Sećanje na 6. april 1941: Srpski narod nikada neće zaboraviti zlo koje mu je nanela nacistička Nemačka

Popović je prisustvovao pomenu stradalim Beograđanima u Vaznesenjskoj crkvi, dok je parastos služio Njegovo Preosveštenstvo episkop lipljanski Dositej u prisustvu sveštenstva, predstavnika Vlade i grada Beograda i vernika.

Nakon parastosa, odata je počast polaganjem venaca na granitni krst – Spomenik poginulim u porti Vaznesenjske crkve, mestu stradanja više stotina Beograđana koji su spas od nemačke avijacije potražili u dvorištu svetinje.

Na mestu spomenika nalazilo se veliko sklonište koje je direktno pogođeno bombom, dok je sama crkva teško oštećena.

„Danas obeležavamo 85 godina od brutalnih, terorističkih, vazdušnih napada nemačke avijacije i direktne Hitlerove odmazde nad srpskim narodom. Na Beograd je izručeno 440 tona razarajućih bombi, procenjuje se da je stradalo više od 10.000 ljudi, uključujući i one koji nikada nisu pronađeni ispod ruševina“, rekao je Popović.

Kako je naveo, Hitlerova tajna operacija „Strašni sud nad Beogradom predstavljala je šest dana besomučnog, osvetničkog bombardovanja, koje je pretvorilo prestonicu u pepeo, ruševine i bezdan razaranja.

„Trajno svedočanstvo nemačkog zla i svireposti. U nameri da se potpuno uništi srpski identitet i slomi slobodarski duh našeg naroda, naređeno je razaranje Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, čime je nanesen nenadoknadiv gubitak srpskoj istoriji i kulturi. Srpski narod nikada neće zaboraviti zlo i stradanje koje mu je nanela zločinačka nacistička Nemačka i njeni saveznici“, rekao je Popović.

Dodao je da je cilj bio potpuno uništenje svega što je srpsko – naroda, identiteta, istorije i kulturnog bogatstva.

„Pokušali su da nas izbrišu sa lica zemlje, da razore hramove, spomenike, sećanja i duhovne vrednosti. Ali nikada nisu uspeli da nas slome. Srpski narod je pobedio, preživeo, sačuvao slobodu i dostojanstvo i dokazao svoju nesalomljivost. Bratski srpski i ruski narod uvek je bio na pravoj strani istorije, hrabro i nesebično se boreći protiv Nemačke i njenih nacističkih saveznika i podnoseći najveće žrtve za slobodu. Zajedno, Srbija i Rusija oslobodile su Evropu u Drugom svetskom ratu“, izjavio je ministar Popović.

 Đurđević Stamenkovski položila venac u Aleji stradalih u šestoaprilskom bombardovanju

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednica Vladinog Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Milica Đurđević Stamenkovski položila je danas venac u Aleji stradalih u šestoaprilskom bombardovanju na Novom groblju, u okviru obeležavanja Dana sećanja na početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, 6. aprila 1941. godine.

Đurđević Stamenkovski je tom prilikom rekla da se agresija nije dogodila zbog toga što je Kraljevina Jugoslavija odlučila da uđe u Drugi svetski rat, već da je to bio čin odmazde.

„To je bio čin odmazde zbog činjenice da je veći deo naroda bio protiv svrstavanja i ratnohušačke politike. Nisu se Srbi mnogo promenili, mi smo i danas upravo na tom stanovištu, da je uvek bolje graditi mostove među narodima, nego rušiti ih i paliti“, rekla je ministarka.

Podsetila je da je u bombardovanju stradalo hiljade žena, dece, staraca, civila, ali i da su uništena kulturna dobra poput Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu.

Ona je istakla da je bombardovanje 6. aprila bilo uvertira za ono što je usledilo – kragujevačke Šumarice, kraljevačke žrtve, Jasenovac, Jadovno, Pag i druge logore i stratišta.

Vence su položili i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Grada Beograda, gradskih opština Beograda, delegacije udruženja za negovanje tradicija i boračkih organizacija.

Minutom ćutanja je odata počast žrtvama, a posle polaganja venaca ministarka Đurđević Stamenkovski i predstavnici diplomatskog kora u Beogradu krenuli su u simboličnu šetnju kroz Aleju polažući bele ruže na spomen-ploče stradalih u bombardovanju 1941. godine.

Selaković položio cveće na mestu stradanja NBS

Ministar kulture Nikola Selaković položio je jutros cveće na mestu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije (NBS), koja je uništena u nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, na početku Drugog svetskog rata, na teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Selaković je istakao da se svake godine 6. aprila na tom mestu obeležava sećanje na, kako je naveo, „pokušaj ubistva srpske kulture“, podsećajući da je NBS bila jedna od 627 zgrada koje su planske gađane tokom bombardovanja.

Selaković je naglasio da je uništenje biblioteke predstavljalo čin kulturocida i uvod u velika stradanja srpskog naroda na okupiranim teritorijama, uključujući i područje Nezavisne Države Hrvatske.

„Tadašnja nacistička Nemačka je mislila da će fizičkim uništenjem dokaza o srpskom postojanju, dugom više od jednog milenijuma, uspeti da u potpunosti poništi istorijsko pamćenje srpskog naroda. Činjenica da smo se danas ovde okupili, i svake godine kada se okupimo, potvrda je da oni u svome cilju nisu uspeli“, istakao je ministar.

Selaković je najavio da će, u saradnji sa NBS, biti pokrenute aktivnosti na obnovi zgrade biblioteke na Kosančićevom vencu, gde se danas nalaze ostaci nekadašnjeg objekta, od izrade projektno-tehničke dokumentacije do izvođenja radova i same obnove.

„Obnova ovog zdanja predstavlja ispit naše nacionalne i kulturne zrelosti. Ako ni posle 85 godina nismo u stanju da započnemo obnovu, time, na neki način, doprinosimo ciljevima agresora iz 1941. godine“, poručio je ministar.

Prema njegovim rečima, planirano je da obnovljena zgrada bude jedno od sedišta biblioteke, sa memorijalnim centrom posvećenim stradanju kulturne baštine, dok će paralelno biti pokrenute i aktivnosti na izgradnji novog depoa za potrebe bibliotečkog fonda.

Venac je položila i v. d. upravnika NBS Jasmina Ninkov, koja je istakla da je 6. april 1941. najtužniji dan u istoriji te institucije, ali i srpske kulture u celini.

Ninkov je podsetila da je u bombardovanju uništeno više od 500.000 knjiga, oko 1.400 srednjovekovnih rukopisa, kao i lične biblioteke Vuka Karadžića i Đure Daničića, dok su svi katalozi izgoreli, što je znatno otežalo obnovu fonda.

„Restitucija fonda traje od 1941. godine i traje sve do danas, i predstavlja jedan od najvažnijih zadataka biblioteke“, rekla je Ninkov, dodajući da NBS danas raspolaže sa više od 7,2 miliona bibliotečkih jedinica.

Ninkov je ocenila da najavljeni povratak biblioteke na Kosančićev venac daje dodatnu simboliku ovogodišnjem obeležavanju godišnjice i izrazila optimizam da će projekat obnove biti uspešno realizovan.