Banja Luka Ferhat-pašina džamija

Foto: Balkan TV

Na fotografiji je Ferhat-pašina džamija (Ferhadija), jedna od najpoznatijih i najvrednijih istorijskih džamija u Bosni i Hercegovini.

Izgrađena je 1579. godine kao zadužbina Ferhat-paše Sokolovića i predstavlja remek-delo klasične osmanske arhitekture. Tokom rata u Bosni i Hercegovini srušena je 7. maja 1993. godine, a nakon dugog procesa obnove ponovo je svečano otvorena 7. maja 2016. godine.

• Ne postoji zvaničan podatak koliko vernika ima Ferhadija, jer ona služi muslimanima iz Banje Luke i posetiocima.

Na području grada Banja Luka danas živi približno 10.000 do 15.000 muslimana, mada procene variraju zbog migracija i ne postoji noviji zvanični popis po verskoj pripadnosti. Ferhadija je centralna džamija za najveći deo tog stanovništva

Danas Ferhadija ponovo okuplja vernike, ali i brojne turiste iz celog sveta koji žele da upoznaju bogatu istoriju Banje Luke. Njena prepoznatljiva silueta predstavlja jedan od najvažnijih simbola grada i nezaobilaznu stanicu na turističkoj mapi Republike Srpske i Bosne i Hercegovine.

• Ferhadija nije bila samo džamija. Ona je predstavljala središte velike zadužbine Ferhat-paše Sokolovića, jednog od najznačajnijih osmanskih upravnika Bosne u 16. veku. Kao prvi beglerbeg Bosanskog pašaluka, Ferhat-paša je od Banje Luke želeo da stvori važan administrativni, trgovački i kulturni centar.
• Njegova zadužbina obuhvatala je mnogo više od same bogomolje. U njenom sastavu nalazili su se šadrvan za obredno umivanje, turbeta u kojima su sahranjeni Ferhat-paša i članovi njegove porodice, sahat-kula, han za putnike, karavan-saraj, bezistan – natkrivena pijaca, javno kupatilo – hamam, mostovi, vodovod, brojne česme i stotine trgovačkih dućana. Prihodi od tih objekata bili su namenjeni održavanju džamije i finansiranju javnih i dobrotvornih delatnosti.
• Upravo zahvaljujući toj zadužbini, Banja Luka je krajem 16. veka doživela snažan razvoj i izrasla u jedan od najznačajnijih gradova Bosanskog pašaluka. Istoričari navode da je Ferhat-paša u gradu podigao više od dve stotine javnih i privrednih objekata, čime je ostavio neizbrisiv trag u njegovom urbanom razvoju.
• Danas obnovljena Ferhadija ne predstavlja samo mesto molitve. Ona je simbol istorije Banje Luke, kulturne baštine i vekovne tradicije zadužbinarstva – ideje da pojedinac svojim delima ostavi trajno dobro budućim generacijama.

Izvor. Balkan Televizija