Haradinajev klan i dalje ne vraća zemljište manastiru Dečani

Na osnovu dosadašnjih iskustava nema naznaka da će lokalne vlasti, pod zaštitom Ramuša Haradinaja, sprovesti u delo odluke svojih sudova da manastiru vrate 24 hektara zemlje

Kosovska Mitrovica – Odluku da se manastiru Visoki Dečani vrate 24 hektara uzurpirane zemlje od starne albanske lokalne vlasti kosovski ustavni sud doneo je još pre četiri godine, ali se uprkos deklarativnim izjavama albanskih političara da će poštovati odluke ove sudske instance i pozivima stranih ambasada u Prištini to ni do danas nije dogodilo. Štaviše, po rečima igumana Visokih Dečana Save Janjića, cilj lokalnih vlasti u ovom kraju je da se to zemljište otme da bi tu bio sagrađen auto-put.

Janjić je za „Sputnjik” rekao da se pomenuta 24 hektara ne upisuju u katastar kao posed manastira, uprkos sudskim presudama, zato što se tome protivi opština Dečani „iza koje stoje najmoćniji klanovi ovog dela pokrajine, pod jakim uticajem Ramuša Haradinaja, koji je svih ovih godina bio najveći protivnik rešavanja ovog pitanja i bez koga se ništa u ovoj opštini ne može dogoditi”. Iguman je dodao da se ovih dana ponovo otvaraju radovi na proširenju puta i postoji opasnost da se nastave i u zaštićenoj zoni oko manastira, što je zabranjeno zakonom.

Na osnovu dosadašnjih iskustava nema naznaka da će predstavnici prištinskih institucija sprovesti u delo odluke svojih sudova. Lokalna vlast u Dečanima, očigledno pod prećutnim dogovorom s Haradinajem, nekadašnjim komandantom OVK za zonu Dukađini, već skoro četiri godine odbija da se povinuje odluci ustavnog suda, iako je ona konačna, uz izgovor da ta imovina pripada društvenim preduzećima „Apiko” i „Ilirija” i da nikad nisu pripadala manastiru. Takođe, lokalna vlast navodi, kako pišu albanski mediji, da je ustavni sud „legalizovao odluku Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu zemlju pokloni manastiru”. Gradonačelnik Dečana, Baškim Ramosaj, navodi da je to „razvojni potencijal opštine”, a kako je ranije čak i javno govorio, ima podršku i Haradinaja, koji je u to vreme još uvek bio na mestu premijera.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić prekjuče je pozdravio to što američki i britanski ambasadori u Prištini traže od tamošnjih vlasti da poštuju odluku ustavnog suda i da se vrati imovina manastira Visoki Dečani, ali je naveo da nema iluzije da iza toga jednim delom stoji želja da se legitimizuju institucije u Prištini.

Zbog odluka kojima su lokalne vlasti neme na odluke najviših kosovskih sudskih instanci, nakon američke i britanske ambasade reagovali su u zajedničkoj izjavi i šefica kancelarije EU na Kosovu, ambasadorka Natalija Apostolova, i Jan Bratu, šef misije OEBS-a na Kosovu, koji su apelovali na kosovske vlasti da „sprovedu odluku ustavnog suda od 19. maja 2016. godine”, uz poziv „da opština Dečani i sve kosovske institucije podrže vladavinu zakona kao jedan od stubova slobodnog i demokratskog društva”.

Inače, spor oko zemljišta Visokih Dečana trajao je čak 16 godina, budući da je vrhovni sud 2012. potvrdio vlasničko pravo manastira na tu zemlju. Međutim, albanske vlasti u Dečanima zahtevale su da se „proglase ništavnim sve odluke, zakoni i drugi akti iz perioda 1990–1999. godine, kada je Jugoslaviju vodio Slobodan Milošević”. Podsetimo, manastiru Visoki Dečani, zadužbini Nemanjića iz 13. veka, 1946. godine oduzeto je 700 hektara zemlje, a država Srbija je 1997. godine uspela da manastiru vrati 24 hektara.

Međutim, posle kraja rata, lokalna vlast je ovo zemljište izbrisala iz katastra. Da je zemlja manastirska, saglasio se formalno kosovski predsednik Hašim Tači, rekavši da se odluka ustavnog suda nad imovinom u Dečanima zasniva na „državnom ustavu i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima”.

Na meti nasrtaja ekstremnih Albanaca pa čak i minobacačkih napada, Dečani su se našli više puta od 1999. godine, ali su se napadačima suprotstavljali italijanski vojnici u sastavu Kfora, zaduženi za obezbeđivanje ovog dela Metohije. Čak je, po rečima igumana Save Janjića, 2016. godine planiran teroristički napad Albanaca iz sastava takozvane Islamske države, ali je ova akcija osujećena. „Zato je manastir Dečani do danas jedini objekat SPC na Kosovu koji je pod zaštitom Kfora”, objašnjava Janjić.

IZVOR:POLITIKA