Đedović Handanović na Nuklearnom samitu u Parizu: Srbija bi oko 2040. mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu na mreži

„Plan je da oko 2040. imamo već prve kapacitete proizvodnje električne energije iz nuklearnih postrojenja i to je naš čvrst cilj u smislu da moramo postepeno zamenjivati i stare termo blokove i zato nam je potreban stabilan razvoj bazne energije“, rekla je Đedović Handanović za Tanjug na samitu.

Na predstavljanju plana razvoja Srbije do 2035. godine najavljeno je da će u tom periodu biti potrebno za razvoj nuklearnog programa najmanje tri milijarde evra, a Đedović Handanović kaže da će do 2040. biti potrebno oko 10 milijardi evra.

Do 2032. izabrati tehnologiju i početi gradnju nuklearne elektrane

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas na Nuklearnom samitu u Parizu da će Srbija do 2032. godine izabrati tehnologiju i započeti gradnju prve nuklearne elektrane u našoj zemlji, koja bi trebalo da bude završena oko 2040.

„Planiramo da do 2032. godine izaberemo tehnologiju i započnemo izgradnju nuklearne elektrane kako bismo oko 2040. godine ili nešto kasnije mogli da imamo prvih 1.000 megavata integrisanih u našu mrežu“, rekla je Đedović Handanović na panelu „Regionalni razvoj i strategije: potencijal nuklearne energije za rešavanje rastuće globalne potražnje za čistom energijom“.

Ona je rekla da Srbija planira u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju da sprovede, na osnovu programa finansiranja, stipendiranje i obuke za mlade, kao i starije, stručnjake kako bismo ojačali naš ljudski kapital za razvoj nuklearnog programa.

Đedović Handanović je istakla da Srbija ima potpisane sporazume i o saradnji sa Južnom Korejom, sa SAD, Ruskom Federacijom u energetskom sektoru, kao i dobru političku saradnju sa Kinom i da veruje  da će biti potrebno nekoliko tehnologija kao paket koji će Srbija potencijalno razmatrati.

„Međutim, prerano je to reći. Moramo videti šta će se desiti sa razvojem malih nuklearnih reaktora i biti veoma odlučni u određivanju šta će biti najbolja opcija za našu budućnost. Verujemo u energetsku tranziciju, ali i u dodavanje energije, jer će nam biti potrebni stabilniji izvori energije i svakako veoma jaka bazna energija sa pouzdanim kapacitetima koji će doneti održivu budućnost novim generacijama, ali i razvoju tehnologije i razvoju naše industrije“, poručila je ona.

Đedović Handanović je rekla da, kao bivši bankar, smatra da su nam potrebni novi alati za održivo finansiranje.

„Zaista održivo finansiranje kako bismo osigurali da i manje razvijene zemlje mogu dostići ugljeničnu neutralnost, sa većim fokusom na lokalne aspekte i ciljeve Srbije. Naši ciljevi su novih 1.500 megavata do 2030. godine, a 4.600 novih megavata do 2035. godine, kao i najmanje 1.000 megavata nuklearnih kapaciteta do 2040. godine. Za to smo kreirali program Srbija 2030-2035 i planiramo da uložimo tri milijarde evra do 2035. godine, uz procenu da je ukupno potrebno oko 10 milijardi evra za ulaganja u naš nuklearni program“, navela je ministarka.
Poručila je da treba jačati regulatorne institucije i stvarati lokalne lance vrednosti, ali i obučavati stručnjake, inženjere i tehničare.

„U međuvremenu treba da ulažemo i u hidroelektrane, kao i u nove gasne kapacitete. Ali svakako, budite hrabri danas za bolju budućnost sutra“, poručila je Đedović Handanović na panelu.

Zahvalila je predsedniku Emanuelu Makronu i francuskoj vladi na održivom partnerstvu, kao i Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju sa kojom ćemo sarađivati u budućnosti, ali i drugim zemljama i partnerima koji su potencijalni partneri na putu ka održivoj budućnosti Srbije.

Đedović Handanović učestvuje na Nuklearnom samitu 2026 u Parizu kao izaslanik predsednika Aleksandra Vučića.

Ona je istakla da je drugi Nuklearni samit u Parizu izuzetna prilika da u ime predsednika Aleksandra Vučića na tom skupu, gde ima više od 30 zemalja i šefova država, ali i ministara iz celog sveta, predstavi planove i programe Republike Srbije kada je u pitanju razvoj civilnog nuklearnog programa.

„Predstavila sam naše planove 2030-2035, gde planiramo ulazak u razvoj nuklearnog programa, ali i početak gradnje prve nuklearne elektrane pre 2035. Gde ćemo uložiti do tada oko tri milijardi evra za razvoj programa. Mi smo preliminarnu studiju o razvoju programa završili sa francuskim EDF-om uz njihovu podršku. Podsećam da je Francuska lider kada je u pitanju korišćenje nuklearne energije u Evropi i da ćemo rezultate te studije predstaviti javnosti veoma brzo“, rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da naša zemlja nastavlja saradnju Francuskom elektroprivredom (EDF) i da očekujem posetu generalnog direktora Bernara Fontane već krajem ove nedelje i da ćemo potpisati pismo o namerama o daljoj saradnji.

„Znači o razvoju dodatne četiri studije u okviru 19 koraka koji predviđa Međunarodna agencija za atomsku energiju. Fokusiraćemo se na razvoj ljudskih resursa, na zakonodavni okvir, na institucionalni okvir, znači šta je sve ono što moramo da uradimo po pitanju zakonodavstva, po pitanju jačanja institucija, ali i po pitanju, naravno, odnosa javnog mnjenja prema korišćenju nuklearne energije u Srbiji“, navela je ministarka.

Ukazala je, kako je rekla, da nastupa era nuklearne energije i poručila da Srbija želi da bude deo te renesanse.

„Nama treba stabilan izvor bazne energije. Mi se oslanjamo većinski na naše termoelektrane ili i na hidroelektrane. Imamo u planu i razvoj obnovljivih izvora energije i vetroparkova i solarnih elektrana, ali bez bazne energije mi ne možemo da planiramo rast i razvoj ekonomski, ali i sigurnost snabdevanja za naše građane“, navela je Đedović Handanović.

Srbija će naravno, kako je rekla, ulagati i u gasne elektrane čija će izgradnja biti veoma brzo započeta.

„Gasne elektrane će nam služiti u tom periodu tranzicije do 2045. i 2050. A sve sa ciljem da smanjimo emisije štetnih gasova“, dodala je ona.

Đedović Handanović će večeras prisustvovati i večeri u Jelisejskoj palati za šefove delegacija koju priređuje predsednik Makron kao domaćin samita.

„Pre svega Srbija i Francuska imaju izuzetno dobro razvijenu i političku i ekonomsku saradnju i to je zahvaljujući i dobrim odnosima predsednika Vučića i predsednika Makrona. I u tom smislu, znači, Srbija je veoma dobro prepoznata na ovom samitu. Ja mislim da će ta večera u Jelisejskoj palati biti prilika da i u neformalnijem ambijentu razmenimo i mišljenje, ideje i planove, naravno sa Francuskom kao sa domaćinom, ali i sa ostalim zemljama učesnicama. Tu su i predsednica EK Ursula fon der Lajen, tu je direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja mora nas da prati u našem razvoju programa i verifikuje sve ono što mi radimo“, rekla je ona.

Dodala je da će tu biti i premijeri Robert Fico iz Slovačke, Kirijakos Micotakis iz Grčke i drugi.

„Za nas je bitno da smo ovde, da pokažemo ambiciju, da pokažemo želju. Plan koji Srbija ima 2035 koji smo pokazali i predstavili građanima u prošlu subotu i da naravno razvijamo naše partnerstva sa zemljama koje imaju jaku bazu i koje mogu da nam pomognu u razvoju našeg nuklearnog programa.

Na samitu, u kongresnom centru „La Seine Musicale“, učestvuju predstavnici skoro 50 zemalja iz celog sveta, a Srbiju predstavlja ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Drugi Nuklearni samit održava se u organizaciji Vlade Francuske i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Samit okuplja šefove država i vlada, predstavnike međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i industrije, sa ciljem da se nuklearna energija pozicionira kao ključni oslonac globalne tranzicije ka čistim izvorima energije.

Đedović: Želimo da budemo deo nuklearne renesanse i održivog razvoja

Ministarka je poručila da Srbija u predstojećoj eri električne energije želi da bude deo nuklearne renesanse koja se dešava u svetu kroz partnerstva, nove tehnologije i održivi razvoj.

Đedović Handanović je naglasila da je Srbija sada na raskrsnici na kojoj se donose odluke koje će oblikovati naš energetski sektor u narednim decenijama.

„Energetika  se planira decenijama unapred i zahteva hrabre odluke danas za narednih 50 godina, a nama je potrebna stabilna energija za stabilnu Srbiju. Potrebno nam je više električne energije za razvoj naše ekonomije, novih tehnologija, veštačke inteligencije, a to znači da nam je potrebna i nuklearna elektrana do 2040. godine da bismo ostvarili naše ciljeve i podržali privredni rast i razvoj. Energetika je baza, a nuklearna energija daje čvrstu bazu, rekla je ministarka na samitu koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Francuska.
Đedović Handanović je istakla da rastuća globalna potražnja za čistom energijom, sa snažnom ulogom veštačke inteligencije i data centara, zahteva da danas planiramo i delujemo, na strateški, ekološki i društveno odgovoran način, ako želimo da budemo spremni za izazove sutrašnjice.

„Znamo da je Srbija novajlija u nuklearnom svetu, jer smo se decenijama oslanjali na ugalj i hidroenergiju. Pre 18 meseci odlučili smo da promenimo taj pristup i ukinuli smo zabranu korišćenja nuklearne energije i sada smo u fazi 1 razvoja našeg nuklearnog programa, u skladu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Srbija je na raskrsnici na kojoj se donose odluke koje će oblikovati naš energetski sektor u narednim decenijama, a naši investicioni planovi do 2030. i 2035. godine predviđaju nuklearnu energiju kao jedan od stubova razvoja našeg energetskog sektora, rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da je cilj da se faza 1 završi do sredine 2027, što znači da imamo sve informacije potrebne za donošenje informisane odluke o nuklearnom programu.

„Do 2032. godine, trebalo bi da, u smislu naših institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta, imamo dovoljno kapaciteta za izbor tehnologije i ulazak u proces izgradnje, tako da oko 2040. možemo imati nuklearnu elektranu na mreži. Želimo da iskoristimo ponovni uspon nuklearne energije u svetu kako bismo podržali naše dugoročne ciljeve energetske bezbednosti, energetske nezavisnosti i održive energetske tranzicije. To bi imalo pozitivan uticaj i na domaću industriju, stvarajući nove lance vrednosti, nova radna mesta i jačajući našu bazu stručnjaka, inženjera i tehničara, rekla je ministarka.

Đedović Handanović je naglasila važnost nove runde tehničke saradnje sa IAEA, gde će agencija pružati podršku, između ostalog, kroz programe stipendija i obuka, jačanje regulatornih kapaciteta, razvoj bezbednosnih standarda.
Najavila je i da će uskoro u Srbiju doći visoka delegacija francuske kompanije EDF, sa kojima bi trebalo da bude potpisano pismo o namerama za nastavak saradnje u fazi1 razvoja nuklearnog programa i izradu dodatne četiri studije koje se tiču ljudskih resursa, analize zakonodavnog okvira i javnog mnjenja.

Đedović Handanović je učestvovala i na panelu koji je moderirao francuski ministar za Evropu i spoljne poslove Žan-Noel Baro, a panelisti su bili i generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Matijas Korman, predsednik Afričke komisije za nuklearnu energiju (AFKONE)  Gaspar Lijoko Mbojo, predsednik Kineske nacionalne nuklearne korporacije (CNNC) Janfeng Šen i predsednik, generalni direktor Francuske elektroprivrede (EDF) Bernar Fontana, izvršni savetnik u Westinghouse Electric Company  Žak Besnainu i predsednik Grupe evropskih opština sa nuklearnim postrojenjima (GMF) i gradonačelnik Borsele Gerben Dajksterhuis.

Makron: Potrebna nam je nuklearna energija, pokretač napretka i nezavisnosti

Predsednik Francuske Emanuel Makron poručio je danas na otvaranju drugog Nuklearnog samita u Parizu da nam je potrebna nuklearna energija kao pokretač napretka i nezavisnosti.

„Velika je čast za Francusku da danas u Parizu bude domaćin ovog međunarodnog samita o nuklearnoj energiji. Razlog zbog kojeg smo ovde kao predstavnici vlada, naučnika, ljudi iz industrije i civilnog društva jeste što svi delimo veoma jednostavno uverenje da nam je potrebna nuklearna energija, jer je ona pokretač napretka, prosperiteta i nezavisnosti“, rekao je Makron u obraćanju, u prisustvu predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen i generalnog direktora IAEA Rafaela Grosija.

Na samitu, u kongresnom centru „La Seine Musicale“, učestvuju predstavnici skoro 50 zemalja iz celog sveta, među kojima je i ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović.

„Ovaj samit se održava, naravno, u veoma specifičnom kontekstu, jer se danas nuklearna energija povezuje sa aktuelnim sukobom u Iranu i na Bliskom istoku. Takođe, ovaj samit se održava tačno 15 godina nakon katastrofe u Fukušimi. U ime svih vas, upućujem bratsku misao narodu Japana, porodicama, raseljenim osobama, kao i herojskoj radničkoj i spasilačkoj ekipi i inženjerima koji su podneli ogromne žrtve da bi sprečili najgore“, rekao je Makron.

Dodao je da je prošlo 15 godina i da se sve od tada promenio.

„Ništa neće izbrisati ovu bol, ali to znači da moramo biti stalno usredsređeni na bezbednost, budnost i pažnju. Od 2011. godine naučene su lekcije. Najstrožiji standardi i inspekcije su ojačani, a tehnologija je napredovala. Sada možemo reći da je nuklearna energija sigurna“, istakao je Makron.

Lajen: Nuklearna energija i OIE najmoćniji energetski miks, EU može da bude predvodnik

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas na otvaranju drugog Nuklearnog samita u Parizu da nuklearna energija i obnovljivi izvori energije predstavljaju najbolji i najmoćniji energetski miks i poručila da bi Evropa ponovo mogla da bude predvodnik u svetu u nuklearnoj tehnologiji

„Smanjenje udela obnovljivih izvora bila je, gledajući unazad, strateška greška za Evropu, da okrene leđa pouzdanom, pristupačnom izvoru energije sa niskom emisijom. Ovo bi trebalo da se promeni iz dva dobra razloga. Prvo, zato što nuklearna energija i obnovljivi izvori imaju ključnu ulogu. To je kombinacija koja je najmoćnija. Jer ono što nam je potrebno jeste najbolji ukupni energetski miks – čist, pristupačan i otporan, ali i evropski“, naglasila je Fon der Lajen u obraćanju, koje je prisustvovao i predsednik Francuske Emanuel Makron.

Kako je rekla, obnovljivi izvori proizvode struju po najnižoj ceni, ali je ta proizvodnja nestabilna.

„Zato moramo da investiramo i u skladištenje i fleksibilnost potražnje i da izgradimo našu mrežu. Nuklearna energija je pouzdana i obezbeđuje električnu energiju tokom cele godine, 24 sata dnevno. Dakle, najefikasniji sistem kombinuje nuklearnu i obnovljivu energiju i temelji se na skladištenju, fleksibilnosti i mreži“, navela je predsednica EK.

Drugi razlog je, kaže, taj što je Evropa bila pionir u nuklearnoj tehnologiji i mogla bi ponovo da predvodi svet u tome.

„Nuklearni reaktori sledeće generacije mogli bi da postanu evropski i visokotehnološki, sa viskom vrednošću u izvozu. I to nas danas dovodi u Pariz. Poslednjih godina smo svedoci globalnog oživljavanja nuklearne energije, a Evropa želi da bude deo toga“, navela je Fon der Lajen.

Dodala je da je Evropa prošle godine promenili pravila kako bi proširila podršku nuklearnoj fisiji i gorivu.

– Micotakis: Grčka okreće novu stranicu, razmatra ulogu malih modularnih reaktora

Grčka treba da istraži da li nuklearna energija, posebno mali modularni reaktori (SMR), mogu da igraju ulogu u njenom energetskom sistemu, izjavio je grčki premijer Kirjakos Micotakis na drugom Samitu o nuklearnoj energiji u Parizu, kojem prisustvuju predstavnici 41 države i međunarodnih organizacija.

– Grosi: Nuklearna energija će postati stub inteligentnih integrisanih sistema energije

Nuklearna energija će se potpuno integrisati u energetske mikseve država, ali ne kao dominantan faktor, već kao stub inteligentnih integrisanih sistema energije, izjavio je danas generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grosi na drugom Nuklearnom samitu u Parizu.