Evropska unija za narednih sedam godina uvećala sredstva u pretpristupnim fondovima, ali mi nismo iskoristili ni dosadašnje mogućnosti

To je zaključeno nakon što je objavljen predlog novog budžeta za period od 2021. do 2027. godine.

Uz to, komesar za proširenje Oliver Varhelji, najavio je i da će na jesen biti poznati detalji velikog investicionog paketa kojim bi se podstakla nova ulaganja ne samo u zemljama članicama EU nego i kod suseda.

– Novi IPA fond za zemlje u kojima se podstiču procesi za pristupanje EU, trebalo bi da za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku bude podignut sa sadašnjih 11,7 na 14,5 milijardi evra, što je povećanje od oko 20 odsto. Mi još nemamo tačnu alokaciju koliko će koja zemlja moći da koristi, ali ako bi to bilo linearno, Srbija bi umesto sadašnjih 220 mogla da povuče 260 miliona bespovratnog novca u narednih sedam godina. Međutim, koliko ćemo koristi imati od tako uvećanog fonda, pitanje je jer i do sada smo jako sporo povlačili sredstva, imamo problem sa kvalitetom projekata pa smo, na primer, tek 2017, koristili novac namenjen za 2013. Tako smo i 2014. dobili 145 miliona evra za poljoprivredu, a početkom ove godine potrošili smo tek prvih šest – kaže za Danas Vladimir Međak, potpredsednik GO Evropskog pokreta u Srbiji i dodaje da tek treba otvoriti priču zbog čega nismo u stanju da napravimo projekte za koje nam sredstva stoje na raspolaganju.

On podseća da je investicioni paket EU koji se sprema za jesen, zapravo trebalo da se predstavi sada u maju u Zagrebu, ali da je pandemija izmenila planove, odnosno da je zbog potrebe saniranja posledica prvobitna verzija pretpela velike izmene, uključujući i u delu planiranom za buduće članice.

– U prvoj verziji, taj budžet je trebalo da bude manji nego u dosadašnjim sedmogodišnjim periodima kada se kretao između 970 i 980 milijardi evra, ali je zbog saniranja posledica koronavirusa, sada podignut na 1.100 milijardi. Kreiran je, takođe, i novi instrument pomoći pod nazivom „Nova generacija EU“, koji podrazumeva da se EU koja ima jedan od najboljih kreditnih rejtinga, na međunarodnom tržištu zaduži za iznos od 750 milijardi evra i da pod istim uslovima ta sredstva prenese zemljama članicama koje samostalno ne bi mogle da postignu tako dobre uslove. Predviđeno je da od tog iznosa oko 500 milijardi bude pomoć, a 250 da budu zajmovi. Da li će taj odnos ostati, videće se uskoro jer je sigurno interes onih zemalja koje daju više da se veća sredstva opredele kao zajmovi kako njihovo kreditno opterećenje ne bi poraslo. Ali, za sada se zna da su Nemačka i Francuska prihvatile plan – objašnjava Međak.

Prema ključu koji se verovatno neće značajnije menjati, za Hrvatsku je, na primer, opredeljeno 10,5 milijardi evra od čega bi sedam milijardi bila bespovratna sredstva a 3,5 zajmovi po kamatnoj stopi od oko jedan odsto.

– Ako bi sada merili cenu toga što još nismo u EU, onda možemo te iznose da poredimo. Mi nismo dobili novac bespovratno, a sada smo se zadužili na međunarodnom tržištu po stopi od 3,3 odsto – ističe naš sagovornik.

Međutim, EU je shvatila da ukoliko zemlje kandidati ne dobiju neku pomoć od njih, ekonomski jaz između članica i država Zapadnog Balkana će se još više produbiti.

– On je i sada izuzetno veliki, mi smo već dugo negde između 33 i 36 odsto proseka razvoja EU i nikako ne uspevamo da izađemo iz te zone. Na primer, ako se uskoro nešto ne promeni, Bugarska će nas brzo preteći, ona je već sada oko 20 odsto iznad nas, Rumunija 80 odsto. Ukoliko bi se takvi trendovi nastavili, Rumunija će biti tamo gde je sada Mađarska, Mađarska će stići sadašnji BDP Austrije, a Austrija će nam izgledati kao spejs šatl. U Evropskoj komisiji su potpuno svesni toga i zato je kreiran taj veliki razvojni paket. On EU pozicionira kao ozbiljnog partnera zemljama kandidatima, ali šalje i poruku da Unija računa na Zapadni Balkan – zaključuje Međak.

izvor:DANAS