1. Veštačka inteligencija biće deo svakodnevnog života
AI bi mogao biti nešto poput današnjeg telefona – prisutan gotovo svuda. Ljudi će imati lične digitalne asistente koji će pomagati u poslu, učenju, kupovini, putovanjima, finansijama i komunikaciji.
2. Automobili će uglavnom voziti sami
Autonomna vozila mogla bi postati uobičajena. Čovek će ući u automobil, reći odredište i putovati bez klasičnog upravljanja.
3. Kuće će biti „pametnije“ nego danas
Dom će automatski regulisati temperaturu, rasvetu, potrošnju energije i bezbednost. Roboti bi mogli obavljati veliki deo kućnih poslova.
4. Medicina bi mogla potpuno promeniti životni vek
Rano otkrivanje bolesti, genske terapije, veštački organi i napredni lekovi mogli bi omogućiti ljudima da duže ostanu zdravi. Neke bolesti koje su danas ozbiljne možda će 2070. biti mnogo lakše izlečive.
5. Klima će biti jedan od najvećih problema
Ovo je možda i najveća neizvesnost. Ako se zagrevanje nastavi, pojedini delovi sveta mogli bi imati velike probleme sa toplotom, vodom i poljoprivredom. Gradovi će se zato mnogo više prilagođavati klimatskim promenama.
6. Energija će biti drugačija
Solarna, nuklearna i druge tehnologije proizvodnje energije mogle bi imati mnogo veći značaj. Električna energija mogla bi dominirati transportom i industrijom.
7. Posao će se promeniti
Mnogi poslovi koje danas rade ljudi mogli bi biti automatizovani. Istovremeno će nastati zanimanja koja danas praktično ne postoje. Najvrednije će verovatno biti kreativnost, odlučivanje, rad sa ljudima i sposobnost korišćenja tehnologije.
8. Gradovi će izgledati potpuno drugačije
Više zelenila, vertikalne bašte, automatizovani transport, zgrade koje proizvode deo sopstvene energije i mnogo manje klasičnih parkinga.
9. Najveća promena možda neće biti tehnologija – već ljudi
Stanovništvo mnogih evropskih zemalja biće starije nego danas. Porodice će biti manje, a pitanje ko će brinuti o starijim ljudima biće jedno od ključnih društvenih pitanja.
A KAKVA BI MOGLA BITI SRBIJA 2070?
Tu je posebno zanimljivo napraviti projekciju.
Srbija bi mogla imati veoma moderne gradove, potpuno elektrifikovan transport, mnogo automatizovanih usluga i snažnu primenu veštačke inteligencije. Beograd, Novi Sad, Niš i drugi veći gradovi mogli bi biti tehnološki potpuno drugačiji nego danas.
Ali najveće pitanje biće koliko će stanovnika Srbija imati i kakva će biti starosna struktura stanovništva.
Jedna stvar je gotovo sigurna
Čovek iz 2070. godine verovatno će gledati na našu 2026. godinu približno onako kako mi danas gledamo na život iz 1970-ih:
„Kako su ljudi tada mogli da žive bez svega ovoga?“
A možda će najveća vrednost 2070. upravo biti ono što danas uzimamo zdravo za gotovo – zdravlje, porodica, prijatelji, priroda i vreme provedeno sa ljudima koje volimo.
Be the first to comment