija rasporedila podmornicu radi praćenja tankera kod Venecuele

Rusija je rasporedila podmornicu i druge pomorske resurse kako bi pratila naftni tanker ranije poznat kao „Bela 1“, objavio je list „Volstrit džornal“, pozivajući se na američkog zvaničnika.

Prema navodima lista, tanker je pokušavao da izbegne američku blokadu sankcionisanih brodova u blizini Venecuele, ali nije uspeo da pristane i natovari naftu.

Iako je brod bio prazan, američka obalska straža ga je pratila u Atlantiku u okviru nastojanja SAD da suzbiju transport ilegalne nafte.

Posada tankera je u decembru odbila pokušaj SAD da se ukrcaju na brod, nakon čega je promenila ime plovila u „Marinera“ i registrovala brod u Rusiji.

Prema pisanju lista i rečima tri američka zvaničnika, Moskva je izrazila zabrinutost zbog američkog progona tankera i zatražila da se on obustavi.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da sa „zabrinutošću“ prati situaciju oko tankera, dok Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar.

Američka Južna komanda navela je da je spremna da se suprotstavi sankcionisanim brodovima koji prolaze kroz region.

Obalska straža je nastavila da prati brod u istočnom Atlantiku, gde sada plovi oko 400 kilometara južno od Islanda prema Severnom moru.