Janez Janša položio zakletvu kao premijer Slovenije

„Zaklinjem se da ću poštovati ustavni poredak, da ću postupati po svojoj savesti i svim snagama raditi za dobrobit Slovenije“, rekao je Janša prilikom polaganja zakletve pred Državnom skupštinom, prenosi RTV Slovenija.

Pošto je glasanje bilo tajno, rezultati po poslaničkim grupama nisu poznati.

Janez Janša je najstariji slovenački premijer, koga mediji nazivaju veteranom

 Predsednik Slovenačke demokratske stranke (SDS) Janez Janša (67), koji je danas položio zakletvu kao premijer te zemlje, najstariji je slovenački premijer koga mediji nazivaju veteranom, i upamćen je kao ključni protagonista nezavisnosti Slovenije, koji je u prošlosti tri puta bio na čelu slovenačke vlade.

Dok su njegove ranije vlade uključivale i stranke levog centra, ovog puta ce formirati vladu sa istomišljenicima, desno-centričnim strankama, u koaliciji sa Demokratama njegovog bivšeg bliskog saradnika Anžea Logara i savezom Nove Slovenije (NSi), Slovenačke narodne stranke (SLS) i Fokusa, prenosi agencija STA.

Iako nije član koalicije, populistička stranka Resnica (Istina), koja je prvi put izabrana u parlament na izborima 22. marta, obećala je da će sa svojih pet poslanika podržati Janšu i njegovu vladu, čime će njegov kabinet imati većinu od 48 poslanika u Narodnoj skupštini, koja ima ukupno 90 poslanika.

Janšina stranka je osvojila 28 poslaničkih mandata na izborima u martu, jedan manje od levo-centričnog Pokreta za slobodu odlazeceg premijera Slovenije Roberta Goloba.

Golob je pokušao, ali nije uspeo da formira koaliciju, dok je Janša brzo i daleko od očiju javnosti izgradio svoj savez, što je postalo očigledno kada je lider Resnice Zoran Stevanovic izabran za predsednika slovenačke Narodne skupštine na prvoj sednici novog saziva zakonodavnog tela 10. aprila, uz podršku novonastale koalicije, navodi STA.

Prilikom postavljanja okvira za ono što ce biti 16. vlada Slovenije, od sticanja nezavisnosti pre 35 godina, Janša je najavio napore da se završi proces demokratizacije i da se Slovenija učini zemljom mogucnosti, prosperiteta i pravde.

On je obecao saradnju sa opozicijom, posebno u naporima da se donesu određeni ustavni amandmani i u određivanju prioriteta razvoja za naredne tri decenije.

Janša, koji ima diplomu iz studija odbrane, postao je nacionalno poznat 1988. godine kada ga je uhapsila služba državne bezbednosti u tadašnjoj SFRJ, i kada ga je vojni sud osudio na zatvorsku kaznu zajedno sa još tri osobe, zbog navodnog curenja vojnog dokumenta u javnost.

Slovenija je održala svoje prve višestranačke izbore posle Drugog svetskog rata 1990. godine kada je Janša prvi put izabran u parlament.

Janša je bio ministar odbrane u prvoj vladi Slovenije, a kasnije je bio ministar odbrane u dve široke koalicione vlade Janeza Drnovšeka, ali je smenjen 1994. godine zbog skandala u kojem su četiri operativca ministarstva odbrane uhapsila tajnog policijskog operativca.

Ponovo je bio imenovan na tu funkciju 2000. godine tokom kratkotrajne centralno-desničarske vlade Andreja Bajuka.

Tokom prve Janšine vlade, od 2004. do 2008. godine, Slovenija je usvojila evro i odslužila je svoj prvi mandat kao predsednica rotirajuceg predsedavajuceg EU.

Neposredno pre izbora 2008. godine, Janša se suočio sa optužbama za podmicivanje oko posla sa finskim izvođačem radova Patrija iz 2006. godine, a suđenje je počelo tek u jesen 2011. godine, samo nekoliko meseci pre nego što je Slovenija trebalo da održi svoje prve vanredne izbore.

Neposredno pre izbora 2014. godine, Janša je poslat u zatvor zbog navodnog prihvatanja obecanja mita u ovom slučaju, a Ustavni sud je kasnije poništio presudu i slučaj je zastareo.

Janša je formirao svoju drugu vladu 2012. godine, nakon što Zoran Jankovic, gradonačelnik Ljubljane, nije uspeo da formira koaliciju uprkos tome što je njegova stranka pobedila na vanrednim izborima 2011. godine.

Vlada je uvela niz nepopularnih mera štednje i raspala se manje od godinu dana kasnije, jer su tri stranke napustile koaliciju nakon što je Komisija za sprečavanje korupcije utvrdila da Janša ne može da objasni poreklo svoje imovine, navodi STA.

Janša je formirao vladu i 2020. godine, kada je tadašnji premijer Marjan Šarec podneo ostavku kako bi se borio za nove izbore, ali umesto toga dve stranke u njegovoj manjinskoj koaliciji odlučile su da promene saveze, pridruživši se novoj koaliciji koju je predvodio Janša.

Vlada je uvela niz ograničenja, uključujuci i protiv protesta, i suočila se sa optužbama za nepravilnosti u nabavci medicinske i zaštitne opreme, tokom pandemije kovida-19.

Tokom ovog perioda, Janša je putem Tvitera pokrenuo oštre i često uvredljive kritike i napade protiv pravosuđa, javnih medija, nevladinog sektora, migranata, LGBT+ zajednice i drugih, sukobio se sa evropskim liberalima i socijaldemokratama, dok je istovremeno stvarao bliske veze sa tadašnjim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i podržavao je politiku američkog predsednika Donalda Trampa, dodaje STA.

On je takođe privukao značajnu pažnju kada je u martu 2022. bio jedan od prvih evropskih lidera koji je posetio Kijev nakon ruske invazije, kako bi podržao Ukrajinu.

U svom obracanju parlamentu Janša je danas rekao da je lakše bilo postici nezavisnost Slovenije nego demokratizovati zemlju.

„Da je ovo drugo postignuto tada, danas ne bih stajao ovde“, kazao je Janša.

Nakon što je danas u Narodnoj skupštini položio zakletvu kao novi premijer Slovenije, Janša treba da predloži kandidate za ministre u roku od 15 dana, da bi se formirala nova vlada.