Kako će izgledati prijava za 100 evra?

Na konferenciji za novinare ministar je objasnio da će 100 evra biti automatski isplaćeno penzionerima onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć i ona će početi 15. maja, a svi drugi punoletni građani koji žele taj novac treba da se prijave na dva načina.

Pixabay

edan je preko portala Uprave uprave za trezor, odnosno preko interneta ili kol centra.

„Sama procedura je veoma jednostavna, ne zahteva više od jednog minuta vašeg angažmana. Na dva načina mogu da se prijave. U oba slučaja ostavljate tri, odnosno četiri podatka, ime i prezime, JMBG, broj lične karte i birate banku u koju želite da vam se uplati novac“, rekao je Mali.

Ako građanin ima račun u banci, novac će mu na taj račun biti isplaćen, a ako nema, treba samo da se izjasni u koju banku želi da mu se novac uplati na namenski račun, objasnio je Mali.

Naveo je da već nedeljama traje kampanja pojedinih tajkuna da ne treba svi da dobiju po 100 evra, navode da to nije pravedno da dobiju svi.

„Ko želi, dobija. Oni koji ne žele i nemaju potrebu za tim ne treba da se prijavljuju“, kaže Mali.

Isplata 100 evra je, navodi, deo mera vlade, a da je konkretno mera isplate 100 evra usmerena da se podigne tražnja, da se novac iskoristi za kupovinu dobara i usluga kako bi se srpska privreda pokrenula u što kraćem period.

„Do 15. i 20. juna u potpunosti ćemo završiti isplatu 100 evra onima koji su izrazili želju da ih dobiju“, rekao je Mali.

Upitan kakav je procedura prijave građana sa KiM za isplatu 100 evra, Mali kaže da je procedura ista.

„Nema potrebe da ide novac za pojedince, građane koji žive na KiM, preko Kancelarije za KiM. I oni mogu da se prijave preko kol centra ili preko interneta“, rekao je Mali i objasnio da pomoć privrednicima na KiM ide preko Kancelarije za KiM.

Usvojeni su rebalans budžeta za 2020. godinu, zatim uredba koja detaljnije objašnjava i uređuje isplatu 100 evra svim punoletnim građanima koji izraze želju da ih dobiju, kao i ugovor između vlade i poslovnih banaka koji omogućava privrednicima, mikro, malim i srednjim preduzećima garantnu šemu od dve milijarde evra, rekao je Mali.

„Sada je potpuno pravno uređena garantno šema i taj novac je na raspolaganju. To je novac koji je garantovan od vlade i usmeren za vašu likvidnosti. Iskoriste taj novac kako bi iz krize što pre izašli“, poručio je Mali.

Dodaje da u novembru kada smo usvojili budžet niko nije mogao da očekuje da će se desiti epidemija i da je zbog toga danas usvojen rebalans koji u potpunosti sadrži sve elemente i detalje i celokupan iznos od 5,1 milijarde evra, koji je vezan za paket ekonomske pomoći privredi Srbije i građanima.

O pomoći od 100 evra: Prijaviće se onaj kome je novac potreban

Mali je izjavio da je logičnije da se prijave za pomoć od 100 evra oni koji taj novac žele, a ne koji ga ne žele pošto su već rekli da to nije potrebno.

Oni koji ga žele prijaviće se u registru i oni će novac automatski dobiti, rekao je Mali odgovarajući na pitanje novinara koji se to broj tajkuna javio da ne želi pomoć od 100 evra, pa je vlada odlučila da promeni odluku i uvede prijavu za dobijanje tog novca i da li je logičnije da se prijavljuju građani koji ne žele novac.

Dodaje da je cilj te mere da što veći broj građana tih 100 evra dobije, kao i da će ga automatski dobiti oko dva miliona građana, pošto ima 1,7 miliona penzionera i više od 200.000 onih koji dobijaju direktnu budžetsku pomoć.

„Veliki broj ljudi, ne samo tajkuna, se javilo i reklo ne želimo taj novac. Evo, kome treba taj novac i neophodan je i želi ga, dobiće ga i mi ćemo svoje obećanje ispuniti. Kada tražite novac, prijavljuju se valjda oni koji ga žele, a ne oni koji ga ne žele“, naglasio je Mali.

Veliko interesovanje za mere države

Mali je izjavio da se preko portala Poreske uprave do sada za isplatu tri minimalca prijavilo 183.000 preduzeća, da je Fondu za razvoj stiglo više od 1.000 zahteva za povoljne kredite i 80 odsto klijenata poslovnih banaka trenutno pregovara u okviru garantne sheme.

„Ono što je meni važno jeste da se preko portala Poreske uprave prijavilo 183.000 preduzeća, to je veliki odziv, što znači da smo pogodili suštinu problema i da ćemo održati nivo zaposlenosti“, poručio je Mali.

Fond za razvoj je na prošlo, prvoj, sednici, kaže Mali, odobrio 25 zahteva preduzeća za povoljne kredite u iznosu od 800 miliona dinara.

Dodaje da je danas održana još jedna sednica Fonda za razvoj i da će na njoj biti odobreno još zahteva.

„Njima je stiglo više od 1.000 zahteva i tu smo pogodili suštinu problema. Da podsetimo, to su krediti od jedan odsto kamatne stope u dinarima na tri godine sa grejs periodom od devet do 12 meseci. To je jeftin novac koji država nudi i već je u opticaju“, rekao je Mali.

Ističe i da se za garantnu shemu kod poslovnih banaka javilo 80 odsto njihovih klijenata, odnosno, mikro, malih i srednjih preduzeća.

Mali je podsetio da je država na početku krize izašla sa, kako kaže, jakim i snažnim merama podrške privredi – odlaganje plaćanje poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobiti, direktna pomoć privatnom sektoru kroz isplatu tri minimalca za tri meseca, podrška od 2,2 milijarde evra kao podrška za likvidnost i 100 evra svim punoletnim građanima.

„Sav taj novac od danas se nalazi u rebalansu budžeta i od danas se mere primenjuju. Sva pomoć koja je obuhvaćena i obećana nalazi se u rebalansu budžeta i odnosi se na pomoć i podršku našoj privredi“, ukazao je Mali.

Privrednici da iskoriste pomoć, vidimo svetlo na kraju

Ministar finansija pozvao je privrednike da iskoriste pomoć države i nastave sa poslovanjem u narednih nedelju ili dve dana, ističući da se „vidi svetlo na kraju tunela“ kada je ekonomija u pitanju.

On je rekao da polako ali sigurno virus slabi, i da se u narednih 10 do 15 dana očekuje da će se još više otvoriti ekonomija i tako omogući još većem broju ljudi da nastavi da radi uz sve mere vezane za sigurnost i bezbednost i u cilju zaštite zdravlja.

„Apelujem na privrednike da iskoriste mogućnosti koje smo dali, iskoristite to da kupite opremu ako vam je potrebna, ili obezbedite obrtna sredstva da krenete da radite u narednih nedelju ili dve dana, kako budemo otvarali ekonomiju, da se sve vrati u normalu i nastavimo da rastemo stopama rasta kao ranije“, rekao je Mali.

Mali ističe da se slušaju saveti struke i da se vidi svetlo na kraju tunela kada je ekonomija u pitanju.

Naveo je da se u poslednjih mesec dana država pokazala odgovornom i ozbiljnom kada je ekonomija u pitanju, ekonomske mere i njihova implementacija.

Videćemo kako da eventualno pomognemo radnicima na PP

Pomoć države od 30.000 dinara za pokrivanje minimalnih zarada ne odnosi se na angažovane radnike na privremenim i povremenim poslovima (PP), ali ministar finansija Siniša Mali kaže da će pokusati da vidi na koji način eventualno država može i tim građanima da pomogne.

„Po pitanju onih koji su zaposleni na privremenim i povremenim poslovima ova vrsta pomoći na njih se ne primenjuje jer jednostavno sam naziv posla, nažalost, kaže ‘privremeno-povremeni’. Kada nemate potrebu za ‘privremeno-povremenim’ onda jednostavno ti ljudi ne rade“, rekao je Mali odgovarajući na pitanje novinara da li postoji model po kojem bi poslodavci u Srbiji koji su angažovali radnike za obavljanje PP poslova, po osnovu ugovora o delu i drugih, obzirom da je takvih angažovanih radnika puno, između ostalog među nevladinim organizacijama, ipak dobili novčanu pomoć od 30.000 dinara.

Mali kaže da će pokušati sa Ministarstvom rada da nađe neki način da se i ovoj kategoriji zaposlenih pomogne.

„Ono što je veoma interesantno, nemate veliki broj ljudi na PP poslovima u privatnom sektoru. Privatnik kada zapošljava, ili zaposli za stalno ili ne zapošljava uopšte tako da tu nema po onim informacijama koje sam ja imao, pre jedno 20tak dana, veliki broj ljudi“, rekao je Mali.

Uglavnom su, kaže, PP poslovi prisutni u javnim preduzećima, javnoj upravi…, objašnjava Mali.

Na pitanje novinara da li će, kao što se pominje u javnosti, turističke agencije vraćati novac građanima koji ne žele ove godine da putuju i kako će te agencije obezbediti taj novac, ako su ga već uplatile kooperantima i kada bi taj novac mogao da se vrati, Mali kaže da u ovom momentu nema odgovor na to pitanje i da će se konsultovati sa ministrom turizma Rasimom Ljajićem po tom pitanju.

Od uvođenja vanrednog stanja 5.804 građana tražilo naknadu za nezaposlenost

Za ostvarivanje novčane naknade za slučaj nezaposlenosti u poslednjih mesec dana Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavilo se 5.804 građana, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali i dodao da i mnogo razvijenije zemlje od Srbije imaju veći broj onih koji su u novonastalim okolnostima ostali bez posla.

On je kazao da je država uspela odgovornim merama i u pravom trenutku u tome da se zadrži dostignuti nivo zaposlenosti i tome da sačuva što veći broj radnih mesta, i pomogne preduzećima kojima je pomoć potrebna.

„U uslovima kada imate najveću ekonomsku krizu ikada i kada grca cela svetska ekonomija i kada ima toliko nezaposlenih i u zemljama koje su mnogo razvijenije od Srbije uspeli smo da odgovornim ekonomskim merama na pravi način da postupimo“, rekao je Mali.

Istakao je da je pomoć namenjena prevashodno mikro, malim i srednjim preduzećima i da taj proces već teče, kako kroz Fond za razvoj, tako i garantnu šemu poslovnih banaka.

Dodatnih 3,3 milijardi dinara za Moravski koridor

Rebalansom budžeta dodatno je izdvojeno 3,3 milijarde dinara za nastavak izgradnje Moravskog koridora, rekao je Mali.

„Mi smo i 3,3 milijarde dinara izdvojili dodatnih para za nastavak izgradnje Moravskog koridora. Dakle, nastavljamo i sa investicijama, nastavljamo sa izgradnjom puteva, infrastrukture koja nam je veoma važna i od toga nećemo odustati“, rekao je Mali.

Ministar je podsetio da kada je reč o rebalansu, projekcija rasta našeg BDP- a u rebalansu budžeta je -1,8.

„Ono što je predsednik Vučić govorio, obećanje koje smo dali, gledaćemo da budemo još bolji od projekcije koje je dao MMF, a to je -3, mi idemo sa -1,8. Dakle, ubedljivo najniža stopa pada, ili najviša stopa rasta naše ekonomije u odnosu na skoro sve zemlje u Evropi“, rekao je Mali.

On je podsetio na ekonomske reforme iz proteklog perioda i ukazao da su naše javne finansije zdrave i stabilne, i da upravo zato i MMF i Srbija očekuju da ćemo relativno lakše podneti krizu i brže iz nje izaći.

izvor:RTV