Sveti Sava na fresci u Studenici, 1313-14.

Povodom Savindana

Tradicija, vatra i pepeo: Putokazi Svetog Save u svakom vremenu

Da li je Srbin „kakav bio takav i ostade“, kao u onoj priglupoj pesmici „Niko nema šta Srbin imade“? Sam Sveti Sava je uneo toliko novina u srpsku duhovnost, kulturu, identitet, da ništa kod Srba nije bilo isto pre i posle njega. I u legendama o njemu, on uči ljude novim stvarima, da oru i kopaju, raznim zanatima. Ja ga nikada nisam doživljavao kao nekakvog sladunjavog sveca, koji živi miran, dosadnjikav život. U vučijoj zemlji i vučijem vremenu, Sava je pripitomio svoju zakrvljenu braću. Ponekad mi izgleda kao Gandalf Sivi, koji mudrošću i čarolijom čuva Svet ljudi. I naš Sava je započeo da stvara srpsku Družinu prstena.

Tradicija nije obožavanje pepela nego prenošenje vatre.“ Na ovu misao je nedavno podsetio Vladimir Pištalo. Skoro da nema boljeg povoda da opet promišljamo tradiciju od Savindana. Stalo mi da u ovo vreme proslave ne samo oca srpske prosvete već tvorca srpskog naroda ukažem na nešto što, na prvi pogled, deluje otrcano. To da tradicija živi samo ako se zanavlja. Tradicija nikako nije okamenjeni ostatak prošlosti, kao što reče mladi etnolog Mladen Stajić. Ona je, možda, gorući znak koji osvetljava sadašnjost i pokazuje pravac na horizontu budućnosti. A može biti da je nešto još složenije, što ćemo videti ako imate strpljenja za čitanje ovog teksta do kraja.

Nacionalna tradicija svakako nije neki zatvoreni sistem. Jedan od najvećih znalaca za nacionalni identitet, Antoni Smit, kaže da je kulturno pozajmljivanje od drugih važno za uspeh i dugo trajanje nekih veoma drevnih etničkih/nacionalnih/verskih zajednica kao što su Jevreji. Kao primer navodi mešanje jevrejske i helenističke kulture, koje je ojačalo prisustvo Jevreja u antičkom svetu. Mogli bismo da dodamo i trijumfalni susret Jevreja i Moderne, koji im je omogućio nesrazmerno veliko prisustvo u najboljim poslovima i zanimanjima savremenog sveta.

A šta to znači u srpskom slučaju? Da li je Srbin „kakav bio takav i ostade“, kao u onoj priglupoj pesmici „Niko nema šta Srbin imade“? Sam Sveti Sava je uneo toliko novina u srpsku duhovnost, kulturu, identitet, da ništa kod Srba nije bilo isto pre i posle njega.

Izvor. RTS