Ministarstvo kulture osudilo inicijative za zabranu izložbe „Srpkinja“ u Vukovaru

Ministarstvo je osudilo i izrazilo duboko žaljenje zbog „bezobzirnog nasrtaja na istorijsko sećanje, slobodu izražavanja, prezira prema ulozi žena u ratnim strahotama u kojima je čitav svet goreo po prvi put u svojoj istoriji čitave četiri godine, kao i bahatog gaženja preko jednog od najuzvišenijih povoda u svetskom kalendaru, dana kada je nastupio mir, na kraju užasnog Prvog svetskog rata“.

„Na žalost, očigledno je da ni slavljenje svetskog mira, ni uloga žena u ratu, što ne bi smelo da vređe nikoga, ni globalni zahtev za poštovanje prava na slobodu izražavanja i kulturu ne predstavljaju prepreku za motiv koji je, na žalost preovlađujući i neumoljiv u današnjoj Hrvatskoj, da se sve srpsko, sve do u samu reč srpsko nemilice proganja. Otvoreno i cinično“, ocenjeno je u saopštenju.

 Kako je navedeno, „ono što otkriva dubinu cinizma je verovanje da je sam povod ili naziv izložbe provokativan“.

„Naime, u pitanju je izričito verovanje da je legitimno reći da naziv srpskog, kao nepoželjan, potire, recimo, pored ostalog, i značaj Dana primirja i ulogu žena u njemu.

Očekivalo bi se da se ovakvi porivi makar stidljivo ili površno prikriju. Ipak, to se ne čini“, primećeno je u saoštenju.

Ministarstvo je ocenilo da je „na delu je, očito, teret revizionizma, koji kada jednom počne sa falsifikovanjem i iskrivljavanjem istorije, vuče svojim strašnim teretom besprizornosti“.

„U nevešte i providne izgovore, izrečene manje ili više eksplicitno, kroz prebacivanje odgovornosti na ekstremiste ili isticanje da je reč o nepogodnom trenutku, bilo bi možda lakše poverovati, da nije prethodne istorije genocida, da nije zabrane istorije i komemoracije, kulture, da nije zakona koji cilja nadgrobne spomenike, da nije nedavnog masovnog neonacističkog spektakla, da nije nedavnog neonacističkog sprečavanja Dana srpske kulture i tako u nedogled“, navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo je dodalo da „duboka žalost i strepnja koju izaziva ova situacija potiče iz činjenice da istorijsko iskustvo srpskog naroda u starijoj i novijoj istoriji prepoznaje zabranu i proganjanje kulture, svojevrsni kulturocid ne samo kao simbolički izliv mržnje, već i kao uvod u stradanja epskih razmera kojima je srpski narod bio izlagan više puta u svojoj istoriji“.

Kako je navedeno, „pamćenje, izgleda, nije dovoljno da spreči mržnju, već naprotiv, provocira njeno jačanje, bar tamo gde, očigledno, ne budi savest“.

„Sve ovo, prema našem najdubljem uverenju i u potpunoj posvećenosti miru i blagostanju svih, mora voditi samo sve dubljoj privrženosti poštovanju kulturne i svake druge slobode. To smatramo pravom svih i ništa više ni manje ne smatramo pravom srpskog naroda u sklopu univerzalnih ljudskih vrednosti“, zaključilo je srpsko ministarstvo.