Ambasada mađarske u Helsinkiju poslala je pisma medijskim kućama, poslanicima, partijama i organizacijama koje su kritikovale zakon o vanrednom stanju i širile lažne vesti
Ne samo da Mađarska nema nameru da ustukne pred kritikama Evropske komisije na njen račun nego sada traži i izvinjenje zbog tih kritika, za koje tvrdi da su neosnovane. Mađarska ambasada u Helsinkiju uputila je pismo sa zahtevom za izvinjenje finskim poslanicima u Evropskom parlamentu, naučnim istraživačima i uglednim medijima zbog neosnovanog kritikovanja i širenja lažnih argumenata o vanrednom zakonu koji je vlada uvela povodom pretnje virusa korona.
Briselski portal „Evroaktiv” je naveo da su pisma stizala sukcesivno i njihov ton se razlikovao, a traženo je da se iznesu podaci koje Mađarska smatra jedino tačnim.
Poslanik Zelenih Vili Ninisto, koji je među prvima dobio pismo, napisao je na „Tviteru” da mu je Mađarska uputila „packu” sredinom aprila pošto je kritikovao zakon koji je vladi dao vremenski neograničena široka ovlašćenja.
Kako je naveo „Evroaktiv”, evropski poslanik Evropske narodne stranke Petri Sarvama takođe je primio pismo koje je potpisao državni sekretar Zoltan Kovač. I ovaj finski poslanik je prthodno kritikovao vladu u Budimpešti da zakon o vanrednoj situaciji krši zakone EU i u suprotnosti je sa mađarskim ustavom. Način na koji je mađarska vlada reagovala opisao je kao odvratan.
„Mađarska reakcija me ne iznenađuje, ali depresivno je. Način na koji Mađarska koristi moć pokazuje mračne sile. Videli smo ih i ranije u evropskoj istoriji”, rekao je poslanik Sarvama za list „Helsingin sanomat”, koji je takođe dobio pismo upozorenja.
Informativna služba mađarske vlade je potvrdila u subotu da je pismo poslala i Finskoj novinskoj agenciji i da su pisma poslata diplomatskim kanalima svim medijima, osobama, strankama i organizacijama koje Mađarskoj upućuju neutemeljene kritike. Takođe im je u pismu sugerisano da bi zbog toga trebalo da se izvine.
Mađarski premijer Viktor Orban je krajem prošle nedelje najavio da će ovog meseca obaviti još jedne konsultacije sa stanovništvom o merama uvedenim povodom epidemije virusa korona i usvojenih mera za pokretanje ekonomije.
Orban je rekao da će upitnik s pitanjima, kao i ranije što je činjeno, biti upućen domaćinstvima, a građani su pozvani da ga popune i poštom vrate vladi. Upitnik sadrži i pitanje o planu Džordža Sorosa o izdavanju „trajnih obveznica” bez roka dospeća koji će „rezultirati dužničkim ropstvom”. Prethodna anketa, obavljena poštom, postavila je pitanja o njihovim mišljenjima o migracijama i politikama EU, poput državne informativne kampanje pod nazivom „Zaustavimo Brisel”.
Budimpešta je 11. maja opozvala ambasadore iz pet nordijskih zemalja koje su izrazile zabrinutost za demokratska načela usled većih ovlašćenja vlade. Mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto je saopštio da vlade Islanda, Švedske, Danske, Norveške i Finske šire lažne informacije o Mađarskoj. Orban je tokom nedavne posete Beogradu, odgovarajući na novinarska pitanja o mađarskom zakonu, rekao: „Na kraju ćete nam čestitati kako smo se izborili sa ovom krizom.”
Parlament je 30. marta usvojio zakon o vanrednom stanju koji je omogućio premijeru Orbanu da donosi ukaze i upravlja zemljom.
Nakon brojnih kritika zbog tog zakona, generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović je istakla da vanredno stanje „neodređenog trajanja i bez ikakve kontrole ne pruža garancije da će biti poštovani osnovni principi demokratije i da će ograničavanje osnovnih ljudskih prava biti proporcionalno pretnji kojoj bi trebalo da se suprotstavi”.
Potom su šefovi pomenutih pet zemalja 6. maja izrazili zabrinutost, navodeći da pravna država treba da prevlada čak i u vanrednoj situaciji.
IZVOR:POLITIKA
Be the first to comment