Agresija na SRJ bila je presedan i izvedena je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.
| Vučić na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas u Vranju obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji. Vučić će prisustvovati obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji na platou ispred Galerije Narodnog muzeja u Vranju, sa početkom od 19.30 časova, saopštila je služba za saradnju sa medijima predsednika Republike. |
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca.
Poginulo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece.
Kao nestali vode se 25 osoba.
Svetskoj javnosti je predstavljeno da je razlog agresije bila teška humanitarna kriza na KiM, a u stvarnosti na KiM se 1998. godine dogodila serija terorističkih napada koje je počinila tzv. OVK, kako protiv snaga bezbednosti Srbije i SRJ, tako i protiv brojnih civila, ne samo Srba.
Napadani su važni objekti, putevi, komunikacione tačke, pogranični pojas uz Albaniju, a potom i pojedine varošice.
Kao izgovor za agresiju iskorišćeni su događaji u Račku, 15. januara 1999. godine, a potom i neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu.
Pošto je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na teritoriji Srbije, uz predlog da Ujedinjene nacije nadgledaju mirovno rešenje na Kosovu i Metohiji, NATO je započeo vazdušne udare.
Naredbu za napad dao je tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Prema saopštenju Generalštaba Vojske Jugoslavije, u prvom naletu 24. marta gađano je više od 20 objekata.
Prvi projektili su pali u 19.53 časova na kasarnu u Prokuplju, gde je stradao vojnik Boban Nedeljković, koji je prva žrtva agresije.
Sledili su udari na Prištinu, Kuršumliju, Batajnicu, Straževicu. Paralelno, gađani su predajnici i sistemi veze na Jastrepcu i drugde, kao i Straževica u Rakovci.
Pogođen je i Danilovgrad, gde je poginuo vojnik Saša Stojić iz Beograda, kao i aerodrom Golubovci kod Podgorice.
Najviše je ciljan prostor Kosova i Metohije, a onda i Beograd, Novi Sad, Niš, Leskovac, Sombor, Subotica, Podgorica, Herceg Novi i Luštica u Boki.
NATO je započeo bombardovanje sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji.
Iako su pretnje vojnom intervencijom postojale od početka devedesetih, agresija NATO na SRJ je zapravo pripremana tokom 1998. godine.
U knjizi „Moderno ratovanje“ Vesli Klark nije krio da je planiranje agresije NATO protiv SRJ „sredinom juna 1998. uveliko bilo u toku“.
U proleće 1998. godine pogranični pojas opština Dečani i Đakovica bio je zona masovnih terorističkih aktivnosti tzv. OVK.
Dečani su bili u višemesečnom okruženju, bez struje i telefonskih veza, a teške borbe vođene su u aprilu i maju.
Početkom juna teroristička tzv. OVK objavila je mobilizaciju, koja je podrazumevala obavezan odaziv pod oružje svih Albanaca od 18 do 55 godina, što je značilo da je na delu oružana pobuna.
Vojska Jugoslavije u operacije je prvi put uključena prvog dana juna, pa su Dečani deblokirani nakon višednevnih borbi.
Usledili su, uglavnom inscenirani, zbegovi lokalnih seljana primoravanih od strane pripadnika tzv. OVK.
U međunarodnoj javnosti pojavile su se lažne tvrdnje da je u Albaniju prebeglo 20.000 lica, a dodatnih 8.500 u Crnu Goru.
Vlasti SRJ su pokušale da na bezočnu propagandu odgovore organizovanjem poseta diplomata iz Beograda Kosovu i Metohiji, ali su potonja obraćanja tih diplomata bila sasvim prilagođena politikama njihovih vlada, nezavisno od stvarnog stanja na terenu.
Istovremeno, u zapadnim medijima na delu je bila propaganda sa potpuno neistinitim informacijama o zbivanjima na Kosovu i Metohiji.
Čelnici SAD i EU, paralelno, optuživali su Srbiju za navodno etničko čišćenje, ratne zločine i humanitarnu katastrofu.
Ponovo su zabranjeni komercijalni letovi avioprevoznika iz SRJ, a 8. juna Savet bezbednosti UN zabranio je investiranje u SRJ.
Vojni ministri zemalja NATO doneli su 11. juna 1998. godine deklaraciju o pripremi za vojnu intervenciju na KiM. Trupe NATO-a raspoređene su u Albaniji i Severnoj Makedoniji, a polovinom juna izvedene su vojne vežbe NATO nazvane „Odlučni orao“ na samoj granici Srbije.
Pripadnici terorističke tzv. OVK napali su Orahovac 17. jula. Bio je to prvi njihov pokušaj zauzimanja većeg mesta. Tokom prva dva dana albanski ekstremisti zaposeli su ključne objekte, opštinu, poštu, dom zdravlja, a telefonske veze i snabdevanje strujom su prekinuti. Brojni Srbi su kidnapovani i masakrirani.
Vojska Jugoslavije i policija oslobađanje Orahovca započinju 18. jula. Grad je oslobođen posle dvodnevnih borbi 19. jula, ali su borbe nastavljene i sutradan.
Najmanje 110 Srba civila u toj zoni je oteto, počev od 11. jula. Pronađeni su posmrti ostaci 42 žrtve.
Savet NATO je 12. oktobra 1998. godine doneo odluku o usvajanju naredbe za aktiviranje snaga.
Sutradan je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević potpisao sporazum sa specijalnim izaslanikom SAD za Balkan Ričardom Holbrukom, a dogovoreno je da posmatrači OEBS nadgledaju mirovni proces na KiM.
Određeno je smanjenje broja pripadnika Vojske Jugoslavije na prostoru KiM na broj s početka 1998. godine, kao i da niko ne može biti pozvan na odgovornost zbog krivičnih dela tokom oružane pobune.
Uprkos sporazumu, posle sastanka Saveta NATO-a, 30. januara 1999. godine zvanično je objavljeno da je NATO spreman da pokrene udare protiv SRJ.
Usledilo je dodatno raspoređivanje NATO trupa u Albaniji i Makedoniji.
Inscenirani su potom pregovori u Rambujeu i Parizu od 6. februara do 19. marta, a delegacija SRJ konačni ponuđeni tekst nije potpisala.
Medlin Olbrajt, tadašnji državni sekretar SAD i glavni arhitekta vojne agresije na Srbiju, nije krila da je stepen zahteva upućivanih Beogradu sve vreme rastao, do nivoa koji je bilo nemoguće prihvatiti. Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD, je delegaciji američkih Srba i sam naknadno izjavio da ono što je zahtevano od Miloševića ni on ne bi potpisao.
Pretnje bombardovanjem Srbije, po tadašnjem ambasadoru SRJ pri UN Vladislavu Jovanoviću, postojale su desetak godina.
NATO je tokom 11 sedmica agresije bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom.
Veliki deo infrastrukture u zemlji je razoren, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Sve zajedno, procenjuje se, oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta Srbije.
Razoreno je ili oštećeno oko 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.
Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje je razorena. Bombardovane su rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, što je imalo i nesagledive ekološke posledice.
NATO je upotrebio i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Zgrada RTS u Beogradu bombardovana je 23. aprila, kada je poginulo 16 osoba i isto toliko ranjeno. Zgrada Televizije Novi Sad razorena je 3. maja, na Međunarodni dan slobode medija.
Ambasada Kine u Beogradu razorena je 7. maja 1999. godine.
Po okončanju agresije, vlasti u Beogradu procenile su štetu na približno stotinu milijardi dolara.
Do 10. juna 1999. godine odgovarajuće službe Srbije registrovale su 18.168 avio preleta. Prema NATO izvorima, naleta je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva.
U prvoj fazi u dejstvima je učestvovalo svakodnevno oko 70 borbenih aviona, da bi docnije taj broj bio i oko 400 letelica.
NATO nije priznao da je imao gubitaka tokom agresije na SRJ, ali se u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila.
Letelica F 117, takozvani „nevidljivi“, simbol superiornosti američke tehnologije, završila je u njivi u ataru sremskog sela Buđanovci.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je 27. maja 1999, u jeku agresije na SRJ, objavio optužnicu i izdao naloge za hapšenje Slobodana Miloševića, Milana Milutinovića, Nikole Šainovića, Dragoljuba Ojdanića i Vlajka Stojiljkovića, zbog navodnih zločina na KiM.
Do obustave agresije NATO došlo je posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma kod Kumanova 9. juna 1999. godine.
Potpisivanju su prethodile posete Beogradu Martija Ahtisarija i Viktora Černomirdina, kako bi se izvršio dodatni pritisak na Miloševića.
SAD i Britanija u to vreme su otvoreno pretile kopnenom invazijom na Srbiju.
Početkom juna kod Bona su se sastali Viktor Černomirdin, Marti Atisari i Stroub Talbot, radi pripreme za dolazak u Beograd.
– Đurić: NATO agresija na SRJ ostavila trajan trag na međunarodni poredak
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da je istorija zabeležila mnoge događaje koji su ostavili trajan trag na međunarodni poredak, a da je jedan od njih svakako agresija NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju 24. marta 1999. godine, izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
– U Banjaluci održano molitveno sećanje na žrtve NATO agresije
U Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci danas je održano molitveno sećanje za žrtve NATO agresije na bivšu Saveznu Republiku Jugoslaviju.
– Danas besplatan ulaz na postavku posvećenu poginulim braniocima otadžbine
Povodom obeležavanja godišnjice odbrane otadžbine od NATO agresije, svi zainteresovani građani danas mogu besplatno obići stalnu postavku Vojnog muzeja „Junaci otadžbine – poginuli za vreme NATO agresije 1999. godine“, izloženu u izložbeno-galerijskom prostoru u Balkanskoj ulici.
– Drecun: NATO bombardovanje na SRJ sahranilo međunarodno pravo i uvelo pravo jačeg
Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun izjavio je danas da je NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine bio najsnažniji uspešan pokušaj kršenja povelje UN i međunarodnog prava, i napomenuo da je taj presedan otvorio put za mnoge druge intervencije kao što je trenutna vojna operacija u Iranu.
– U Kosovskoj Mitrovici komemorativni skup i polaganje venaca povodom godišnjice početka NATO agresije
U Kosovskoj Mitrovici danas je komemorativnim skupom u znak sećanja na sve žrtve obeležena godišnjica početka NATO agresije na SRJ.
– MSP Rusije: Posledice agresije NATO na Jugoslaviju osećaju se i danas
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je danas da se dugoročne posledice agresije NATO-a 1999. godine protiv Jugoslavije i dalje osećaju.
U Parizu prvi put obeleženo sećanje na NATO agresiju 1999. godine
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Vladimir Kokanović prisustvovao je u Parizu konferenciji posvećenoj sećanju na NATO agresiju 1999. godine, koja je u glavnom gradu Francuske prvi put organizovana kao čin pamćenja, poštovanja i nacionalnog dostojanstva.
– Kunja: NATO bombardovanje SRJ u potpunosti protivno međunarodnom pravu
Nekadašnji visoki zvaničnik KFOR-a i UNMIK-a, portugalski general-major u penziji Raul Kunja izjavio je da je NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. bilo u potpunosti protivno međunarodnom pravu, a da je međunarodna konferencija u Rambujeu koja mu je prethodila bila farsa.
– Rabin Frojnd: Vreme da se Amerika zvanično izvini Srbiji za žrtve
Osnivač je i predsednik Društva srpsko-izraelskog prijateljstva rabin Majkl Frojnd izjavio je da je vreme da se Amerika konačno izvini Srbiji za ubistvo civila u NATO bombardovanju 1999. godine ocenivši da je ta vojna akcija bila “uznemirujući presedan“ i da je sprovedena bez eksplicitnog odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
– Vulin: Neka Bog oprosti NATO zločincima, Srbi neće
Osnivač Pokreta socijalista Aleksandar Vulin izjavio je da Srbija nema čega da se stidi ni zločina koje treba da okajava, ali zato imaju čega da se stide i zločina za koje nisu odgovarali oni koji su Srbiju bombardovali, a sada govore o pravu i moralu kao da nešto o tome znaju.
– Vučević: Imamo pravo na sećanje, suzu i počast za junake
Savetnik predsednika Srbije za regionalna pitanja i lider Srpske napredne stranke Miloš Vučević poručio je danas, na godišnjicu NATO bombardovanja Srbije, da imamo pravo na sećanje, suzu i počast za junake.
– Gulić: Odluka o NATO agresiji na SRJ bila presedan, danas se vidi koliki je to problem
Istoričar Milan Gulić izjavio je da je odluka o pokretanju NATO agresije protiv Jugoslavije 1999. godine bez odobrenja Saveta bezbednosti UN bila presedan i dodao da se danas vidi koliki je to bio problem.
– Milenković: Te 1999. svi piloti su poletali jer smo branili Srbiju i slobodu
Pilot u penziji Dragan Milenković izjavio je da su on i sve njegove kolege vojni piloti 1999. godine, za vreme NATO agresije, poletali na svojim avionima suprotstavljajući se mnogo nadmoćnijem neprijatelju jer su hrabro branili Srbiju i slobodu.
– Popović: NATO bombardovanje Srbije terorizam skriven iza lažne maske humanosti
Ministar u Vladi Srbije zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i oblast društvenog položaja crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović izjavio je povodom 27. godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije da bombardovanje naše zemlje predstavlja događaj bez presedana u novijoj istoriji, tokom kojeg je napadom na jednu suverenu državu najgrublje prekršeno međunarodno pravo i potkopani temelji bezbednosti u Evropi.
– Dačić: NATO agresija trajna rana, Srbija bila izložena ogromnoj sili, ali nije slomljena
Ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je, povodom godišnjice početka NATO agresije na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju, da je taj dan ostao upisan kao jedan od najtežih dana u novijoj istoriji Srbije i kao trajna rana u sećanju našeg naroda i naglasio da se ne sme dozvoliti da se zaboravi istina o tim danima, kao ni nevine žrtve.
– Odalović: Pokušavali smo da sa Albancima dijalogom rešimo probleme
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da je Srbija uoči NATO agresije 1999. godine bila izložena teškoj bezbednosnoj situaciji u AP Kosovo i Metohija i da je uprkos tome pokušavala da dijalogom rešava krizu na KiM, ali da do toga, nažalost, nije došlo.
– Lazarević: Tokom NATO agresije pokazali smo besprimerni patriotizam i nesalomivi moral
General-pukovnik u penziji Vladimir Lazarević, koji je za vreme NATO agresije 1999. godine bio komandant Prištinskog korpusa, kaže da je srpska vojska tokom NATO agresije pokazala besprimerni patriotizam, antologijski heroizam i nesalomivi moral, kao i vrhunsku osposobljenost i efikasno komandovanje i taktiku upotrebe snaga.
– Šainović: NATO bombardovanje se nije moglo izbeći, nismo hteli da potpišemo kapitulaciju
Nekadašnji predsednik Vlade Srbije i potpredsednik Vlade SR Jugoslavije (SRJ) Nikola Šainović izjavio je da se NATO bombardovanje SRJ 1999. godine nije moglo izbeći, jer tadašnje rukovodstvo zemlje nije htelo da potpiše kapitulaciju, okupaciju i gubitak suvereniteta zemlje.
IZVOR:RTV
Be the first to comment